Почетна / Интервју / МИЛАН БРДАР – Цивилизацијско котрљање у пропаст

МИЛАН БРДАР – Цивилизацијско котрљање у пропаст

Од механичког часовника до вештачке интелигенције борба човека против Бога траје, а корача се корацима од седам миља. Зашто је човек постао сметња самом себи до те мере да избављење очекује од роботизације?

Ушли смо у доба вештачке интелигенције. У последњих петнаест година због роботизације је нестало девет милиона радних места. Чак је и Хенри Кисинџер недавно истакао да би развој вештачке интелигенције могао да уништи човечанство – наиме, каже он, аутоматизација радних процеса била је под људском контролом, а вештачка интелигенција саму себе усавршава. О свођењу човека на разум или интект, филозофским претпосатвакама вештачке интелигенције разговарамо са др Миланом Брдаром, аутором више десетина запажених и еминентних научних радова.
С обзиром на чињеницу да развој вештачке интелигенције има своје филозофске претпоставке (од схоластичког свођења лика Божјег у човеку на разум, преко Декартовог cogito ergo sum, до просветитељског става да је човек нека врста машине, о чему је писао Ламетри), како један филозоф попут вас схвата начелне претпоставке овог значајног процеса чије последице сви осећамо?
Те претпоставке су у приличној мери садржане већ у вашем питању. Оне су у свођењу човека на разум или интелект, уз искључење душе и духа, а тело је виђено као машина. Уз то, свеколика природа, до космичких размера је виђена као машина, у сведености само на материјалне и ефицијентне узроке, без сврхе и смисла. Било је то ослобођење човека, нарочито по детронизовању Бога, да од природе, а и самог себе, чини шта му је воља и шта може, поготово када је умовима зацарила идеја „овладавања при­родом“ (узгред, то је једна од најглупљих идеја модерне). То је доба рационализма, просветитељства, материјализма, емпиризма и оптимизма зачињеног идејом прогреса. Све је добило на снази пошто је обновљено сећање на спис „О достојанству човека“ Пика дела Мирандоле где се каже да човек једини у космосу нема суштину, али да од себе може да начини шта хоће. У томе је језгро модерног хуманизма. Безгранично слављење човека као бога Антропоса испоставило се као чисто фаустофска ствар у савезу с Мефистом модерне технике. Хуманизам је аминовао робота као „могућност човека“ и без задршке зашао у фазу антихуманизма у виду трансхуманизма и постхуманизма. Прва фаза била је роботизација рада и живота, што се довршава данас. Последице су видљиве: милиони људи ће остати без посла, замениће их роботи који ништа не траже сем струје и мало уља; нема проблема синдиката, плаћеног и неплаћеног рада, радничког организовања. На супротној страни биће милиони беспослених и сувишних које ће кротити у међувремену легализованим дрогама, војском и полицијом, као у антиутопијама.
Другу фазу чини роботизација или усавршавање самог човека, с крајем у роботу насталом од човека. Трансхуманизам и постхуманизам као ступидне идеологије проистекле из хуманизма, које овоме кумују обезбеђују алиби и диктирају да се људски суноврат прими као даљи корак у напретку.
Ово је време када је сама идеја прогреса под сумњом, а то значи да је време када се ваља подсетити мисли Жан-Жака Русоа: да ће технички прогрес бити праћен моралним регресом, до суноврата. Није ли то одлика нашег времена са трансхуманизмом и постхуманизмом као симптомима суноврата? Дотични правци се ослањају на начела која кажу да „човек није довољан“, да га је потребно „усавршити“, другим речима – воде до пуне „роботизације“. Наставак већ знамо: кад постане робот у пуном смислу, тај андроид ће себи зацртати утопију – да постане човек, „савршен у својој несавршености“. Али то је могуће само у роману (као у Пекићевој 1999), у стварном животу уместо тога имаћемо свеопшту пропаст. Морално пропадање у којем су такве фантазије могуће не треба да нам заклони разлоге за питање: а зашто се то догађа, зашто је човек постао сметња самом себи до те мере да избављење очекује од роботизације?

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *