Писма читалаца – У канџама дубоке државе?

ГАШЕЊЕ МУЗЕЈА ВАЗДУХОПЛОВСТВА

Музеј ваздухопловства – Београд већ деценијама потресају кризе и афере, којима као да нема краја и којима изгледа нема ко да стане у крај. У „Печату“ број 349 најављен је процес лаганог гашења Музеја, а данас смо у прилици да присуствујемо последњем чину ове дугогодишње агоније

Трачак наде да би Гордијев чвор око судбине Музеја ваздухопловства у Београду могао да се пресече донео је пре две године Александар Вучић, тадашњи председник Владе РС. Он је 29. новембра 2016. године потписао за Музеј изузетно значајан документ којим су дефинисани кључни кораци за решавање институционалне кризе Музеја ваздухопловства. Нажалост, после скоро две године једино може да се констатује да, када се код нас повуку неки добри потези, они често буду изведени како не треба, или се нађе неко ко ће их потпуно обесмислити.
Реализација одлуке Владе РС поверена је министарствима одбране и културе и информисања. У складу с тим, 15. марта 2017. године, министар Зоран Ђорђевић је у име Владе потписао Уговор са овлашћеним представницима регистрованих оснивача Музеја о преносу оснивачких права на Републику Србију. Међутим, намера Владе се онда сударила са српском „дубоком државом“.

Сукоб интереса

Према истом Закључку Владе задужена два министарства су морала да израде предлог новог оснивачког акта Музеја ваздухопловства – Београд. Уместо тога, супротно Закону о култури, одређена структура у Министарству одбране (конкретно Сектор за људске ресурсе, МО) почела је са опструкцијом Закључака Владе. Бесконачним одлагањима о питању доношења новог оснивачког акта Музеја ваздухопловства обесмишљена су свa именовања в. д. Управног и Надзорног одбора, јер ова тела нису имала правни легитимитет.
Овај правни вакуум постао је плодно тле, које је поменутим војним структурама омогућавало да без икаквих обавеза и одговорности управљају овом установом културе. То чине тако што, злоупотребљавајући поверење политичара, уместо трајног решавања статуса Музеја премијерима РС састављају и подносе на потпис спорна решења о именовањима директора Музеја ваздухопловства.
На тај начин смо дошли у ситуацију да се већ годинама на чело ове установе постављају пензионисани официри који не задовољавају стручне, статутарне, ни законске стандарде за обављање овог посла. Актуелни в. д. директор Чедо Миливојевић три године никоме није поднео валидан извештај о материјалном и финансијском пословању. Пословне одлуке доноси сам без ичије сагласности (Управног и Надзорног одбора). Запошљавање и отпуштање људи врши лично не поштујући систематизацију радних места. Кадровску политику води по принципу кастинског непотизма, који је формулисао изјавом да су сва радна места у музеју резервисана за њихову децу – децу војних лица. Систем плата и накнада уређује лично по само њему познатим правилницима и критеријумима. Музејске активности су практично замрле јер за њих на годишњем нивоу издваја само један одсто музејског буџета. Досад је спречавао стручни надзор и инспекцију Министарства културе. У условима мањка и неадекватне опремљености простора за депоновање угрожених музеалија директор Миливојевић врши изнајмљивање просторних капацитета трећим лицима (како у објекту, тако и око њега). Примера ради, пред носом управе Аеродрома „Никола Тесла“, паркинг места за посетиоце МВБ и друге површине око музеја на незаконит начин се изнајмљују путницима и посетиоцима аеродрома.
Када су запослени већ почели да мисле да су све ове аномалије производ нечије грешке или да су жртва нечије неумесне шале, попут скривене камере, открили су у априлу 2017. године да је директор заиста поставио тајне камере и прислушне уређаје на улазу Музеја. Поред увиђаја инспектора из крими-службе, скандала, пријави и тужби против в. д. директора Миливојевића цела ствар је, изгледа, заташкана. Он је почетком године од Министарства одбране поново предложен и од Владе поново именован за трећи мандат на овој функцији. Да куриозум буде још већи, сазнали смо да Министарство одбране већ спрема новог пензионисаног официра да ускочи на место в. д. директора Музеја ваздухопловства од Нове године.

Манипулације системом

У злоупотреби поверења Владе Републике Србије прошле године Министарство одбране је отишло корак даље. Сектор за људске ресурсе, односно пуковник Слађан Ристић, начелник Управе за традицију, стандард и ветеране, поднео је 31. августа 2017. тек постављеном министру одбране Александару Вулину на потпис Наредбу са назнаком „хитно“, по којој је требало да се изврши Организационо и функционално везивање Музеја ваздухопловства за Министарство одбране и Војску Србије. Наредбу је требало да спроведе управа која је тај акт и саставила. Она је садржала укидање Музеја ваздухопловства у складу са Законом о јавним службама и његово претварање у војну јединицу. Врхунац парадокса лежи у покушају Министарства одбране да једну овакву јединицу дефинише као „војну установу културе“, за шта не постоји правни основ у Закону о култури, али ни у Закону о одбрани. За ову намеру Министарства одбране у Музеју су сазнали тек 2. октобра, када је в. д. директора Чедо Миливојевић, уместо да спроводи одлуку Владе која га је поставила, под претњом отказа приморао већину запослених да попуне сагласност за извршење потпуне војно-безбедносне провере.
После буре у медијима и бројних притисака јавности (апели и представке на адресу председника и премијерке РС) ова накарадна одлука је стопирана, након чега су сви помислили да су се процеси вратили у правне оквире, а све у складу са Закључком Владе РС од 29. новембра 2016. године. Ал’ не лези враже. У септембру ове године сазнало се да је министар одбране, иза леђа УО и НО МВБ (именованих од Владе РС), обновио Наредбу од прошле године.
Без икаквог званичног акта Музеја ваздухопловства, запосленима је „испод жита“ у октобру ове године поново подељен упитник за потпуну безбедносну проверу, и ако по закону Војно-безбедносна агенција нема никакве надлежности у цивилним установама. Сви покушаји да се од Министарства добију валидни одговори о чему се ту ради нису уродили плодом, јер су одговорни из Сектора за људске ресурсе Министарства позвали на Закон о тајности података и чињеницу да је Наредба министра одбране овог пута заштићена најнижим степеном тајности – „интерно“. У међувремену део запослених у Музеју приморан је чак и на „обавезну“ психолошку процену за пријем у Министарство одбране. Остаје нејасно како је могуће, у одсуству било какве ванредне ситуације, да неко два пута за годину дана спроводи незаконите радње над грађанима Србије који нису припадници Војске РС?
Због ускраћених информација и угрожених права били смо приморани да се обратимо поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности. Чекајући на одговоре о природи нове Наредбе министра Вулина нешто се ипак сазнало. Укидање и ликвидација Музеја ваздухопловства остаје на снази, с том разликом што је сада све замаскирано новим термином – „формирање јединствене установе заштите“. Истичемо да овај појам не постоји ни у једном досадашњем акту Владе РС везаном за Музеј ваздухопловства. Ако се обистини намера министра Вулина, биће то први случај укидања једне установе заштите у историји српске музеологије од ослобођења 1945. године.

Погрешни узори

Лицемерно је када пуковник Слађан Ристић испред Министарства одбране у својим одговорима наводи Војни музеј на Калемегдану као позитиван пример војне установе културе која несметано ради, а при томе свесно заборавља да Војни музеј од почетка примене новог Закона о култури, донетог 2009. године, није ускладио своју организацију, рад и опште акте са одредбама Закона, чиме су доведени у питање легитимност и законитост његовог рада. У складу са одредбом члана 81 Закона, Војни музеј је то био дужан да учини у року од годину дана од дана почетка примене Закона. Над овом установом деценијама није извршен никакав стручни надзор или контрола рада, због чега се поставља велико питање да ли она још задовољава статус установе заштите културних добара. Ваљда се због тога Војни музеј више не налази на листи установа културе од националног значаја коју је још 2012. године објавило Министарство културе и информисања.
Ипак, једна сличност између Војног музеја и Музеја ваздухопловства већ сада постоји. Оба се урушавају изнутра и споља. Свако ко зна шта је музеологија упознат је са чињеницом да музеје после културних добара на првом месту чине људи, чије стручно знање нема цену и са чијим се одласком (у оваквим условима) практично гаси и установа. За протекле три године из Музеја ваздухопловства је отерано, испраћено или побегло више кустоса и стручних радника. Уместо попуне стручног кадра, расте број запослених пензионера. Уједно се иза леђа Владе РС, Управног и Надзорног одбора МВБ припрема нова формација (?!) музеја. По истом моделу како се то ради у Војном музеју на Калемегдану. Као да Војска Србије нема преча посла, на упражњена места кустоса и конзерватора требало би да дође пет официра (потпуковника и мајора) и још непознат број подофицира. Кустоси ће добити статус руковаоца, а музејски предмети и експонати ће се од статуса културног добра срозати на ниво војног средства, које је много лакше раздужити (и отписати).
Пре пуне три године тадашњи министар одбране Братислав Гашић обишао је Музеј. Он је пред присутним запосленима и гостима из медијских кућа тада изјавио да ће под државном управом Музеј ваздухопловства – Београд поново процветати. Три године после Музеј и даље покушава да опстане на режиму самофинансирања, што је јединствен случај у држави и свету. Сам поглед на улаз Музеја говори о стању ове установе. Преко урушених степеница и затрављеног прилазног платоа гостима ће ускоро бити потребна планинарска опрема. Зато се мора одати признање нашим верним гостима, који нас и поред свих препрека редовно обилазе. Посебно је приметан пораст страних гостију из Кине и Русије који, и поред очигледне запуштености објекта и главне поставке, знају какав се културни и туристички драгуљ крије испод деценијске патине која покрива Музеј ваздухопловства – Београд.
О свему овоме обавештени су сви државни органи. А пре свих председник и Влада РС. На њима је да започети процес отму од „дубоке државе“ и да га врате на прави пут. А све у складу са важећим законима и жељама свих ваздухопловаца Србије, као и запослених у Музеју ваздухопловства – Београд.
Аутор је Изабрани члан УО МВБ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *