Хибридно сламање Србије

Да ли рат на Косову постаје реална опасност?

Док гледамо дивљање парадржавних институција косовских Албанаца, по ко зна који пут се чудимо ћутању западног света. Очекујемо да ће их пребијања, хапшења, изгладњавање, недостатак лекова и све оштрије претње Србима на Космету ганути и да ће неко моћан рећи – доста више, претерали сте. Очи су пре свега упрте у Америку, с уверењем да онај ко је створио приштинску власт најлакше може и да је обузда. Иако је све јасно и ситуација алармантна, са Запада нам стиже увредљиво ћутање и понека бледа препорука Приштини да треба укинути таксе.

АЛБАНСКИ ЗЛОЧИНИ И НАТО ИНТЕРЕСИ Афера Кашоги је ситна према ономе шта се дешава на Космету јер је у питању само један човек, али далеко јасније објашњава амерички став према злочину који важи и када су у питању Срби у нашој јужној покрајини. Јавно је речено – неће ваљда због једног Кашогија пропасти стратешки интереси САД и уговори који су, само за оружје, тешки преко сто милијарди долара? Исти принцип важи и на Балкану – неће ваљда патње, убијање и етничко чишћење Срба на Космету зауставити процес америчког овладавања Балканом? Пракса је учврстила уверење албанских злочинаца да њихови САД и НАТО савезници не могу ни за шта да буду осуђени ако је то што раде у складу с интересима алијансе. Зато нам се смеју у лице док врше нове злочине. Виде они више него јасне поруке да је злочин против Срба дозвољен и да за то нема одговорности.

ХИБРИДНИ РАТ Хибридни рат (специјални рат) најјачих обавештајних служби НАТО-а вођен је истовремено против више држава на Балкану: Црне Горе, Македоније, Републике Српске у оквиру БиХ, и Србије. Приоритет су биле државе у којима се могао лакше остварити коначни циљ – да постану НАТО државе, с потпуно подређеним и поузданим државним руководствима. То је успешно одрађено у Црној Гори и Македонији, и видели смо да нема никакве везе што је то урађено на незаконит начин и под жестоким политичким притисцима. Политичари који су били против уласка у НАТО и који би данас могли покварити већ завршен посао, прогањају се и затварају као у најгорим тоталитарним режимима, што Западу наравно не смета ако су интереси алијансе у питању.
Србија је остављена за крај, као најтврђи орах, а за Републику Српску се сматра да би након слома Србије пала по аутоматизму. Процењено је да ће се хибридни рат против Србије најуспешније водити преко Космета и албанске власти у Приштини. Преко Косова се спроводе све врсте јаког притиска на Србију, од политичког и дипломатског па до војног и економског, уз јаку западну пропаганду. На први поглед се чини да је циљ ових дешавања заузимање севера Косова, што је сасвим могуће, али је далеко вероватније да је ипак циљ много радикалнији – сламање отпора Србије у целини.

[restrict]

УБИСТВО ОЛИВЕРА ИВАНОВИЋА Не треба потцењивати стандардне наступе хибридног ратовања јер су они досад много пута проверени у пракси у другим државама. Тренутно се разрађује идеја да се челници наше државе компромитују оптужбама за ликвидацију политичких противника. Вешто се користи монтирана истрага о убиству Оливера Ивановића и траже лажни сведоци који ће за ово свирепо убиство оптужити српски државни врх. Сасвим је могуће да неко у затвору попусти под уценама и тортуром и прихвати монтирану улогу. Невидљива рука стратега хибридног рата вешто увезује приштинске институције, лажне сведоке, лажне доказе и унутрашње српске ретроградне снаге које ће све то потврдити, потенцирати и покушати да од тога направе јаке разлоге за унутрашње немире.

ПАКТ ПРОТИВ СРБИЈЕ Нова у серији опасних провокација приштинског руководства спроводи се кроз покушај формирања регионалног „пакта против Србије“. Вицепремијер лажне државе Косово Енвер Хоџај тврди да је већ договорио заједничке мере с лидерима Хрватске, Црне Горе и Македоније. Наравно да се Хоџају не може веровати јер он и Харадинај немају углед да утичу на већ признате државе у нашем окружењу које у њиховим сулудим потезима не могу видети свој интерес. Хоџај покушава да искористи антисрпско расположење на нивоу власти у овим државама и њихову жељу да ослабе Србију. То је мало вероватно јер су им привреде у катастрофалном стању, тако да би некаквим мерама више нашкодили себи него Србији. Уосталом, ако и буде некаквог фронта против Србије, њега неће организовати Приштина него НАТО стратези хибридног рата. Сада се чини да ни њима у овом тренутку није у интересу да, због албанских аспирација, дестабилизују цео регион, тако да се Хоџајева турнеја може гледати само као нови психолошки притисак на Србе и српско руководство.

КОНТРОЛИСАНИ СУКОБ И ТОТАЛНИ РАТ Опасност од оружаног сукоба и рата на Космету расте ако се прљавим методама хибридног рата не постигну циљеви. Сада постаје веома опасно што у методе хибридног рата спадају и мањи оружани сукоби, јер оно што за њих буде планирани контролисани сукоб, за нас ће бити тотални и исцрпљујући рат. По понашању Приштине и ћутању Запада може се закључити да је одлука о оружаном сукобу пала, и да се само тражи погодан тренутак и јак повод који се може и инсценирати. Не мора то бити подметнут масакр типа Рачка и Маркала, то може бити добро пласирана и пропагандом подржана лаж, на пример, да је Србија Албанцима заврнула воду и струју и тако изазвала хуманитарну катастрофу. Монтиране сцене хуманитарне катастрофе Албанаца већ смо гледали, и без обзира на то што су нама биле провидне и смешне, оне су за Запада биле уверљиве.

07НЕЧАСНЕ НАМЕРЕ КФОР-а Од свог оснивања КФОР није испуњавао своју мисију и није пружио Србима никакву заштиту, зато што је под вођством НАТО-а који није неутралан него остварује своје интересе. Тако убиства, насртаји на имовину, погром и други злочини иду и на њихову душу. Сада се њихова улога мења и одједном се налазе у епицентру збивања. Свих ових година није их активирало дивљање Албанаца, а сада су их из сна пробудили мирни протести Срба. Чудна су и неуверљива објашњења како сада „желе да КФОР буде видљив“. Међутим, неки прилично јасни сигнали нас упозоравају на опрез и могућност да ова међународна мисија буде злоупотребљена тако да омогући Албанцима заузимање севера Косова.
КФОР је изашао на политичку сцену Космета кроз отворену лаж, да није било покрета албанских паравојних снага, а након тога су уследили масовни упад албанске паравојске с дугим цевима на север Косова и брутална хапшења. Штавише, хладно су рекли да су знали за припреме те акције, али да то нису обелоданили јер је у питању полицијска активност. Претерану и непотребну употребу силе, пребијања и застрашивања нису ни споменули. Тиме што су уочи акције демантовали српског председника који је све то најавио, директно су се укључили у маскирање и подршку албанских паравојних акција. Тако су потпуно изгубили кредибилитет и поверење српског народа. Неке позитивне изјаве команданта здружених снага НАТО-а у Напуљу, генерала Џемса Фога, треба схватити као покушај да се пољуљано поверење у мисију колико-толико врати. Ипак, опрезно посматрано, његова позитивна изјава, да би Приштина због увођења такси могла да буде изолована, може бити у функцији маскирања нове антисрпске улоге КФОР-а на Космету.
На основу неких неопрезних изјава приштинског руководства, које се донекле поклапају са изјавом бившег команданта базе Бонстил, КФОР би могао имати важну улогу у промоцији, дисперзији и заштити косовске паравојске, чије се формирање очекује до средине децембра. Рамуш Харадинај најављује да би „косовска војска“ могла ући у састав КФОР-а, али је то мало вероватно. Много већа могућност је, али ништа мање опасна за Србију и српски народ, да КФОР у својим војним колонама замаскира и „прошверцује“ косовску паравојску и својим присуством им омогући распоред на северу Косова. Таква процена будућег развоја догађаја објашњава промену у активностима КФОР-а, јер желе да српски народ навикну на њихово свакодневно кретање и запоседање кључних тачака на северу. Тада би се свака интервенција српске војске и полиције на спречавању уласка албанске паравојске на север Косова на Западу била протумачена као агресија на КФОР и НАТО, и послужила као повод који се дуго чека.

УЛОГА (ВЕЛИКЕ) АЛБАНИЈЕ Недавно смо видели јавно промовисање процеса стварања „Велике Албаније“, без обзира на чврста уверавања са Запада да се то никада неће десити. Западни лидери и дипломате, који су гарантовали да је то немогуће, сада ћуте. На заједничкој седници албанске владе и „владе Косова“, којој је присуствовао и председник Собрања Македоније Талат Џафери, договорено је практично брисање граница између Албаније и Косова, а то се већ дешава између Албаније и западне Македоније. Албанија сада отворено шири своје ингеренције ван садашњих граница на туђу територију, давно уцртану у оквире „Велике Албаније“.
Ћутање „међународне заједнице“ поново делује као завера против Срба и Србије јер се у овом тренутку ширење Албаније спроводи углавном на српске територије. Циљ се остварује корак по корак, тако да ће за освајање дела Грчке и Црне Горе чекати нови повољан историјски тренутак. Да немају подршку водећих држава НАТО-а, јавни наступ албанских лидера не би могао бити тако театралан и дрзак него би се све активности на стварању „Велике Албаније“, као досад, одвијале тајно. Албанија је лукаво отишла и корак даље – великодушно нуди своје запуштене аеродроме и луке за НАТО базе, очекујући да ће они одрадити посао уместо њих и неутралисати српски отпор албанским намерама.
Улога Албаније у изазивању и распиривању оружане побуне на Космету била је велика. Служила је као подстрекач, платформа и логистика, а све су правдали бригом за своје сународнике. Све досад нису јавно промовисали свој вековни план јер је свима јасно да се он без рата не може остварити. Контроверзни и непредвидиви албански премијер Еди Рама очито није свестан опасности коју изазива, заслепљен жељом да оствари нешто што десетине генерација албанских политичара пре њега нису могли.

СРПСКА РЕАКЦИЈА Увођење такси од сто посто за производе из Србије и БиХ, по свим проценама, није пројекат нити одлука приштинског руководства него ширење лепезе метода хибридног рата. Циљеве, који је требало да остану тајна јер је то основни принцип вођења ових прљавих дејстава, неопрезно је унапред саопштио Рамуш Харадинај. Све то је требало да изгледа као самовоља и очајнички револт приштинског руководства због краха на међународном плану, али сада постаје јасније да иза свега стоје обавештајне службе САД и Велике Британије.
Развој догађаја јасно показује да водеће државе НАТО-а не беже од војног решења проблема на Космету. Таксе и друге провокације требало је да изазову јак психолошки ефекат на становништво, али и државни врх Србије. Услов који намећу нове међународне околности за војно мешање НАТО-а јесте да Србија (поново) буде „агресор“. Тако би Срби опет били означени као народ који је крив за све проблеме на Балкану, и који се силом мора дисциплиновати. Међутим, суздржан став Србије и мирни протести грађана Космета поново ремете планове хибридног рата и траже њихову корекцију.
Очекивале су се рефлексне и непромишљене реакције Србије које би укључиле војне или полицијске акције на север Косова, чиме би се могућности вођења хибридног рата прошириле на ограничена конвенционална дејства. Српски мирољубиви став је све пореметио јер је од почетка јасно да сулуде мере које су сугерисане приштинском руководству не могу дуго да трају. То је требало да буде временски ограничена операција у којој се српски политички врх не би снашао, него повукао потезе које би осудила „међународна“ јавност и део домаће јавности, и која би изазвала унутрашње немире и насилну промену власти.
Сада се види да је Србија изабрала најбоље начине отпора и да је веома успешно парирала новим методама хибридног рата. Покушаји да се Србија поново прикаже као агресор и фактор дестабилизације у региону нису успели.

ШТА ДАЉЕ Није реално очекивати престанак хибридног рата против Србије, него само корекцију планова и нека нова изненађења. А у овом тренутку треба да нас брине позната пракса да ако се тајним и прљавим методама не могу постићи циљеви, онда оне служе за слабљење одбрамбених могућности противника и војно решење проблема. Зато јачање одбране за Србију мора бити приоритет, с тежиштем на формацијском уређењу, наоружавању и обуци резервног састава. Више нико не сумња да је активна војска врхунски увежбана и добро опремљена, али је резервни састав због погрешних и деструктивних ставова неких претходних влада потпуно запуштен.
Успешно парирање методама хибридног рата не би било могуће без квалитетних обавештајних података који су благовремено презентовани државном врху. Без њих се не би могло наћи најбоље решење за тако компликовану ситуацију. Тако је, бар засад, сачуван мир, а поступци Приштине полако али сигурно постају контрапродуктивни. Сада се чини да ће Србија из ове наметнуте ситуације изаћи као победник, али треба знати да стратези хибридног рата у централама најјачих обавештајних служби на свету у овом тренутку не спавају, него смишљају и праве нове комбинације за неутрализацију јаког отпора приступању Србије НАТО-у.

[/restrict]