Кад рат „долази кући”

МИЛИТАРИЗАЦИЈА ПОЛИЦИЈЕ САД

Последњих година распламсала се дебата о милитаризацији полиције у САД, при чему су наслови „Полицијске државе Америке“, „Савремена безбедност захтева стапање армије и полиције“, „За шта ће полицији тенкови?“, „Милитаризација полиције у САД је предмет општенационалних истраживања“, „Како спречити милитаризацију полиције“ и слични постали реалност медијског и друштвеног живота

Америчкој јавности постало је јасно да „полицијске специјалне јединице често пролазе борбену обуку и уче се активном коришћењу војног оружја и опреме, као и примени војне тактике“, као и то да се све ради под будним оком инструктора из Изреала, који имају искуства деловања на окупираним палестинским територијама.
О теми милитаризације полиције у САД снимају се и филмови. Тако се у документарном остварењу „Милитаризација полиције у Америци и миграциона криза“ тврди да је Трамп дозволио полицији САД да користи, између осталог, и минобацаче, а да су ту одлуку донели масони Братског реда (филм је емитовала Раша тудеј 29. августа 2017). Према саопштењу агенције „Асошијетед прес“, Трампова наредба у потпуности је обновила „програм 1033“ који омогућава полицији да купује војно оружје и опрему. Све се правда нередима у граду Фергусон, када су после убиства ненаоружаног 18-годишњег Афроамериканца од стране полиције, али који је опљачкао продавницу, тамнопути Американци изашли на масовне протесте који су прерасли у нереде са уништавањем имовине, крађама и насиљем. Федералне власти су у град упутиле специјалне јединице полиције на оклопним транспортерима и другим борбеним возилима и са аутоматским оружјем да смире нереде.

[restrict]

ДО ЗУБА НАОРУЖАНИ Милитаризација америчке полиције започета је 1990. године и повезана је са нерешаваним социјалним проблемима, што је довело до раста криминала и различитих преступа повезаних са трговином наркотицима, људима, оружјем и слично. Од тада у амандманима предложеним Конгресу на Акт о националној безбедности (усвојеним исте године) омогућено је полицији да купује војно оружје и опрему, а за то су издвојена и посебна средства из федералног буџета од 34 милијарде долара.
Специјалне полицијске јединице појавиле су се и у највећим америчким градовима с највишом стопом криминала, тако да је очигледно да је тероризам био само изговор. До зуба наоружани полицајци, са панцир-прслуцима више подсећају на ратнике из филмова научне фантастике него на чуваре реда. Изненађујуће је пак што су се специјалне јединице појавиле и у малим и прилично мирним местима. Ово се сада правда борбом против трговаца наркотицима или илегалних имиграната. Сви аргументи (тероризам, трговци дрогом и имигранти) редовно правдају све веће буџетско улагање у специјалне јединице.
Тако већ 90 посто полицијских управа америчких градова са становништвом већим од 50.000 има своје специјалне полицијске јединице, наоружане војним оружјем и опремом. Да би специјалци оправдали средства уложена у њих пристали су да их ангажују и за послове који им нису у опису, али и да крше законе како би показали ефикасност.
Амерички савез грађанских слобода (ACLU) 2014. године је објавио документ „Рат долази кући: убрзана милитаризација америчке полиције“ у коме тврди да се све одвија уз подршку владе САД. Људе запрепашћује чињеница да се полицијски специјалци ангажују (у пуној опреми, често и са оклопним возилима) на пословима уручивања позива за судска рочишта или саобраћајне прекршаје. Полицијски специјалци свој посао раде обично ноћу, не либећи се да приликом извршења безопасних и скоро безначајних задатака упадају у куће примењујући насиље (ломљење врата, употребу димних и шок бомби и пушака…).
Држава (САД) преко федералних програма подстиче милитаризацију локалних полицијских снага, при чему је, на пример, парола једног од програма Пентагона (у оквиру кога је од армије полицији предата техника у вредности од 4,3 милијарде долара): „Од учесника рата – борцима против криминала“! Другим речима, тактика војних агресија у иностранству САД примењује се за унутрашње репресије.

НЕДОДИРЉИВОСТ Благонаклон став државе према милитаризацији полиције омогућио је појаву „недодирљивости“ и „безгрешности“. Наиме, у анкетама урађеним с припадницима специјалних полицијских јединица јасно се запажа да они мисле да раде важан посао и да имају заштиту државе, те да су недодирљиви и кад погреше. Колико је ово неодржив став види се из скандала који последњих година потресају САД, при чему су изазвани применом прекомерне силе од стране полиције и чак убиствима ненаоружаних људи, што изазива гнев обичних људи. Неки аналитичари због тога тврде да САД све више подсећају на до зуба наоружани гарнизон. Граница САД, посебно према Мексику, одавно је преобраћена у зону борбених дејстава, где Устав и закони не важе, док аеродроми, железничке и аутобуске станице, школе, стадиони уче становништво сталном присуству наоружаних полицајаца и војника, као и обучених паса.
Према речима аутора Кендела Тагарта и Мајка Хејса, који су објавили чланак „Officers Can Lie And Brutally Beat People – And Still Keep Their Jobs“ (Полицајци могу да лажу и брутално убијају људе – и да даље задрже посао) на порталу occupy.com, постоји тајни документ о преступима полицајаца из кога се види да је од 2011. до 2015. најмање 319 њујоршких полицајаца извршило тешка кривична дела, али да нису одстрањени са посла. Многи су лагали, доводили лажне сведоке, претили и на друге начине уцењивали на Њујорчане да би избегли одговорност. Од поменутог броја најмање 50 је фалсификовало податке у извештајима, што је откривено током унутрашње истраге; око 38 је званично осуђено од судова због примене прекомерне силе, премлаћивања и безразложне пуцњаве; 57 полицајаца је управљало службеним возилима у алкохолисаном стању; због злоупотребе службеног положаја окривљено је њих 71. Ту су и полицајци који су убили недужне људе, сексуално узнемиравали колегинице, као и они који су се потукли с начелницима. Двадесет школских полицајаца је окривљено за сексуално узнемиравање ученица, показивање полних органа, продају лекова без рецепта деци итд. Нико није удаљен са посла, него су углавном изречене само новчане казне.
Интересантно је да се војна техника, оружје и опрема предаје полицији на коришћење без било каквих дискусија о рационалности или потреби, нити се овај процес контролише, иако је достигао шокантан обим. На пример, специјалним јединицама полиције предато је 500 оклопних транспортера са повећаном заштитом од мина и минско-експлозивних средстава, а која су способна да издрже нападе ручних бомби, мањих ракетних бацача и бацача граната и минобацача. Полиција је добила и војне униформе, панцир-прслуке, прибор за ноћно осматрање, снајпере, митраљезе, борбене хеликоптере.
Аналитичари сајта wsws.org тврде да милитаризована полиција представља део огромног државног апарата, те да функционише изван правног система и нема демократску контролу. Исти извор тврди да је милитаризација полиције последица страха владајуће класе САД за своју имовину и богатство, привилегије и статус, па настоји да се заштити применом полицијске репресије.
Критичари милитаризације полиције истичу да преобраћање полицајаца у војнике (специјалне намене) води отуђењу од заједнице којој би иначе требало да служе. Дебата око милитаризације полиције у САД одразила се и на научна истраживања, те све више појединаца, удружења и универзитета усмерава своју пажњу на ово питање.
Тако је Невладина организација за заштиту права „Reason-Ruppe“ 2013. године објавила истраживање из кога се види да 58 одсто Американаца мисли да је милитаризација полиције отишла предалеко, а сенатор Ренд Пол је на овој чињеници засновао своју предизборну кампању 2016, али је изгубио од Трампа који је обећао полицијском братству даље снабдевање војним наоружањем и опремом.
Објављују се и различита међународна истраживања да би се видело на ком су месту САД. Према истраживањима Бонског међународног центра конверзија (Bonn International Center for Conversion) који је објавио студију „Глобални индекс милитаризације 2014“ најмилитаризованије државе су Израел, Сингапур и Јерменија. Према другом истраживању редослед је нешто другачији. Прве су САД, затим следе Израел, Сингапур, Јерменија, Немачка и Швајцарска (последња је далеко превазишла Северну Кореју).
Овогодишња (2018) објављена социолошка истраживања показују да милитаризација полиције није довела до смањења криминала, односно да је то погрешан пут. Студија је објављена у „Proceedings of the National Academy of Sciences“, а урађена је под руководством Џонатана Мамола, доцента катедре политичких и друштвених наука Универзитета Принстон. Наиме, најраширенија форма милитаризације полиције (специјалне јединице) није довела до смањења криминала – јасна је оцена истраживања. Истраживање је показало и да се агресивне полицијске методе полиције непропорционално повећавају на становништво које нема белу боју коже, као и да милитаризацијом полиција губи поверење становништва. Милитаризација полиције је оцењивана уз помоћ различитих метода, а доцент јњ користио и податке о томе које националне групе подржавају коришћење полицијских специјалних јединица, као и статистику коришћења специјалних јединица у држави Мериленд током последњих пет година (специјалне полицијске снаге су интервенисале у невероватних 8.200 случајева).

ПРОСТА ДЕМОНСТРАЦИЈА СИЛЕ Закључак истраживања је да се „полицијске специјалне јединице најчешће користе просто ради демонстрације силе, а најчешће да би уручили налог за претрес у квартовима где живе грађани пореклом из Африке“. Други закључак је да „нема доказа да употреба специјалних полицијских јединица води ка снижавању криминала или повећању безбедности у зони одговорности“. Аутор на крају констатује: „Корист од полицијских напада је минимална или је уопште нема.“
У другом делу истраживања говори се о трошку обуке и издржавања милитаризованих полицијских јединица. Истраживање је показало да трошкови за милитаризацију полиције немају подршку становника. На подршку није наишло ни повећање бројности полиције.
Мамоло је спровео истраживање односа Американаца према полицији на два начина: једно на интернету, у њему је учествовало 1.566 људи, и друго, у оквиру анкете, где је испитивано 4.465 особа.
Већина анкетираних не подржава повећање буџета полицији која троши новац на војно оружје и опрему, јер „рутинско коришћење војне тактике од стране локалних тужилаштава и судова само повећава конфликтност између већ ионако маргинализованих група и државе, пошто нем стварног повода и угрожавања друштвене безбедности“. Због тога је аутор истраживања позвао генералног тужиоца Џефа Сешенса да поново размотри програм предаје војног наоружања и опреме полицији, јер од тога нема користи, док су трошкови знатни.
Када се погледа традиционална улога полиције и њена савремена милитаризација, јасно је да постоји логички необјашњива празнина. Полиција штити животе, слободу и имовину људи, док војска штити државне границе, односно територијални интегритет, па мешање полиције и војске, јасно је, представља политичку игру која може довести до трагичних последица. У сваком случају распоређивање специјалних полицијских јединица у насељеним местима значи да се убрзано формира полицијска држава.
Октобар 2017. у неким америчким медијима био је проглашен за „месец полицијског насиља“, посебно међу обојеним становништвом САД. Роберто Родригез у чланку „Police Violence Persists, Though Most Media Have Stopped Paying Attention“ (Насиље у полицији траје, иако је већина медија престала да обраћа пажњу на то) наводи да бројност „случајних или намерних убиства од стране полиције превазилази друге развијене државе“. Само у октобру америчка полиција је убила 93 човека (у септембру 84). Међу убијенима у октобру је чак пет Индијанаца; иначе, америчка полиција процентуално највише убија Индијанце. Расни и национални састав грађана убијених у октобру 2017. јесте: 22 црнца, 22 Латиноамерикнца, 5 Индијанаца, 29 белаца, док за остале нема података. Према подацима Роберта Ј. Бароуза (чланак Why are Police in the USA so Terrified? – Зашто су полицајци у САД толико престрављени) објављених на порталу counterpunch.org, америчка полиција је до средине новембра 2017. убила 1.044 човека, а ради поређења, полиција Британије је у истом периоду убила само 62.
На основу статистике може се закључити да се живи у насилничкој држави, да број убијених премашује сличне статистике других развијених држава, да је број убијених људи који нису бели изузетно велики у односу на њихов општи број, да медији углавном не обраћају пажњу на ова убиства полиције, те да већина Американаца није свесна размера убијања људи од стране америчке полиције. Многи убијени су психички болесници или бескућници јер нису умели да комуницирају на начин који полиција очекује.
С обзиром на непоузданост америчке полиције, појавили су се људи који саветују како да се поступа са полицајцима. На пример Џон Вајтхед је објавио чланак „САД: Не зовите полицију ако сте аутистични, глуви, ментално оболели, непокретни или старији“ на порталу truepublica.org.uk. Аутор каже да „живот у америчкој полицијској држави подсећа на руски рулет“. Зато не треба разговарати са полицајцима (и не помишљајте на заштиту одреда специјалне полиције која годишње изведе 80.000 претреса), немојте трчати заједно с полицајцем, да вас не поистовети с кривцем, немојте носити штап који се можете схватити као оружје, не сањајте о приватности, не дајте деци да се играју сами на игралишту, држите се подаље од мирних протеста, немојте узгајати поврће у дворишту, немојте пуштати музику у метроу, немојте хранити китове… Не зовите полицију ако не желите да будете премлаћени или убијени, поготово ако патите од аутизма, ако сте наглуви, дементни, ако сте инвалид (између трећине и половине убијених од стране полиције у САД су инвалиди) или старија особа или имате проблема у комуникацији.
Појава полиције забележена је још од XVI до XII века пре нове ере у државама древног Истока (Египту, Вавилону, Индији, Кини), а од V до III п. н. е. у античкој Грчкој, Риму. Атина је, на пример, имала 3.000 полицајаца наоружаних луком и стрелама. Римска империја је имала полицију која је чувала важне објекте у граду, пијаце, али и надгледала масу током различитих масовних манифестација и игара.
Од древних времена до данас полиција је камен темељац сваке државе. Држава може да опстане без војске, али не и без полиције. Сам појам „полиција“ појавио се (за именовање административних органа намењених за борбу са нарушиоцима закона и обезбеђивањем друштвеног поретка) од 20-их година XVIII века, у Западној Европи, а затим и у целом свету.
У научни и јавни појмовник термин „полиција“ (грч. politeia) увео је Аристотел (384–322), који је под овим појмом разумевао државну (градску) управу. Из грчког појам је преузет у латински језик и као такав се (politia) употребљавао од стране средњовековних писаца.

КОЛИКО ГОДИНА АМЕРИКАНЦИ ПРОВЕДУ У ЗАТВОРУ?

Према подацима Бироа правне статистике (BJS) осуђени Американци просечно проведу у затвору две године и шест месеци или издрже 46 посто казне одређене од стране суда. Тенденције последњих деценија су такве да се казне за кривична дела умањују, укључујући и за убиства и различита насиља.
У САД постоји велика разлика у пракси судова, тужилаштава и полиције на једној страни, и Министарства правде и затвора на другој. Први дају максималне казне, а други омогућавају да се иста умањи. Уколико је неко лице осуђено на 25 година строгог затвора због убиства или каквог другог тешког кривичног дела, по америчкој пракси лице ће се у просеку за три године наћи на слободи. Статистички убице у просеку издрже само 20 до 30 посто досуђене казне.
Интересантно је да се сродници убијеног после пресуде ретко интересују о судбини убице, сматрајући да је правда задовољена. У већини примера суђење за убиства у САД доводи до сурове казне, али на папиру, пошто се не изврши.
Из затвора се на слободу пре времена најчешће пуштају трговци наркотицима. У просеку издрже само 38 посто казне. Другим речима, ако је лице добило казну затвора од 10 година за трговину хероином, после три године и осам месеци биће на слободи.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *