ДА ЛИ ЈЕ ТАЈВАН АМЕРИЧКИ ЏОКЕР?

СТРАТЕГИЈА КИНЕСКОГ ОДГОВОРА

Си Ђинпинг је најпре средином прошле седмице позвао Тајван на мирно поновно уједињење (peaceful reunification), а потом је у петак наредио оружаним снагама да буду спремне за свеобухватну војну борбу са, како је рекао, нове полазне тачке, након што су САД одлучиле да уложе милијарду и по долара у „програме“ у источној и југоисточној Азији

Док траје примирје у трговинском рату, у Кини се од прошле седмице пише и говори о могућности војног судара са САД. Укратко, нова година у Кини је почела више него занимљиво.
Најпре је на скупу одржаном у среду прошле недеље, поводом 40. годишњице позива Комунистичке партије Кине да се оконча сукоб у Тајванском мореузу, Си Ђинпинг поново предложио „демократске консултације“ с Тајпехом. Циљ тих консултација био би постизање прелазних аранжмана неопходних за, како је Си рекао, миран развој веза између две обале Тајванског мореуза. Он је свакако поново мислио на могућност да се Тајван присаједини матици на основу принципа једна земља – два система, као што је случај у специјалним аутономним регионима Хонгконг и Макао.
Само два дана касније, обраћајући се члановима Централне војне комисије (ЦВК), на чијем је челу, Си је наредио Кинеској народноослободилачкој војсци да буде спремна за борбу док се, како је рекао, земља суочава с ризицима и изазовима без преседана.
„Све војне јединице морају правилно да схвате главне трендове националне безбедности и развоја и ојачају осећање неочекиваних тешкоћа, кризе и битке“, изјавио је Си Ђинпинг.
Његово обраћање члановима ЦВК касније је емитовано и на Централној кинеској телевизији (CCTV). С тим у вези ЦВК је потом издала низ смерница за јачање морала.
Војни стручњак из Шангаја Ни Лесјунг изјавио је да су недавни „гестови високог профила“ вероватно били упозорење онима који су покушавали да опструирају планове копна за поновно уједињење Тајвана.

[restrict]

ТРАМПОВ НОВИ ИЗАЗОВ Разлога за бригу у Пекингу о овом питању има много. Доналд Трамп је последњег дана 2018. потписао Закон о иницијативи за безбедност Азије који омогућава већу продају оружја и тешњу размену с Тајваном, иако се Вашингтон пре тачно 40 година обавезао да дипломатске односе с Кином с Тајпеха пренесе на Пекинг.
Новим америчким законом одобрена је потрошња у износу од милијарде и по долара за низ америчких програма у источној и југоисточној Азији. Наведено је да ће овим новцем САД развити дугорочну стратегијску визију и свеобухватну, вишеструку и принципијелну политику у индопацифичком региону, али да ће новац бити улаган и у друге сврхе.
Аналитичари су одмах оценили да Сијеве поруке долазе у различитим агрегатним стањима због Трамповог новог маневра, односно могућности да управо Тајван ове године постане амерички џокер у трговинском рату чије примирје траје.
„Током године која је пред нама, САД би могле да користе Тајван и Јужно кинеско море као преговарачки улог да би добиле оно што желе од Кине у трговинском рату“, изјавио је за кинеске медије Јуе Ганг, пензионисани пуковник кинеске армије, додајући да увек постоји могућност да позиви на независност Тајвана буду појачани.
Мишљење пуковника Јуеа дели и Ни Лесјунг: „Си има и чврст и мек приступ: војно одвраћање према сепаратистима и Американцима, као и подстицаје да се покуша апеловати на народ на Тајвану уопште. Он бира неку од ових алатки у складу са околностима.“
Пекингу не иде наруку то што власт на Тајвану од 2016. године држи тамошња гвоздена леди Цај Инг-вен, седма председница онога што на Западу називају републиком Кином. Став њене Демократске прогресивне партије је да је Тајван с неколико околних острва већ независна држава.
Она је стога одбацила предлог да односе с матичним делом Кине уреди по моделу једна земља – два система, али је изјавила да је отворена за разговоре ако Пекинг буде вољан да унапређује демократију и одрекне се употребе силе против острва.
„Као демократски изабрана председница морам да браним нашу демократију, слободу и начин живота“, рекла је страним новинарима у Тајпеху, појашњавајући зашто је одбацила приједлог Си Ђинпинга.
Кинески аналитичари наводе да би Кина требало да настави патролирање у Јужном кинеском мору, чак и да га појача, као одговор на америчко уплитање и играње Вашингтона на карту сепаратиста на Тајвану.
„Ако би Кинеска народноослободилачка армија ублажила своје војно држање, послала би погрешан сигнал да није у толикој мери одређена у вези са Тајваном“, каже Ни Лесјунг, додајући да мисли да ће у случају америчког притиска кинеска војска реаговати снажније.
Од августа 2016. до децембра 2017. године кинеска војска обавила је, према подацима из кинеске штампе, 27 ваздушних и поморских патрола у водама око Тајвана, укључујући и две у којима је учествовао носач авиона „Љаонинг“. Априла прошле године изведене су четири ваздушне патроле које су трајале девет дана.
Најновија патрола кинеских снага изведена је у децембру, након шест месеци паузе. Учествовали су борбени авион Су-30, бомбардер Х-6К, ваздушни танкер Ил-78 и извиђачки авион Ту-154, заједно с два ратна брода. Били су то конкретни кинески одговори на присуство америчких снага у Јужном кинеском мору о чему је у „Печату“ било речи у претходним бројевима.
Тaчку на ову, прву епизоду кинеско-америчког разигравања у Јужном кинеском мору, уочи финала преговора о трговинским размирицама, ставио је Ву Ћијан, гласноговорник Министарства одбране пошто је изјавио да је одупирање поновном уједињењу силом пут који води ка смрти.

ИСТОРИЈА ОДНОСА Кина Тајван сматра својом територијом на основу историјских чињеница које сежу до шестог и седмог века, када су припадници народа Хан, у време владавине династије Суеј, населили острва архипелага Пенгху. Острво је у 17. веку постало холандска колонија, али је захваљујући кинеском националном јунаку Џенгу Ченггунгу шездесетих година истог века острво враћено Кини. Уследили су векови у којима је Тајван био део Кине под влашћу династије Ћинг, али и под јапанском окупацијом.
Када је Тајван у питању, за Пекинг је данас далеко важнија Декларација из Каира из 1943. године којом су се велике силе, пре свих САД и Велика Британија, сагласиле да Јапан након рата Кини врати острво. Потом ту је споразум о успостављању дипломатских веза Пекинга и Вашингтона из 1979. који предвиђа постојање једне Кине и на крају такозвани Консензус из 1992. године – споразум НР Кине и Тајпеха који такође говори о постојању једне Кине.
Закон о иницијативи за безбедност Азије, како се наводи, успоставља вишеструку стратегију САД за повећање безбедности те земље, њених економских интереса и вредности у индопацифичком региону. Другим речима, Американци о својој кући брину на другом крају света, своје интересе штите у кинеском предсобљу.
Овим законом објавили су могућност започињања озбиљних операција које објективно могу да дестабилизују централну Азију и Далеки исток.
Кинески одговор био је одлучан, након што је Пекинг учинио све да не распламса бесмислени трговински рат који не иде у прилог ниједној страни.
Посматрано с Балкана, конкретно из Србије или Републике Српске, Закон о иницијативи за безбедност Азије је велика геополитичка гротеска. Закон, наиме, позива Трампа да развије дипломатску стратегију, која укључује рад са савезницима и партнерима САД на спровођењу заједничке поморске обуке и слободе пловидбе у индопацифичком региону, укључујући Источно кинеско море и Јужно кинеско море, како би био подржан међународни систем заснован на правилима у корист свих земаља. Није него!

ЗАКОН СЕ ОДНОСИ И НА ПЈОНГЈАНГ

Закон који је Трамп потписао односи се и на америчку политику према Пјонгјангу. Њиме се државни секретар САД позива да у сарадњи с министром финансија, у случају потребе, оправда прекид подршке САД било којој резолуцији Савета безбедности УН којом се санкционише Северна Кореја или укидање једностраних санкција САД према Пјонгјангу.
Осим тога, нови амерички пропис пажњу посвећује и земљама које излазе на Јужно кинеско море и позива САД да подрже земље АСЕАН-а у вези с усвајањем кодекса понашања у том мору.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *