Дојава из Србије

Како је анонимно писмо објављено у београдском дневнику „Данас“ утицало на избор градоначелника Копра у Словенији, и да ли је Бориса Поповића реизбора стајао благонаклон однос према СПЦ

Неистина не може бити изговор за ометање слободе говора, то је тврдња коју је пре тридесетак година записао један од судија америчког Врховног суда у издвојеном мишљењу, незадовољан што су остале судије одлучиле другачије. Свет су последњих година преплавиле лажне вести, а новитет на нашим просторима је случај Бориса Поповића, кога је са места градоначелника Копра одувало анонимно писмо послано из Словеније а објављено у београдском листу „Данас“.

СРБИЈА–КОПАР Непроверене тврдње из „словеначке анонимке“, објављене у новинама „Данас“, потом су се као бумеранг „вратиле“ у словеначки медијски простор и заинтригирале тамошњу јавност зато што се све догађало у јеку кампање за локалне изборе, одржане у другој половини новембра. Пребројавање гласова је такође имало све елементе драме која није добила епилог ни после заседања изборне комисије, прошлог четвртка.
Укратко, дојучерашњи градоначелник Поповић, коме су анкете уочи избора давале највише шанси да освоји нови мандат – напрасно је изгубио, поражен од ривала са свега седам (7) гласова разлике.
Тако се у пракси потврдила фраза да „грађани немају право на истину, већ право на потрагу за истином“. У случају копарске гласачке базе, та потрага је била отежана чињеницом да је медијски напад на (тадашњег) градоначелника Копра објављен у Србији, и то анонимно, а одатле се као јека, тачније као „проверена информација“ вратио у Словенију, где је послужио за минирање Поповићевих шанси за о(п)станак на месту првог човека највећег града на Словеначком приморју.

[restrict]

ПАТРИЈАРХ И ГРАДОНАЧЕЛНИК У потрази за истином је ништа мање занимљив и одговор на питање: Шта је био повод да словеначки локални избори добију такав одјек у Србији?
Одговор: Православна црква, тачније, Српска православна црква и њена намера да у Копру изгради нову богомољу за православне вернике, прву на словеначком тлу после 80 година.
У том циљу је парох Српске православне цркве у Копру Дејан Мандић осмотрио локацију заједно са (тадашњим) копарским градоначелником Борисом Поповићем. Одмах потом се на Поповића сручио напад са страница дневника „Данас“ и то посредством „анонимног писма“. Већ наслов открива сврху тог прегнућа: „Како је патријарх правио рекламу градоначелнику Копра“.

АНОНИМНО ПИСМО Укратко, „Данас“ је, објавивши анонимно писмо, проблематизовао чињеницу да је „патријарх Иринеј примио недавно у патријаршији словеначког градоначелника из Копра Бориса Поповића“, и пренео став аутора „анонимке“ да је „ова вест занимљива посебно због великог публицитета, који је православна црква дала том сусрету, што је посебно неуобичајено када је реч о градоначелницима, па се поставља питање који је његов прави разлог“.
С обзиром на тајминг „анонимке“, није тешко докучити стварни разлог њеног појављивања – на старту овогодишње предизборне кампање за словеначке локалне изборе. Намеће се, међутим, питање зашто „анонимку“ нису објавили словеначки медији? Највероватније зато што Поповића у Словенији заступа један од најбољих домаћих адвоката, а глобе за такву врсту медијске дефамације нису нимало скромне. Зато је искоришћен „заобилазни пут“, па је на Поповићев рачун преко листа „Данас“ пут Словеније одапет низ оптужби, а врхунац ироније је да је он у Србији оцрњен и представљен спорним не само зато што га је примио српски патријарх већ и зато што је као „градоначелник Копра изразио спремност да помогне у градњи православне цркве у том граду“. Из анонимке следи и да је „Поповић наводно обећао представницима Српске православне цркве, да ће им помоћи код добијања земљишта на коме би цркву саградили“, те да су „вести о посети Поповића патријарху објавили на црквеној ТВ ’Храм’ као и на интернетном порталу Митрополије загребачко-љубљанске“ уз закључак да је „публицитет који је пратио тај догађај свакако користио градоначелнику Копра, много више него патријарховом угледу и угледу СПЦ“.

КРВНА ЗРНЦА „Словеначка анонимка“ је очито била објављена у таквој журби да није видела лектора, те зато поштује словеначка, а не српска правописна правила; ништа од тога није сметња да већ у уводу њен аутор пребројава Поповићева крвна зрнца, па пише да је он „веома контроверзна личност у Словенији – по оцу Црногорац, по мајци Словенац, рођен у Копру, где се за 16 година колико је на челу града запетљао у много озбиљних судских процеса у којима га терају тужиоци, бизнисмени, новинари и политичари“. У наставку писац анонимке ређа „коментаре“ зашто је Поповић све морао на суд, да би тек поткрај набрајања Поповићевих „грехова“ поменуо да је све судске процесе – извојевао. Ту аутор анонимке „скида рукавице“ и тврди да „у словеначком јавном простору Поповић важи за изузетно арогантног и непријатног човека, који јавно напада и вређа новинаре, политичаре и судије и злоупотребљава локални општински медиј за обрачун са политичким противницима“, стога се чуди зашто је „највиши врх православне цркве дао бесплатну рекламу тако контроверзној личности“.
У наставку анонимке се ипак назире суштина тог медијског обрачуна (зло)употребом српског медијског простора: „Још занимљивије је да Поповић православној цркви нуди земљиште које не припада ни општини ни њему лично, него је та земља власништво угледног српског бизнисмена из Америке Милана Мандарића, који је тренутно власник фудбалског клуба ’Олимпија’ из Љубљане и живи у Словенији. Мандарић је у јавности добро познат по успешном бизнису у Америци и својим инвестицијама у фудбалске клубове, најпре у Енглеској, а сада и у Словенији. У Словенију је дошао пре више од десет година управо на молбу Бориса Поповића, градоначелника Копра, да помогне тамошњи фудбалски клуб а заузврат му је Поповић обећао помоћ код реализације његових инвестицијских намера. Тако је Мандарић и купио поменуто земљиште на коме је намеравао саградити модерни шопинг центар, али је његово пријатељство са Поповићем врло брзо прерасло у сукоб па и отворени рат у медијима и на судовима а општина је блокирала Мандарићев пројекат иако је за њега имао важећу грађевинску дозволу. Сада Поповић чак намерава да кроз одлуке општине отме земљу Мандарићу и да на тој отетој земљи понуди место за градњу православног храма. Због тога се многобројни православни верници у Словенији згражају над чињеницом да највиши црквени врх некритички, без провере и са таквим публицитетом прима у госте и даје важност тако проблематичном човеку, какав је Поповић. Још чудније је да је сам Милан Мандарић, дакле прави власник земљишта о коме је реч, православној цркви још пре годину дана понудио своје земљиште да на њему сагради храм. Ово нам је Мандарић и лично потврдио. Многи се због тога питају, зашто је уопште свештеник Мандић инсистирао на томе да патријарх прими Поповића. Што се тиче Поповића, све је јасно. Он је посету патријаршији одлично искористио за своју предизборну кампању. Локални избори у Словенији биће наиме одржани 18. новембра и на њима се кандидује Поповић по пети пут за функцију градоначелника. И очито жели да се покаже као велики поклоник православне цркве, што наравно није. Није јасно шта је од тога пријема имала православна црква, осим поприличне јавне бламаже.“

ДИСКРЕДИТАЦИЈА У УДАРНОМ ТЕРМИНУ Речена „анонимка“ је потом „некако“ доспела у шаке Еугеније Царл, новинарке словеначке (државне) радио-телевизије која извештава са словеначког приморја, због чега се у прошлости сукобила и са градоначелником Копра Борисом Поповићем. Тако је анонимно писмо из листа „Данасово“ искоришћено за издашну дискредитацију Бориса Поповића у ударном термину главног медија у Словенији, успут не штедећи ни Српску православну цркву, што су припадници непризнате, а најбројније националне мањине у Словенији (српске) оценили не само као атак на мултикултуралност и мултирелигиозност него, пре свега, као ширење верске и националне мржње.

(НЕ)ОЧЕКИВАНИ ГУБИТНИК Није тешко наслутити колико је све то наштетило Поповићу. Заједница српских корена, која није мала у региону Словеначког приморја а нарочито у Копру, нашла се у процепу: зар да такво блаћење на Поповићев рачун стигне са најмање очекиваног места – из Београда, посредством српских новина? Брзином светлости Поповић од фаворита на предстојећим изборима постаје (не)очекивани губитник. После напетог пребројавања гласова, показало се да је разлика између њега и главног противкандидата готово симболична – у корист Поповићевог ривала. Потом је испливало да је у једној од изборних јединица око 10 одсто гласачких листића погрешно заведено – на Поповићеву штету. Од 500 гласача, колико их је уписано у тај изборни списак, грешка од 10 одсто није мала. Борис Поповић тражи поновно пребројавање гласова или поновљене изборе у свих 86 изборних јединица, али га изборна комисија одбија. Тако се словеначка политика у тој постизборној сапуници ратосиљала непоћудног градоначелника наклоњеног Србима и СПЦ. Није тешко предвидети ни каква ће бити судба обећане нове цркве у Копру – новоизабрани градоначелник Алеш Бржан је већ обзнанио да ће се прво позабавити Поповићевим „костурима из ормана“, из чега произлази и да градња православне богомоље не спада међу приоритете. Напротив.

[/restrict] займ онлайн на карту без отказа срочный займ под залог недвижимостизайм в евросетизайм с 18 лет онлайн

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *