Шта год се може, нека се сме

Има ли иједног примаоца националне пензије за епохалан допринос развоју културе у Србији који би написао песму, причу, роман, драму, или снимио филм о страдању дечака Слободана Стојановића из села Доња Каменица? О овом злочину постоји ваљана правна документација

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије, наших пријатеља, деце, рођака умире од рака изазваног НАТО бомбама. Нико не одговара.

МОТИВИСАН ДА КОЉЕ Кад заборавите сопствене жртве, на сцену славодобитно ступају злочинци. То се нама Србима често дешава. Заборавили смо малог дечака, старог 11 година, Слободана Стојановића из села Доње Каменице у општини Зворник и добили смо ослобађајућу пресуду Насеру Орићу. Насер Орић није крив, рекоше судије у Сарајеву. Ако Насер није крив, онда су криве његове жртве што су га мотивисале да их убија и коље. Сад кад га је суд ослободио, тражиће он одштету, ваљда од сина Слободана Илића, судије кога је лично убио. Или можда од чланова породице Милутина Милојевића, Митра Савића, или од преживелих Срба из села Кравице чије ближње заклаше на Божић 1993. Може се набрајати унедоглед. У сваком случају оптужиће Србе и државу Србију. Председник је већ (о)поменут да су они криви што је он био приморан да коље и убија.
Оставимо Орића савести оних који га ослободише и лицемерју евроунијатске камаре и бриселских комесара чији представници још увек, за огромне паре, столују у Сарајеву оптужујући Србе за све што се догађа на овом свету. Неће ме изненадити кад се убрзо пронађе „доказ“ да су Срби маскирани марамама, правећи се да су Арапи, убили новинара Кашогија. Кад су Срби у питању – све је дозвољено. Зашто ми, Срби, ћутимо кад се чине злочини над нама? Ко нас спречава или кога се плашимо да о злочинама учињеним нашим родитељима, браћи, сестрама, деци не проговоримо?
Зар од толиких прималаца националних пензија за епохалан допринос развоју културе у Србији ниједан није у стању да напише песму, причу, роман, драму, или сними филм о страдању дечака Слободана Стојановића из села Доња Каменица, општина Зворник, кога зверски закла Ељфета Весељи, да би се пред истим, којег суд ослободи, показала правоверном. О њеном злочину постоји ваљана правна документација. Сме ли неко од оних који свакодневно примају књижевна, филмска и позоришна одличја урадити нешто из своје области за коју су примили награду и створити дело које ће спречити да се заборави убиство гимназијалке Сање Миленковић НАТО бомбом на мосту у Варварину 1999. године?

И ЈЕДАН СРБИН, ЧИТАВ ЈЕ РОД Ви, којима је Господ дао дара да пишете, глумите, играте, снимате филмове или изводите позоришне представе, не оглушујте се о патње и страдања сопственог народа. Ваше стваралаштво је непропусна брана поновљеним злочинима над вашом и нашом децом, који ће се поновити, будите сигурни, ако свакодневно на њих не будемо упозоравали. Оснажимо кроз уметничко стваралаштво сопствено родољубље, духовне и материјалне снаге. Наша снага ће насилнике и злочинце одвратити и од помисли да нама, Србима, злочин учине. Усташко зло се пред нашим очима обнавља. Имамо прилике да својим очима гледамо како се наше комшије спремају да стара зверства понове. Зато не будимо лењи! Нек свако употреби дар од Бога дат и знање које је својим учењем и радом стекао.
Песник и филозоф Лаза Костић је 1865. године написао песму Народном посланику. Ево две строфе:
Мало вас има одабраника / ал вас је вера подигла све,
Не маћи главе с верна браника / што брани свете народу сне.
Љубав и слога да вам је дика /слога је и вас послала све,
Не мичите се с верна браника,
Што год се може, нека се сме!

Народи гину, гину јединци / суђен је свему самртном крај,
Само је делу, само је мисли / завештан Богом вечити трај.
Срб ће да траје, Срб ће да сјаје / док је у њему мислима Бог,
Док му је дела сложна и смела / и један Србин читав је род!

Тако су некад певали српски песници.
Немачке дипломате су одавно виделе, и подржавале, оно што ми изгледа не видимо ни данас. Херман Нојбахер, посебни изасланик за Југоисток или специјални изасланик за Балкан, 1940–1945. пише поред осталог и ово: Рецепт за православне, који је применио усташки вођ и поглавник, председник државе Хрватске Анте Павелић подсећа на верске ратове најкрвавијих примера; Једна трећина мора да постане католичка, једна трећина мора да напусти земљу, а једна трећина мора да умре. Последња тачка програма била је спроведена у дело!
Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића, капетана Драгана. Молимо се за здравље Асанжа. Помозимо нашој браћи и сестрама који живе на Косову и Метохији. Будимо на страни божјег човека Арно Гујона. Чувајмо Републику Српску. Догодине у Призрену.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *