Почетна / Култура / Историјска порција доброг зла

Историјска порција доброг зла

ТВ серија „Реј Донован“

Шест сезона светски популарна америчка драмска крими-серија „Реј Донован“, коју не без разлога често пореде са чувеним „Сопрановима“, током времена израсла је у тражен, цењен и радо гледан продукт. Међутим, њен изузетно трагични садржај продат је, а онда од публике тако и примљен, као забавни, а никако као социјално осуђујући производ, што он у суштини пре свега јесте и заправо мора да буде

Током шест година постојања телевизијска серија „Си-Би-Есовог“ кабловско-сателитског огранка „Шоутајм“, „Реј Донован“, коју последњих недеља приказује и РТС, стекла је интернационалну популарност и култни статус. Занимљиво је да премијерно приказана шеста сезона, управо окончана, коинцидира с двадесетогодишњицом почетка приказивања друге култне серије, по многима једне од најбољих у историји, „Сопранови“. Није само масивна и срчана следбеничка подршка публике широм света коју и данас има чувена серија „Сопранови“, а коју сада мање-више у истом обиму и интензитету ужива „Реј Донован“, оно што их повезује. „Сопранови“ су дочекали дводеценијски јубилеј као осведочено једна од најбољих серија америчке ТВ продукције, за многе је она и најбоља, учинивши тако да дотадашњи хоризонти телевизијског стварања буду значајно померени, а што је помогло да се у то време још ни изблиза тако моћни и утицајни кабловски систем ХБО, који их је створио и свету лиферовао, пробије међу најзначајније факторе игране производње америчке телевизије. Данас „Реј Донован“ чини исто за „Шоутајм“, који се и као продукцијски, и као стриминг сервис бори с моћном конкуренцијом и то не само са ХБО-ом већ и с „Нетфликсом“, „Хулуом“, „Амазоном“ и неколицином других. А његово главно оружје у тој борби је изузетна популарност „Реја Донована“. Отуд не треба да чуди све веће улагање у ову серију – и финансијско, и ауторско пошто је видљиво да серија у том смислу у свакој новој сезони значајно напредује и, као „Сопранови“ у своје време, помера границе телевизијског писања и уопште продукције. Иако су тематски ове две серије значајно другачије, знак једнакости између њих који врло често постоји не само у перцепцији публике већ и критике временом је постао тако чест да је безмало „Реј Донован“ прихваћен као нека врста ако не наставка, а оно свакако надградње „Сопранових“.

КОМЕНТАР АМЕРИЧКОГ КОШМАРА „Реј Донован“ дакако има сопствени наратив неупоредив са било чиме што је током времена изродио тзв. телевизијски „прајматајм“. За разлику од „Сопранових“ његова прича се не одвија у мафијашком свету нити на дну социјалног миљеа. „Реј Донован“ је, напротив, углавном при врху пирамиде моћи и америчког богатства, али је његов насловни јунак класични антихерој који је управо поникао у каљузи социјалног дна и то као потомак досељеничке ирске породице. Све доскоро самог краја првих пет сезона Донованове смо гледали у окружењу лосанђелоског друштва корумпираних, прљавих и аморалних политичара, бизнисмена, мешетара, холивудских звезда и продуцената. У шестој се сезоно радња потпуно преселила на супротну обалу, у исто такво окружење у Њујорку. Тиме је серија у суштини направила вишегодишњи пресек комплетног америчког назовивисоког друштва остављајући телевизијској историји ангажовани социјални и политички коментар америчког кошмара текуће деценије. Судбина Донованових је, наиме, управо то – кошмар. Најстрашнији могло би се рећи. Током протеклих шест година ова је породица доживела све могуће катастрофе, поразе и трагедије и заправо је та њена константна несрећа метафора постојећег друштвеног и последично породичног ткива америчке трагедије нашег доба. Четири брата и отац, заједно са члановима породице главног јунака и свим осталим породичним ликовима који се појављују у њиховим животима, као и онима с којима се сукобљавају и на било који начин долазе у контакт, у већој или мањој мери су негативци. Као и у „Сопрановима“, али и у доминантно бројним популарним серијама и филмовима, личности које чине раскошну палету људских карактера у „Реју Доновану“ су сви грешници, криминалу склоне и злом освојене душе. То што су њихови противници гаднија и негативнија бића од њих самих помаже да се за њих „навија“, да се публика мотивише да са симпатијама прати шта се с њима из епизоде у епизоду збива, али то с чиме су они суочени и због чега су непрестано под притиском борбе за опстанак не мења чињеницу да су и они баш сви на страни греха и зла. И управо је такав склоп људских особина и квалитета препознала публика као реалистични портрет људи с којима се и они свакодневно срећу у најсавршенијем, најразвијенијем и најбољем друштву на свету. Отуд и непољуљана гледалачка верност, као и похвале поклоника на рачун реалистичности ликова и садржаја кроз свих шест сезона „Реја Донована“.

Иако су тематски ове две серије значајно другачије, знак једнакости између њих који врло често постоји не само у перцепцији публике већ и критике временом је постао тако чест да је безмало „Реј Донован“ прихваћен као нека врста ако не наставка, а оно свакако надградње „Сопранових“

У тој уверљивости судбине главног јунака и судбине његове породице кључни је састојак преовлађујућа присутност централне фигуре серије, лика из наслова чије је необично занимање ван легалног и легитимног оквира пословних подухвата који би требало да постоје у напредном, поштеном, цивилизованом друштву. Напротив, у серији је он тек једна од бројних звери у џунгли препуној гладних звери које се међусобно прождиру и непрекидно уништавају. Реј је „фиксер“, човек окружен бескомпромисним људима спремним на све не би ли дошли до зараде. Он решава све невоље оних који му плаћају богату надницу да често и потпуно ван граница закона учини да дословно преко ноћи нестану њихови проблеми. Отуда он у свом радном учинку има и најтеже злочине. Током времена је био све, од крадљивца до убице. Ипак његови греси су тако представљени да публика уопште нема проблема у „навијању“ за њега, у бризи за његову судбину, па чак и у успостављању озбиљне емотивне везе као да је реч о најморалнијем јунаку. И у томе је „Реј Донован“ најсличнији са „Сопрановима“. Мада не само с њима. Овакво је писање доминантно у већини популарних серија и филмова америчке ТВ продукције већ дуги низ година. Тајна успеха и дуговечности ове серије, дакле, лежи у препознавању комерцијалног ефекта у промоцији зла. Треба на овом месту ипак објаснити специфичност писања „Реја Донована“. Суштина намере аутора је прва сезона у којој је постављен темељ свега што је касније дошло и што се толико допало публици. Та прва сезона се вртела око трауме из детињства браће Донован које је злостављао свештеник у католичком интернату. Та њихова страшна трагедија створила је аутодеструктивни белег на душама сваког од њих. А идеја да се тако представе и на томе касније надграде иначе изузетно уверљиво и живописно створени јунаци ове серије је такође давнашња константа у холивудско-јеврејском писању (главни аутори серијала су Ен Бидерман и Том Холандер) које се непрестано обрачунава са лицемерјем католичанства инсистирајући на томе да је свакако од тог агресивног, аморалног и злог лицемерја у злоупотреби вере боља алтернатива безбожништво.

НОВИ ОКВИРИ ЗЛА И ТРАГЕДИЈЕ И тако су Реј и његова браћа одрасли као дефектне, аморалне и асоцијалне особе неспособне да изграде нормалне и трајне међуљудске односе, несрећни у љубави и пријатељским везама. Они убијају свештеника који их је злостављао чиме се долази до некатарзичног али правичног насилног финала прве сезоне и, показало се, основе да се тај обрачун искористи за даље корумпирање њихових личности. Тако је „Реј Донован“ до данас нарастао у серијал чији су јунаци до те мере зли, несрећни и трагични у сваком погледу да су поставили и неку врсту нових оквира у том смислу. Посебно се то односи на времешног патерфамилијаса ове несрећне фамилије кога у животној форми тумачи ветеран Џон Војт. Тако опаки, покварени, зли и бездушни, манипулативни и себични створ није никада раније добио оволики простор у некој серији. Јер, с друге стране, зло у срцу насловног јунака (у такође животној инспирацији одиграног од стране њујоршко-јеврејског глумца Лијева Шрајбера за шта је, баш као и Војт, сваке сезоне био номинован и за „Еми“ и за „Златни глобус“) оправдано је бројним неправдама које су му наношене читавог живота, а поред помињаног свештеника у њима је предњачио управо отац, он се у свом несвакидашњем послу сукобљавао са још поганијим, опаснијим и опакијим људима чије је проблеме решавао или су му они били препрека да их реши. Његово је зло, дакле, добро оправдано и објашњено, чак представљено и као нека врста трагедије, свакако разлога за разумевање. „Реј Донован“ је отуда временом израстао у тражен, цењен и радо гледан продукт, чији је изузетно трагични садржај, међутим, продат, а онда од публике тако и примљен, као забавни, а никако као социјално осуђујући производ, што он у суштини пре свега јесте и заправо мора да буде. И, разуме се, забава се наставља. „Шоутајм“ је на измаку године најавио да се сага Донованових наставља и у седмој сезони у редовном термину следеће зиме.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *