Почетна / Документи / Учитавање могућег смисла – Французи и ми

Учитавање могућег смисла – Французи и ми

Мондијалисти и либерали нису познати по брижном неговању историјског памћења. Средином деведесетих на париској телевизији се повремено појављивао последњи изданак хабзбуршке лозе да би и он рекао штогод о Србији. Можете мислити колико је објективан био. Париска елита му је опростила ратно непријатељство, а до нашег пријатељства јој је и данас стало колико до пишљива боба. Зашто би поштовали наше родољубље кад су се одрекли сопственог?

Некако уочи париског обележавања стогодишњице Примирја, јави ми се, телефоном, водитељка једног нашег телевизијског канала са молбом за интервју. Уместо да одбијем сусрет, како сам се сто пута зарицао, почех јој објашњавати зашто сам неподобан саговорник кад су у питању званични јубилеји, одвећ истинољубив да бих у њима учествовао, и тако даље, и тако даље. Што сам више одбијао разговор, то сам се, самим одбијањем, у њ уваљивао. Нисам је обесхрабрио ни упозорењем да ми је кућа 350 километара удаљена од Париза, а ја ко зна колико светлосних година далеко од код нас укорењене слике о вечном француско-српском пријатељству. Не уплашише је те раздаљине, и, једног тмурног дана, са сниматељем, дође у Поатје.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *