Почетна / Култура / Година прође, муке остадоше!

Година прође, муке остадоше!

фото: Жељко Синобад

У новој години желимо времешним фестивалима (БЕМУС) да се подмладе и живну, БУНТ-у да се више буни, а мање тражи и троши буџетски новац, јер nomen est omen, а медијима, штампаним, електронским и свим осталим, да класичној музици посвете више времена и боље термине

Свет је постао несигурно, опасно место, посебно за државе у геополитичком процепу као што је Србија, у којој транзиција траје и боли деценијама. Одрастају изгубљене генерације без сврхе и смисла, а одатле до делинквенције пут је кратак. Понављајући по ко зна који пут кажемо: постоји излаз! У свету којем су посвећени овај текст и његов аутор, то је класична музика, која се већ исказала као најбољи социјални радник у Венецуели кроз Ел Система, у коме је музичко образовање и бављење музиком доступно најнижим социјалним слојевима. Позитиван резултат тог покрета основаног из немоћи да се промени свет, али жеље да се побољша, задивио је све. Код нас још увек бесплатне музичке школе скидају са улице стотине деце, али за концерте треба имати публику, која се рапидно губи у новом времену. Публика се осваја од малих ногу, па уместо гломазних ником потребних теоретских књига на ту тему, мора се радити практично, на терену. Коларчева задужбина, као права културно-просветна институција, у то име организује Малу школу бонтона – како се слуша концерт, за децу од 5 до10 година са родитељима, а коју пред препуном великом салом води предивни Милош Миловановић. Препоручује се за све узрасте, од беба до баба, у наредним терминима свира се музика из Дизнијевих филмова, а онда упознаје саксофон. И Београдска филхармонија се придружила овој акцији, па су у септембру у својој сали свирали четири концерта за бебе до две године, са великим успехом. А ту је и Беби артиш. Не заборавимо ни Дечју филхармонију, која је с Фондацијом Деца деци приредила и ове године у Центру „Сава“ традиционални новогодишњи концерт, намењен љубитељима класичне музике свих генерација.
Писањем музике за децу композитори се ретко баве, па је тим драгоценији рад Вере Миланковић и Димитрија Големовића. Мјузикл за децу С ове стране музике композиторке Вере Миланковић (сценарио, стихови, музика) изводи се по Србији веома успешно. Хором Дечјег културног центра Београд диригује Невена Ивановић, а наратор је глумица Милена Моравчевић. Публику кроз представу воде студенти мастер студија Музичке педагогије Факултета музичке уметности у Београду у оквиру предмета Импровизација за глас и клавир, чиме се поново уводи идеја млади за младе, а идејни творац и руководилац трупе је професор Вера Миланковић. Големовић се опером (либрето и музика) Дечак који се ничега није бојао (Опера за децу и одрасле који нису заборавили да су и сами некада били деца) храбро упустио у музичку авантуру, која је и у Београду награђена задовољном дечјом (и старијом) публиком.
Међутим, поласком у школу деца више немају контакт с музиком, јер је Музичка омладина, од када је после 2000. скинута са буџета, изгубила могућност да организује концерте по школама, као и да школску децу води на концерте и у оперу. Уместо слушања Баха и Моцарта, дивне класичне музике која се у медицини користи као терапија, млади се упућују на креативне индустрије, које су постале мантра за све, посебно за оне који и не разумеју о чему се ту ради. Недавно одржана конференција Будућност извођачких уметности у Србији – перспективе и изазови у оквиру Хартефакт фестивала окупила је само позоришне људе, а извођачке уметности обухватају музику, позориште и игру, а у позоришту и оперу и балет. Треба се запитати, какве везе има Хартефакт – који финансира НЕД америчка фондација (National Endowment for Democracy), а води Андреј Носов, познат и признат НЕД-ов стипендиста од 2007. као храбар борац за нарушена људска права Албанаца на Косову, и који се бави промоцијом шиптарских списатељица, страдањем хомосексуалаца за време нацистичке Немачке, књигама ала Неиспричане приче геј и лезбејских живота, или лелек изложбом поводом 20 година од геноцида у Сребреници, a што финансирају фондације браће Рокфелер и MOTT и Ерсте банка – са српским сценско-музичким извођачима. Мало озбиљније је већ када премијерка говори на конференцији, а у њеном Савету за креативне индустрије су двоје из Хартефакта, Носов и Биљана Србљановић. Фразе не коштају, или како то лепо пева Далида, Пароле, пароле, пароле… Историја ће показати да су изазови многи, а перспективе никакве, а да су креативне индустрије замајавање уметника, од којих се тражи да зарађују и привређују. Права уметност је увек непрофитна, али је њен утицај, посебно музике која најнепосредније делује на човека, непроцењив. Музика је покрет звука који допире до душе и обликује је у моралну, каже Платон. Није потребан Институт за складан развој човека мистика Гурђијева, довољна је добра музика, и у већим количинама.
У то име поздрављамо повратак музичког минимализма у Београд после периода тишине. Фестивал минималистичке музике Минималфест – Корени oрганизовао је Културни центар Београда, а наше очеве минимализма Мирослава Мишу Савића, Милимира Драшковића, Миодрага Лазарова Пасхуа, Милоша Раичковића и Владимира Тошића представили су пијанисти Маја Рајковић, Љиљана Вукеља, Владимир Цвијић и Драгана Раић. Одличан концерт са уводом Филипа Гласа, Стива Рајха и Терија Рајлија. Недостајала је само феноменална пијанисткиња Нада Колунџија, иначе блиска од самог почетка првој поставци београдских минималиста.
Поздрављамо нове националне опере. Поводом обележавања сто година од завршетка Првог светског рата удружење Хор Краљица Марија приредило је крајем децембра светску премијеру нове националне опере Седра композитора Мирољуба Аранђеловића Расинског, адаптирану за концертно извођење. Кроз вокално-инструменталну музику богату реминисценцијама на наше музичко наслеђе у пет слика приказани су вековни прогон и страдање српског народа. Пред препуном салом Коларца наступили су сопран Тања Андријић, мецосопран Наташа Јовић Тривић, баритон Вук Зекић, тенор Вања Бисерчић, оркестар Београдски симфоничари нетипичног састава – а дуо, под диригентском палицом Радана Јовановића, и камерни хор Београдски вокални ансамбл. Наратори Небојша Дугалић и Небојша Кундачина допринели су снази сценског извођења, које је поздрављено дугим аплаузом.
Добродошла је и нова клавирска фешта, Стенвеј фестивал, у оквиру кога су с великим успехом и занимљивим програмима наступили на Коларцу, на новом стенвеј клавиру, чувени пијанисти Лука Дебарг и Аркадиј Волосов. Млади нови ансамбл Музикон наставио је серију занимљивих концерата. Посветивши сваки наступ посебној теми (џез, свита, Моцарт, 20. век), на новембарском извођењу су представили нову симфонију младог и мултиталентованог композитора Александра Седлара. Ансамбл за стару музику Београдски барок наставља своју мисију на инструментима периода, са веома успелим искораком у савремену музику у октобру, на 27. Међународној трибини композитора. Наши млади композитори су се развили у праве формате – Ана Гњатовић је крајем ове године имала запажен соло наступ на тој истој трибини, премијеру великoг оркестарског дела The game of life у извођењу Симфонијског оркестра РТС и композицију У паровима, са кастањетама у оквиру Нове музике за виолончело и клавир у сали СКЦ. Честитамо на таленту, раду и креативности. Установа Гварнеријус – Центар лепих уметности Јована Колунџије не престаје са својом педагошком и просветитељском мисијом концерата из циклуса ФМУ и Гварнериус награђују, где талентовани студенти имају прилику да наступе први пут у правој сали у центру главног града. Поздрављамо иницијативу, али и трајање ове већ традиционалне серије која има своју сталну публику.
Удружење музичких уметника Србије (УМУС) доделило је и ове године, по 48. пут, награде – за животно дело припала је флаутисти Љубомиру Димитријевићу, оснивачу ансамбла Ренесанс и деценијском борцу за права старе музике код нас; диригент Предраг Госта награђен је за најбоље годишње остварење – реализацију и дириговање Монтевердијеве опере Орфеј у „Мадлениануму“, а виолончелиста Филип Томић (26) проглашен је најуспешнијим младим уметником у протеклој години. Честитамо добитницима и надамо се успесима и у будућности.
У новој години желимо времешним фестивалима (БЕМУС) да се подмладе и живну, БУНТ-у да се више буни, а мање тражи и троши буџетски новац, јер nomen est omen, а медијима, штампаним, електронским и свим осталим, да класичној музици посвете више времена и боље термине. Свима желимо полета и ведрине Партизанског хора из Трста који нас је подсетио на 75 година од стварања Југославије, али и да су године релативан појам, као што је и смрт непровјерена гласина.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *