Почетна / Друштво / Има ли краја високом представнику?

Има ли краја високом представнику?

Да човек чији би задатак требало да буде непристрасна одбрана сваког слова Дејтона у име целе међународне заједнице, заправо третира овај споразум као привремено решење у функцији постизања неких других циљева, потврдила је његова недавна изјава у којој је изразио наду да ће „у БиХ у будућности бити мање Дејтона, а више Брисела“

Најављени захтев Милорада Додика за одлазак високог представника, те страних судија из Уставног суда Босне и Херцеговине, наишао је, како се могло и очекивати, на оштре негативне реакције домаћих бранилаца унитарне БиХ, али и „опуномоћеника међународне заједнице“ Валентина Инцка, који већ скоро десет година зарађује свој хлеб у Сарајеву, где за одговорни посао бриге о дејтонској творевини добија месечну надокнаду од не баш безначајних 25.000 евра.

ДОДИКОВА ИНИЦИЈАТИВА Нови српски члан Председништва БиХ је, да подсетимо, оштро критиковао досадашњи допринос високих представника стабилизацији и развоју Босне и Херцеговине, поручивши да, ако се жели направити јача и заиста суверена БиХ, ова наметнута институција мора да буде укинута.
„Високи представници су безобразници који су довели до проблема у БиХ а сада за то криве унутрашње односе у земљи, иако су сами креирали тај систем. Они нису направили систем који функционише. Позивам све људе у Босни и Херцеговини да одбију мере високог представника. БиХ се заглавила у проблему зато што је високи представник наметнуо 560 одлука које нису дале ефикасан систем“, нагласио је државник из Лакташа.
Иако Додикова иницијатива још није званично разматрана на седници новог Председништва БиХ, бошњачки члан овог тела Шефик Џаферовић већ је пожурио да је одбаци.

ШВЕДСКИ СТО Много индикативнија је била реакција прозваног високог представника из Аустрије (иначе пореклом Словенца из Корушке), који није само оценио захтев лидера Републике Српске „као нереалан“ него и дао нека занимљива тумачења Дејтонског споразума и своје улоге у решавању проблема Босне и Херцеговине.
„Дејтонски споразум није ᾽шведски сто᾽ са кога свако узима шта жели… На седници Савета безбедности, која је одржана 6. новембра, добио сам подршку, између осталих и Русије, да сам последњи ауторитет за интерпретацију Дејтона. Како би се Дејтонски споразум тумачио и интерпретирао да мене нема!? Савет за спровођење мира у БиХ усвојио је низ услова и циљева које органи власти у Босни и Херцеговини морају испунити како би се затворио уред виског представника у овој земљи. Један од њих је позитивна процена политичке ситуације у земљи. Ту процену радим ја у сарадњи са Саветом за спровођење мира у БиХ,“ објаснио је Инцко.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *