Почетна / Дух времена / Историјска лекција за Србе

Историјска лекција за Србе

Поглед на прославу у Паризу

Пише Зоран Живковић

Недавно обележавање краја Првог светског рата у Паризу заиста je показало колико се за ових сто година свет променио и то не само у чињеници да је међувремену неочекивано нарастао углед и утицај, поготово у протоколарним питањима, организација као што су на пример „Лекари без граница“

Обележавање краја првог од два највећа светска рата у историји, не само због начина, у складу с данашњим међународним омером снага, опет је показало и потврдило колико је после једног века разлика између победе и пораза заправо постала много мања него што је то могло и да се претпостави.
Управо ту варљиву разлику између победе и пораза, за наук многима који своје животне утакмице војују без престанка, у једном стиху своје песме истакао је и најзначајнији италијански кантаутор Фабрицио де Андре. Његови песнички домети као и антиратни ангажман, подсетимо, можда највише због чињенице да је италијански планетарно мање заступљен језик од енглеског, ипак су остали у сенци Боба Дилана и сатисфакције коју је Дилану донела 2016. године престижна Нобелова награда за књижевност.
Али „ђе рече Дилан“, управо се он још 2012, у септембарском броју часописа „Ролингстон“, Србима указао као нека врста неочекиваног провиђења, и то баш у време када је изгледало да је у Србији најзад процес прихватања кривице за слом последње Југославије попримио озбиљнијег маха. Дилан је том приликом, тврдећи да је ропство упропастило САД, рекао да због тога црнци увек могу да осете припадника Кју-клукс-клана, али и дословно додао: „Као што Јевреји могу да осете нацисту, или Срби Хрвате.“

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *