Ствар је у штиклама

Да ли разлог томе што је наш пут без алтернативе кривудав и врцкаст има објашњење у чињеници да Србија ка Европи заправо иде на високим потпетицама

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије, наших пријатеља, деце, рођака умире од рака изазваног НАТО бомбама. Нико не одговара.

КАД СРЦЕ ЗАИГРА Стигосмо и до половине децембра, последњег месеца у години. Сви се радују одлазећој години. Успешни зато што су били успешни, а мање успешни што верују да ће идућа година бити боља. Сви ће години на одласку наздравити. Једино студени, просинац, коледар, како све Срби децембар називају, остаће смирен. Као мудри старац, зна да се прича понавља. Следеће године, кад га поново угледамо на зидном календару, са благим осмехом старог мудраца ће гледати успешне и оне друге. Ништа ново ни на небу ни на земљи.
У првој половини децембра било је лепих догађања. Један од њих био је за читање, други за гледање а трећи за слушање. За читање је књига Мила Ломпара Црњански – Биографија једног осећања. Књигу је објавила „Православна реч“ из Новог Сада. Представљена је јавности у Дому Војске Србије у Београду, петог децембра, одмах по празнику Ваведења Пресвете Богородице. О књизи су говорници свечано зборили, Ивана Жигон обдарена небеским даровима прочитала је неколико реченица из дела, да би се све завршило песмом Востани Сербије коју је отпевао хор, претпостављам, Војске Србије. Ево само једне реченице из књиге коју је Црњански написао још половином прошлог века: „Американци су нервозни зато што су Руси комунисти“ (стр. 314). Због чега су Американци и даље нервозни, кад Руси више нису комунисти, Бог свети зна. Прочитајте књигу.
На истом месту, у Галерији Дома Војске, шестог децембра отворена је изложба Српско сликарство 20. века (1900–1950). Слике за изложбу је из приватних збирки одабрао Никола Кусовац, велики зналац српског сликарства, што је довољан разлог да изложбу, коју је отворио исто велики зналац Никола Мирков, посетите. Мени, који нисам никакав ликовни познавалац, срце је заиграло и лепотом се испунило кад сам видео слику Две сестре Зоре Петровић и Призрен Надежде Петровић. Тако је било у Београду.

ГОСПОДИН СЛУЧАЈ У Будимпешти у Мађарској прошле суботе је у Текелијануму представљена књига Момчила Крајишника Јачи од силе и судбине. У пуној сали српским ђацима који похађају српску гимназију у Будимпешти аутор је испричао сопствено искуство у стварању Републике Српске. Млади су младалачка питања постављали из којих се видело да с пажњом прате шта се све у Европи и Србији дешава. Како, атеисти би рекли, господин случај може да удеси, а верујући да се све по Божјој промисли дешава, у Текелијануму се појавио и митрополит црногорски и приморски Амфилохије. Присутни су га с радошћу дочекали, а он је беседио да је свако срце радошћу било испуњено. Сутрадан, у недељу, у храму посвећеном Светом Ђорђу заједно са епископом Лукијаном служио је Свету литургију на радост младих, старих и деце који су испунили Храм.
Било је и непријатних ствари које су се нама Србима дешавале током протеклих дана. О њима читате, слушате а можда се догађају и вама. Изабрао сам да бар ове недеље пишем о лепом. Додуше, било је изјава и догађаја који би се тешко могли сврстати у било коју групу – нит су ружни нит су лепи. Пре би се рекло да су забавни. Једна је појава на малом екрану „даме из ферарија“, за коју сам веровао да је давно одлепршала у евроунијатске недођије. Преварио сам се. Нешто је говорила о евроунијатама, али ништа нисам разумео. Возим се градским превозом или идем пешке па нисам мога да ухватим корак с „фераријем“. Брз је то аутомобил. Другу изјаву, дату од госпође која отвара нама Србима евроунијатска врата, забележио сам. Рекла је дословце: Србија ка Европи хода на високим потпетицама принципа! Покојни Милутин звани Бабац из Чачка би умео да каже да кад дама хода у ципелама с високим штиклама, увек мора мало да врцка. Зато је наш евроунијатски пут без алтернативе кривудав и врцкаст. Ствар је у штиклама или потпетицама. Богу хвала да је у питању мода, а не нешто озбиљније. Мода се брзо мења.
Зато је овоземаљски живот, бар међу Србима, леп. Веома је разноврстан.
Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића, капетана Драгана. Молимо се за здравље Асанжа. Помозимо нашој браћи и сестрама који живе на Косову и Метохији. Будимо на страни божјег човека Арно Гујона. Чувајмо Републику Српску. Догодине у Призрену.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *