Почетна / Култура / Јошкар Ола, негде у Србији

Јошкар Ола, негде у Србији

ДНЕВНИК ПОЗОРИШНОГ КРИТИЧАРА (3)

Пише Драгана Бошковић

Град Јошкар Ола, који се некад звао Краснококшајск, Црвени град, мало је чудо! Осим што се у нашој штампи проноси абер да се у његовим архивима чувају Коминтернина документа Јосипа Броза (у тамошњем Архиву не знају ништа о томе), други куриозитет је залив Кокшаге, са шеталиштем уређеним као мала Европа

Касно ноћу, Нордавиа линијом, слећемо у татарски град Казањ, који памти спортске успехе наших „молодеца“. Сергеј Гавриловић Московцев, директор Руског драмског театра „Константинов“, у граду Јошкар Ола, чека нас на аеродрому. Потом се пуна четири сата возимо (два сата кроз Казањ) до места где ће потписник ових редова по седми пут бити у жирију Међународног руског позоришног фестивала „Мост дружбе“.
Фестивал је „руски“ због програма, у који спадају само представе на руском језику а из земаља у којима се не говори руски језик. Три пута су учествовали, као гости, и наши – једном Народно позориште из Сомбора, други и трећи пут Књажевско-српски театар из Крагујевца. Јошкар Ола је узвратио гостовање, и у Сомбору, и у Крагујевцу, а успут и у Београду и Шапцу. Ове године, на упињање Народног позоришта из Ужица да од Министарства културе добије заиста мала средства да оде у Москву, Орел, Јошкар Олу, у Русији и Бугуљму у Татарстану, власт је остала глува и слепа. Невероватно, јер је требало да путује представа „Жанка“, о чувеној „министарки“ Жанки Стокић, у години Нушићевог јубилеја! При томе, Бугуљма у Татарстану је поставила прошле сезоне врло занимљиву Нушићеву „Госпођу министарку“!… Поменимо да је на челу комисије Министарства био човек чији се позоришни укус слави до неба!
Нека у овом дневнику буде запамћено и да је Јошкар Ола, главни град Републике Мариј Ел, Русија, у којој живи татарски народ (угро-финског порекла), најнеобичнији руски град од свих, многобројних, у којима је писац ових редова боравио. Око 300.000 становника живи у граду на обали реке Кокшага, са маријским и руским универзитетима, театрима, институцијама. Маријски народ има свој језик и културу, која слави култ природе као божанство. Сви се добро слажу!

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *