Почетна / Друштво / ДНЕВНИК МЕТРОПОЛЕ – Шест деценија Старог ДИФ-а

ДНЕВНИК МЕТРОПОЛЕ – Шест деценија Старог ДИФ-а

Пригодном свечаношћу почетком ове седмице најстарија установа физичке културе на овим просторима, Градски центар за физичку културу или популарно СТАРИ ДИФ управо је обележио шездесет година постојања

Идеју о изградњи објекта специфичне намене покренули су чланови Соколског друштва Матица, а реализована је њиховим средствима и новчаним прилозима многобројних добротвора. Град Београд поклонио је плац у Делиградској улици и изградња је почела 1929. године, према пројекту архитекте Момира Коруновића. Камен темељац поставио је краљ Југославије Александар I Карађорђевић, прилажући сто хиљада динара за изградњу Соколског дома Београд Матица. После седам година зграда је завршена и предата на коришћење и употребу 17. јануара 1936. У новоизграђеној згради су биле заступљене спортске и културне активности. За коришћење Соколског дома Београд Матица заинтересовало се Министарство физичког васпитања, па је донет Правилник о једногодишњем течају за спремање наставника телесног васпитања по школама и план и програм наставних предмета. Организован је пријемни испит у периоду од 11. до 14. септембра 1938. и примљен је 51 полазник течаја, а одмах потом, 15. септембра, свечаним отварањем у малој сали Соколског дома Београд почиње да ради двосеместарска школа за телесно васпитање, чији су полазници били постављени за наставнике телесног васпитања у средњим и учитељским школама. После неколико месеци основана је Школа за телесно васпитање, чијим је наставним планом предвиђен 31 предмет, са циљем оспособљавања наставника и наставница телесног васпитања, а врше се и стручна и научна истраживања на овом пољу. Прве, 1939. године Школу за телесно васпитање похађало је 33 студента и 25 студенткиња, а следеће, 1940, 35 студената и 21 студенткиња. Од 11. новембра 1944. у школи за телесно васпитање организују се фискултурни курсеви до 18. јула 1945, када Министарство просвете Демократске Федеративне Југославије доноси одлуку о отварању једногодишњег Вишег течаја, чији полазници почињу с радом у октобру исте године. Влада Народне Републике Југославије 16. јула 1946. доноси Уредбу о Државном институту за фискултуру, као високој стручној школи општедржавног значаја. Потом се, 1948. године, прешло на четворогодишње студирање којим се школа сврстала међу остале високошколске организације.
Од 1947. до 1968. године у згради у Делиградској број 27 налазио се и Музеј физичке културе, који је основао Боривоје Бора Јовановић, па је ова установа радила као музејска збирка. После 30 година рада 27. септембра 1968. школа је пресељена у нову зграду у Кошутњаку, а 4. децембра исте године Скупштина града Београда је предала на употребу зграду Градском центру за физичку културу, који, после реконструкције унутрашњости зграде и обнове фасаде, почиње с радом 1971. године. Првобитно су постојале мање сале, мањи базен, учионице за предавања, канцеларије за наставнике, администрација, затим простор за музејску збирку, библиотека и велика сала. Интересантно је да је ово била једина сала од 1944. која је десетак година омогућавала тренинге и утакмице за кошарку и одбојку. Велика сала остала је иста, само што је обновљена фреска „Прелазак Краља Петра I преко Албаније“. Ова фреска је чекала до 1968. да поново угледа светлост дана и то захваљујући групи спортиста, бившим соколима.
Град Београд је оснивач Установе за физичку културу – Градски центар за физичку културу. ГЦФК је у надлежности Секретаријата за спорт и омладину. У сарадњи са Секретаријатом за спорт и омладину одржавају се бесплатни програми за основце и средњошколце за време зимског, ускршњег и летњег школског распуста који се реализују кроз дечје кампове с различитим садржајима прилагођеним узрасту полазника.
Према речима в. д. директора Градског центра за физичку културу Владимира Јанковића, Стари ДИФ представља данас својеврсни храм спорта и рекреације који има огромну улогу у афирмацији спорта и здравих стилова живота, што је веома важно за психофизичко здравље наших суграђана.
Какo капацитети ГЦФК-а не одговарају бављењу врхунским спортом, зато се промовишу програмске активности са циљем подстицања и ширења свести о значају бављења физичком активношћу. Програмским садржајем обухваћене су старосне категорије грађана од беба до најстаријих лица.

Текст се објављује као део Пројекта суфинансираног из буџета Града Београда, Градске управе, Секретаријата за информисање

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *