Почетна / Регион / Робовски закон и звиждаљке за Орбана

Робовски закон и звиждаљке за Орбана

Да ли су измене мађарског Закона о раду писане због потреба мултинационалних компанија?

Сцене хаоса какве се у врло ретким приликама могу видети, 12. децембра први пут су се одиграле и у парламенту Мађарске на Кошутовом тргу, након што је усвојен Закон о раду који критичари називају „робовласничким законом“, а с њим и контроверзна реформа правосуђа.

ПРЕСЕДАН У СКУПШТИНИ Премијер Мађарске Виктор Орбан присуствовао је седници на којој су сви опозициони посланици више од 60 минута пиштаљкама звиждали њему и владајућој коалицији Фидес–КДНП. Осим тога, активирали су сирене и блокирали приступ говорници у покушају да спрече гласање, те је председник мађарског парламента Ласло Кевер седницу морао да отвори с галерије уместо с говорнице, док су посланици (први пут јединствене) опозиције оптужили колеге из коалиције Фидес–КДНП за „незаконито гласање и кршење читавог низа техничких правила“.
„Покушај опозиције да спречи гласање је незабележен преседан у ових 28 година мађарске демократије“, рекао је касније Кевер.

ЕВРОПСКИ РЕКОРД Контроверзне су, међутим, и све мере у области радног законодавства које је тог дана усвојио парламент Мађарске. Повећањем дозвољеног времена за прековремени рад са 250 на 400 часова годишње Мађарска је стала уз раме Словачкој (европски рекорд).
Влада Мађарске усвајањем овог акта жели да ублажи законе у области рада како би надокнадила све већи недостатак радне снаге. Флексибилност рада је потребна да би се задовољиле потребе инвеститора (међу којима су и немачке аутомобилске компаније, чије су фабрике допринеле значајном економском расту Мађарске) и да би се дужим радним временом омогућила шанса радницима који желе већу зараду да то и остваре – навела је у свом саопштењу влада премијера Виктора Орбана.
С друге стране, комплетна мађарска опозиција истиче да усвојени „робовски закон“ јасно показује намеру Орбанове владе да повећа профите компанија на штету радника. Осим усвојеног повећања дозвољеног времена за прековремени рад, лидери опозиције указују и на повећање с једне на три године периода који послодавци имају да исплате зараде од прековременог рада…

ВЛАДА, ПОСЛОДАВЦИ И РАДНИЦИ Посебно контроверзан предлог у усвојеном закону био је тај да се послодавцима дозвољава да договоре о прековременом раду постижу директно с појединачним радницима, заобилазећи синдикате и колективне уговоре.
На крају, посланици колације Фидес-КДНП проследили су предлог поменутог Закона о раду директно у – парламент. Тиме су омогућили влади да избегне преговоре са синдикатима и другим заинтересованим странама. Влада би на то била обавезна да је сама послала закон у скупштину.
Орбановој влади је у овом случају, то је врло значајно истаћи, у прилог ишло то што послодавци и синдикати запослених нису успели да се договоре о минималној цени рада у 2019. години – па је кабинет премијера Виктора Орбана добио колосалну могућност да то самостално реши. Послодавци су, иначе, предлагали повећање минималца у наредној години између 5,3 и 6,8 одсто у односу на ову, док су синдикати били упорни да оно износи између 13 и 15 одсто…
А хаос из парламента пренео се на жестоке протесте демонстраната испред њега…

НИСМО ТРАЖИЛИ РОБОВЕ

На многобројне критичке примедбе – да је законом који омогућава чак 400 часова прековременог рада у једној години мађарска влада желела да угоди немачким аутомобилским компанијама („Ауди“, „Мерцедес“, „Фолксваген“) – јавно се огласио Дирк Волфер, директор Немачко-мађарске индустријске и трговинске коморе. Он је рекао да немачке фирме које послују у Мађарској сигурно у оваквој форми нису тражиле измену правила за прековремени (прекомерни?) рад, додавши „да им није ни интерес да своје раднике држе као робове“.
„Врло битна чињеница је и да је прековремени рад много скупљи од редовног, и није интерес фирми да нагласак ставе управо на њега“, устврдио је Волфер, прећуткујући, међутим, да (мулти)националне компаније прековремени рад врло нередовно плаћају и у државама у којима имају своја седишта, а камоли у земљама где им раде само филијале.
Конкретно, у Немачкој је у 2017. години остварено више од 2,1 милијарди прековремених сати (то је објавила немачка влада на упит странке Левица у Бундестагу). Тиме је број прековремених часова у поређењу са 2016. порастао за чак 11 одсто. У просеку, сваки запослени Немац је у 2017. одрадио 54 прековремених сати – од чега 27 бесплатно. Тренд се наставио и у првој половини ове, 2018. године – немачки запослени већ су одрадили 1,1 милијарди сати прековремено.
Уштеда послодаваца је огромна. Прошле године запослени су у Немачкој послодавцима „поклонили“ рада у вредности од 36 милијарди евра.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *