СРБИЈА НА ПРВОМ МЕСТУ!

Да ли је ико питао грађане Србије да ли пристају на то да се мигранти третирају као држављани УН, са посебним правима, тако да је сваки мигрант, фактички, „држава у држави“?

Ако је амерички председник Доналд Трамп ишта досад рекао што се може свакако подржати, то онда јесте његова крилатица: „Америка на првом месту!“ Ако се може рећи ишта што је прихватљиво за све грађане државе Србије, онда је то: „Србија на првом месту!“ То значи да се национални интерес грађана Србије мора ставити изнад свега и да се о кључним правцима српске унутрашње и спољне политике грађани морају консултовати (без довођења пред свршени чин).
Наравно, нико не заговара сукобе са светом, али је јасно да слепа послушност према ЕУ иде на штету економских интереса Србије и „српског сна“ и то се огледа управо у актуелном односу Брисела према Космету. Ни да се помене да неће бити визне либерализације, нити претња било каквим санкцијама за косметске Шиптаре, већ стерилни позиви Могеринијеве обема странама, као јасна порука Тачију и Харадинају да могу да раде шта хоће. У таквој ситуацији, уместо да не прихватамо све што нам се нуди или намеће, ми прихватамо и оно што западни налогодавци не условљавају као нужно. Најновији пример у том смислу је Глобални споразум УН о миграцијама у Маракешу. Није вест оно што су медији објавили да је министар Зоран Ђорђевић био на ручку код краља Марока, али била би вест да нисмо потписали наводно необавезујући (ако је тако, што се онда потписује?) споразум. Образложење да тај „споразум треба да обезбеди сигурно, уређено и хумано кретање људи по свету“ делује саркастично у односу на оно што се дешава на Космету када је реч о слободи кретања Срба.

АГРЕСИЈА И НОВО „ЉУДСКО ПРАВО“ Споразум се наводно односи на миграције, али ако је тако, да ли то уједно значи и да одредбе споразума легализују нелегалне упаде миграната у нашу земљу? Сваки прелазак границе мимо утврђених правила је нелегалан и кажњив. Постоје изузеци у случајевима рата и хуманитарних катастрофа, али мигранти не спадају у ту категорију. Њих организују одређени кругови моћи да би променили етно-слику Европе, њен идентитет, снизили цену њене радне снаге и уништили препреке (нација, религија, идентитет) дивљем неолибералном капиталу. Тај глобални споразум о миграцијама прети да потопи европску цивилизацију са додатних 59 милиона миграната до 2025. године.
Јер, иако наводно „необавезујући“ документ, он је притисак на земље потписнице да допусте неконтролисани улазак миграната, који су програмирано послати на европско тло не да се интегришу у европски амбијент већ да они интегришу Европљане у њихов културни, историјски и политички начин живљења. То је већ сада видљиво, кроз проблеме које има Италија у којој муслимански мигранти траже да се избаци распеће из учионица, да се не одржавају божићне свечаности у школама, јер то вређа њихова верска уверења. Стигло се дотле да мигранти истакну пароле: „Земља припада свима – Италијани напоље из Италије!“
Основа овог споразума (Пакт УН о миграцијама) је Декларација из 2000. која је закључила да је „етничка популација Европе у опадању, па би се она морала заменити“, наравно, мигрантима. Споразум је акт против незапослених младих људи европских земаља, укључујући и Србију. Истовремено, многи нови мигранти су незапослени, па је према статистикама просечно запослено само око 13 одсто нових имиграната. Споразум из Маракеша на који Србија пристаје могао би довести до културног и моралног слома европских земаља, а већ се говори да ће последица тог пакта бити и кажњавање за говор мржње за употребу појма „илегални мигранти“. Разуме се да прописивање слободе говора, присутно нажалост све више и у Србији, значи и да ће се кажњавати свако ко и помисли да правим речима назове овај процес, и значиће да грађани Европе могу да се опросте од своје демократије и свога начина живота. Већ се спремају закони који ће криминализовати (као говор мржње) критику масовне имиграције. Да ли је министар Ђорђевић све ово објаснио грађанима Србије пре него што је потписао нешто што није у интересу грађана и да ли им је објаснио зашто овај документ не желе да потпишу Чешка, Мађарска, Пољска, Словачка, Аустрија, Хрватска, Бугарска, Швајцарска, Израел, Аустралија, Словенија… углавном земље које су на удару мигрантских кретања. Једини начин да се спречи даљи европски суицид је био одбијање споразума у Маракешу. И да ли је ико питао грађане Србије да ли пристају на то да се мигранти третирају као држављани УН, с посебним правима, тако да је сваки мигрант фактички „држава у држави“? Истовремено, пакт подразумева да само позитивне вести могу да се емитују, док ће негативне бити санкционисане, дакле објективног информисања и слободе мишљења нема, а то је управо супротно од Повеље УН. Пактом ће се, такође, увести ново „људско право“ неометане миграције и експресно добијање пасоша, односно држављанства. Иста та права не важе за Србе ако оду некуда ван Србије!

ИСКРЕНО – НА АМЕРИЧКОЈ СТРАНИ Зашто се грађанима не објасни због чега се ова поплава Европе, финансирана и организована из кругова блиских Сорошу и финансијској светској аристократији, назива мигрантима, а не избеглицама? Какви су то мигранти који улазе у нашу земљу као хорде без докумената? Срби не могу у Немачку без докумената, али могу мигранти. Ако наш грађанин жели да мигрира у Немачку или Шведску, мора да поднесе захтев надлежној амбасади, прикупи све папире, добије уговор о раду у тој земљи, положи одређени курс језика, па тек онда да добије улазну визу за рад и боравак. У противном, ако уђе као ови „мигранти“, биће ухапшен, кажњен и репатриран у Србију.
Ако САД нису прихватиле овај споразум, јер следе гесло „Америка на првом месту!“, онда се не види разлог зашто ми нисмо рекли: „Србија на првом месту!“ Била је ово прилика да и ми једном будемо Америка и искрено на америчкој страни. Нарочито ако се имају у виду стотине хиљада избеглица које је Србија прихватила као последицу европске и америчке политике на Балкану, а које није у стању ни сада да збрине до краја.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *