Осигурање је инвестиција, а не трошак

Осигурање у Србији има велики потенцијал и важан је инструмент економског развоја, поручено је са скупа „Српски дани осигурања“. Премија осигурања расла је и у 2017. години и достигла 93,1 милијарду динара

У Аранђеловцу су од 28. до 30. новембра одржани „Српски дани осигурања“, стручни скуп који организује Удружење осигуравача Србије. Дводневна Конференција је окупила око 300 стручњака из земље и иностранства који су разматрали најважније теме из области осигурања. Генерални секретар Удружења Душко Јовановић каже за „Печат“ да је веома задовољан јер је Конференција, у односу на прошлу годину, окупила више експерата и посетилаца, што показује да је такав скуп неопходан за даљи развој осигурања. Разменили смо, каже Јовановић, идеје и искуства, што ће нам помоћи да индустрију осигурања подигнемо на виши ниво, на добробит грађана и државе. И ова конференција је показала да осигурање у Србији има велики потенцијал и да је важан инструмент економског развоја.
Наше тржиште осигурања је, у односу на регион, готово на најнижој грани. За разлику од Хрватске и Словеније које имају годишњу премију нешто већу од 700, односно 1.400 евра по глави становника, Србија има само 112 евра. И Црна Гора има вишу премију од нас. Укупна премија у Србији ове године биће близу 900 милиона евра, а у Хрватској и Словенији око две милијарде, каже наш саговорник.
Намера осигуравача је да те износе достигну за две или три, а не за седам-осам година. Највише простора за раст има у пољопривреди и здравственом осигурању, што су и биле главне теме „Српских дана осигурања“.
Код пољопривреде статистика није охрабрујућа. Шта треба урадити да би пољопривредни произвођачи почели да се осигуравају?
Осигурање у пољопривреди је изузетно значајно, али је тај сектор веома мало заступљен у смислу продаје полиса. Само 10–12 одсто регистрованих газдинстава има полису осигурања, иако те полисе са 40 одсто субвенционише Влада Републике Србије, а то раде и поједине локалне самоуправе додатним средствима. Наш план је да у договору са државом и локалним самоуправама повећамо проценат субвенција да би полиса за пољопривреднике била што јефтинија. Ми, као Удружење, желимо да помогнемо сваком ратару да има осигурану летину, стоку или пољопривредне машине, али и да осигуравачи више не буду на губитку.
Јовановић наглашава и да су елементарне непогоде у Европи, па и у Србији, из године у годину све веће. Решење би могле да буду обавезне полисе осигурања од катастрофалних непогода. Идеје и предлози постоје на нивоу региона и осигуравачи ће заједно са државом покушати да дођу до решења прихватљивог за све, како би будуће велике штете од поплава, клизишта, бујица или земљотреса биле максимално смањене.
Најављене су и нове иницијативе Удружења осигуравача о добровољном здравственом осигурању?
Убеђени смо да ће се добровољно здравствено осигурање врло брзо развијати јер има огроман потенцијал. Постојећи државни фондови нису у стању да подједнако добро свима пруже квалитетну и брзу здравствену заштиту, а нико не воли да сатима стоји у реду за преглед или да по неколико месеци чека да би примио терапију. Приватни фондови могу да премосте тај проблем, а квалитетна здравствена заштита може да се добије и за износе који на месечном нивоу не представљају велики издатак. Засад углавном компаније увиђају предности добровољног здравственог осигурања и куповином полиса, на неки начин, улажу у запослене. У оквиру стручних комисија при Удружењу постоје различите идеје и иницијативе и врло брзо ћемо их изнети пред надлежне.
На овогодишњим „Српским данима осигурања“ говорило се и о дигитализацији, сајбер ризицима и значају Система зелене карте и положају Србије у том систему.

РАД СА СТУДЕНТИМА
У оквиру кампање „Осигурај будућност“ УОС ће у сарадњи са Истраживачким центром Факултета организационих наука организовати неколико тимова од по четири студента, који ће предлагати специфична решења у циљу приближавања осигурања грађанима, посебно најмлађима. Победнички тим добиће прилику да своју идеју јавно представи.

РАСТ ПРЕМИЈЕ ОСИГУРАЊА
Премија осигурања у Србији бележи стални раст и у 2017. години је износила 93,1 милијарду динара, а у прва три квартала ове године, у односу на исти период прошле, раст је изнад 5 одсто, изјавио је на отварању скупа председник УО УОС Мирко Петровић. Он је нагласио да је у 2017. закључено 6,1 милион уговора о осигурању, а да је исплаћено око 311 милиона евра одштете.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *