Почетна / Интервју / Проф. др СЛОБОДАН КОМАЗЕЦ – Буџетско клатно у времену неизвесности

Проф. др СЛОБОДАН КОМАЗЕЦ – Буџетско клатно у времену неизвесности

Општа је констатација да је низак и тром привредни раст најслабија карика и основа буџета. У њему нема стварних мера стимулативне развојне политике

Буџет је најважнији инструмент финансијске и развојне политике државе. Он у себи садржи основну стратегију развоја, стабилизације, прерасподела и структурне политике. Својим приходима и расходима држава делује на све сегменте привредног, финансијског и социјалног система. О усвојеном предлогу буџета Републике Србије за 2019. годину разговарали смо с проф. др Слободаном Комазецом, нашим уваженим монетарним стручњаком.
Да ли је усвајање предлога буџета Србије за 2019. годину бурним расправама и полемикама испраћено пре свега због чињенице да се преко буџетских позиција оштро сукобљавају бројни интереси?
У то нема сумње. Ако се буџетом путем пореза и доприноса захвата 42 до готово 55 одсто бруто домаћег производа (БДП), а расходима и више (због редовно остварених дефицита буџета), то је само доказ да је укупан или консолидовани буџет инструмент којим се захвата највећи део БДП-а. Како се у развијеном државном економском интервенционизму државе редовно користе и „допунским“ средствима (уз порезе) преко јавног дуга, то је учешће јавног сектора повећано у бруто производу 70 до 80 одсто, а у неким годинама и државама чак и више од 100 одсто. Дакле, буџет је доминантан инструмент у савременим државама преко кога се спроводи развојна, стабилизациона и редистрибутивна политика. Стога је усвајање буџета у основи и избор стратегија раста и приоритета у развоју за које се, на рачун државног и националног интереса, боре разне интересне групе.
Пре него што пређемо на усвојени план буџета за 2019. годину, молим вас да се укратко осврнете на основне карактеристике буџета и буџетске политике која је досад код нас вођена.
Од уласка у период економске кризе, па чак и пре њега, у нашој привреди је све до 2017. формиран стални буџетски дефицит. Он се кретао од 70,5 милијарди динара (2,7 одсто БДП-а) у 2008. до 220 милијарди динара у 2012. години (6,1 одсто БДП-а) и 258 милијарди динара (6,6 одсто БДП-а) у 2014. години. Од тада се дефицит смањује на 149 милијарди динара (3,7 одсто БДП-а) у 2015. години и 57,1 милијарду динара (1,4 одсто БДП-а) у 2016. години. У 2017. имали смо суфицит буџета од 52,3 милијарде динара (1,1 одсто БДП-а) и у 2018. у периоду јануар–септембар суфицит од 49 милијарди динара (0,8 одсто БДП-а). Дефицит је праћен сталним растом јавног дуга у том периоду са 8,8 милијарди евра 2008. на 24,3 милијарде евра у 2018. години, уз истовремени раст спољног дуга са 20 на 25,7 милијарди евра. При томе је остварена просечна стопа привредног раста од само 0,9 одсто, што указује да је српском привредом протутњао депресивни финансијски торнадо.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

ДОМИНАЦИЈА УВОЗНИЧКОГ ЛОБИЈА

Довољно је илустративна чињеница да се од укупно наплаћеног ПДВ-а од 536 милијарди динара чак 466 милијарди односи на увоз, а свега 70 милијарди на домаћу робу. Ето конкретног разлога због чега се форсира увоз, јер се преко ПДВ-а из увоза финансирао буџет и отклањао дефицит, а цена коју ћемо за такву политику платити биће веома висока.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *