Почетна / Друштво / АНАТОМИЈА ЛИБЕРАЛНОГ УМА

АНАТОМИЈА ЛИБЕРАЛНОГ УМА

УСТАНАК У ФРАНЦУСКОЈ И СРБИЈА

Колико су заговорници либерализма у Србији објективни и конзистентни у својим погледима на свет савршено илуструје начин на који посматрају актуелне демонстрације у Француској. Кроз текст једног од њих може се лако видети сва скаредност овог мишљења

Време је за узбуну. Морамо зауставити имиграцију да нам се још већи број радника не би нашао на бироу рада. Бићу прецизан: Морамо зауставити имиграцију. И ону легалну, и ону нелегалну. Наведене речи није изговорио нико са екстремне деснице попут Марин ле Пен, нити су изговорене у последњих десет година. Ово је цитат из 1981. године и његов аутор је један од најчувенијих и најдуготрајнијих европских комунистичких вођа, вишедеценијски генерални секретар Комунистичке партије Француске Жорж Марше. Зашто у овом тренутку подсећамо на овог великог политичара? Зато што српски либерални кругови који се у Француску разумеју колико и у квантну физику у свом свезнању сматрају да француски покрет „Жутих прслука“ представља скупину „екстремних десничара“ и „неофашиста“, те да се њихови жути прслуци лако могу претворити у „браон кошуље“, које су постале симбол нацизма пошто су биле део униформе нацистичких Јуришних одреда (СА) двадесетих и тридесетих година прошлог века. „Паметном“ је довољно да ово закључи, пише препаметни социолог, доцент на Филозофском факултету у Новом Саду Алексеј Кишјухас, из захтева што их је овај покрет поставио председнику Француске Емануелу Макрону.
„Међу захтевима жутопрслукаша налази се и они о мигрантима и странцима. На пример, уз опаску да треба ’добро третирати’ тражиоце азила, додаје се и да ваља ’сарађивати са УН’ како би се прихватни центри за мигранте ’развили у разним земљама широм света, у ишчекивању исхода апликације’. Другим речима, држати их што даље од Француске још док чекају на азил. Наредни захтев је експлицитнији: ’Повратак одбијених тражиоца азила у њихове земље порекла’, а ту је и онај који поручује: ’Одмах укинути програме привременог рада за странце’. Најзад, на оне мрске избеглице које, ето, добију прилику да живе и раде у Француској ваља применити тзв. ’праву политику интеграције’ зато што, веле Жути прслуци, ’Живети у Француској значи постати Француз’. Због тога и ’педагошки’ предлажу следеће мере дисциплиновања и контроле: ’курсеве француског језика, курсеве француске историје, курсеве грађанског васпитања са сертификатом’“, наводи ова парадигма либералног светоназора у Србији.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *