Почетна / ПЕЧАТ НЕДЕЉЕ / Печат недеље

Печат недеље

Победе и протести

У недељу 16. децембра у четири општине у Србији одржани су локални избори на којима је, убедљиво, тријумфовала владајућа Српска напредна странка.

ИЗБОРНЕ БРОЈКЕ У Лучанима, СНС председника Србије Александра Вучића освојио је више од две трећине гласова бирача – 66,25 одсто – док је опозициони Савез за Србију добио 9,57 одсто гласова, што је мање него што су „Двери“ тамо самостално добиле пре четири године, када су освојиле 11,53 одсто гласова (Нова Србија Веље Илића тада је добила 14,69 одсто гласова, а СНС тик изнад 50 одсто).
У Кладову, СНС је добио 59 одсто гласова, у Кули готово идентичних 59,68 одсто, док је победа Вучићеве партије у Дољевцу била још убедљивија, са освојених 83,4 одсто гласова бирача.
У Лучанима и Дољевцу је, процентуално, Вучићева листа сад добила за око пет одсто гласова више него што је он сам добио на председничким изборима 2017. године, у Кули је више-мање остао на истом, док је пад, од 10 одсто, у односу на прошлогодишње председничке изборе Вучићева листа забележила у Кладову.

ДИЈАНА У ЛУЧАНИМА Најузаврелије је било у Лучанима, јединој међу ове четири општине у којој је на изборима учествовао и Савез за Србију.
Изборни дан био је обележен бројним притужбама опозиције на рачун (не)регуларности гласачког процеса, окршајима који су резултирали привођењем неколицине опозиционих активиста у полицијску станицу, упадом опозиционих првака у станицу у којој су се суочили са државном секретарком у Министарству унутрашњих послова Србије Дијаном Хркаловић којој, како су устврдили, ту није било место а тамо је била послата, макар према објашњењу њеног шефа, министра полиције Небојше Стефановића, како би смирила ситуацију… Како год, догодило се супротно.

БОЈКОТ ИЗБОРА? Резултат ове ситуације сумирао је председник Народне странке и један од лидера Савета за Србију Вук Јеремић: „Ми на изборима за републички парламент под оваквим условима нећемо учествовати.“
Овој је најави бојкота евентуалних избора, иначе, претходило потписивање списка Заједничких услова опозиције за спровођење слободних и поштених избора у чијем су састављању, уз Савез за Србију, учествовали и Демократска странка Србије, Доста је било, Демократска заједница војвођанских Мађара, Нова странка, Не давимо Београд…
Међу условима, који су представљени прошлог петка, истичу се захтеви за равноправним медијским третманом власти и опозиције, за спречавање злоупотребе бирачког списка, за „доследну забрану изношења и попуњавања бирачког материјала ван бирачког места, тзв. ’бугарског воза’“ и „доследну забрану употребе мобилних телефона на бирачким местима“, „кривичне санкције за лица која (…) злоупотребе јавна средства и врше доделу хуманитарне помоћи у име државних, односно јавних органа власти, у циљу условљавања гласања за једну политичку изборну опцију“, тражи се и побољшана контрола изборног процеса и забрана злоупотребе јавних ресурса, и на крају поручује: „Представници опозиционих савеза, странака и покрета сагласили су се да делују уједињено и синхронизовано у обезбеђивању свих наведених услова, као и да о својим активностима редовно упознају домаћу и међународну јавност. Све друге активности у остваривању ових услова реализоваће се уједињено и синхронизовано, укључујући и предлоге за измену изборног законодавства и друге парламентарне и ванпарламентарне демократске иницијативе.“

ПРОТЕСТ У БЕОГРАДУ Упоредо с овим догађањем опозиције и њеним убедљивим поразом на јединим изборима на којима је одлучила да учествује, у Београду се у суботу увече поново догодио и народ, заправо, један његов део чија је бројност, по обичају, предмет сасвим различитих процена које се крећу између хиљаду и по (тврдња актуелне власти) и преко 20 хиљада (тврдња лидера опозиције).
Био је то други по реду протест под слоганом „Стоп крвавим кошуљама“ – због пребијања лидера Левице Борка Стефановића у Крушевцу – а наредне суботе 22. децембра биће одржан и трећи, иако је првобитно било најављено да ће следеће окупљање бити организовано тек 16. јануара 2019, на годишњицу убиства Оливера Ивановића у Косовској Митровици.
У сваком случају, будући скупови ће – а пре свега са становишта њихове масовности, пошто су поруке углавном очекиване – показати да ли се ствара критична маса довољна за подстицање промене, или ће се још једном испоставити да стари лидери нове опозиције, углавном представници бивше власти, нису у стању да пробуде енергију која ће преокренути онако убедљиве и серијске победе СНС-а, све и ако су оне остварене захваљујући условима које је та странка створила угледајући се на своје претходнике.
Тек, досадашње вишестраначко искуство показује нам да је за промену власти пре свега неопходно да актуелна власт народу дозлогрди потпуно. Тако је било 2000, тако је било 2008. и 2012…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *