Почетна / Интервју / Алексис Труд – Криза у Француској је системска

Алексис Труд – Криза у Француској је системска

Разговарао Матија Малешевић Фотографије НИКОЛА СКЕНДЕРИЈА

Балкан никада неће имати своје право место у ЕУ. То Србији мора да буде јасно

Алексис Труд је професор историје и геополитике на Универзитету у Версају, и велики пријатељ Србије и српског народа. Највећи део свог научног рада посветио је изучавању Балкана и Србије као централне државе региона. Један je од најбољих познавалаца балканских прилика у Францускоj, a стицајем околности, ексклузивно за потребе наших читалаца, он мења своју традиционалну улогу и постаје најбољи познавалац Француске на Балкану. На течном српском језику, професор Алексис Труд објашњава кроз какве унутрашње процесе пролази француско друштво и каква је спољна политика Француске на Балкану.

Започнимо разговор разматрањем унутрашњих политичких прилика у Француској. Проблеми се чине веома озбиљним, председник Емануел Макрон због њих је морао да откаже и посету Србији…
Данашња политичка криза у Француској има системски карактер. Она је сазревала дуги низ година и резултат је вишегодишњег народног незадовољства начином на који политичка елита управља државом. Стотине повређених људи, више од 2.000 ухапшених и велика материјална штета на недавним протестима резултат су континуираног незадовољства обичног народа; то није нешто што је настало преко ноћи.
Има неколико кључних узрока политичке кризе у Француској.
Први и најважнији су социјални разлози који се највише одражавају на средњу класу. Највећи терет француских економских реформи пада на средњу класу која се плаши да не буде декласирана, и да се не претвори у пролетаријат. Средња класа је оптерећена високим порезима и осигурањима. У Француској професори и наставници немају здравствено осигурање, једва састављају крај с крајем и не добијају никакву социјалну помоћ. Средња класа није толико уплашена за себе, колико за будућност своје деце.
Следећи важан чинилац кризе у којој се налазимо је битка између мондијализма и територије. Његова суштина је у друштвено-економској политици францускe елитe којa je социјалним давањима фаворизовалa имигранте и нераднике на рачун радничке класе. Залагањем државе они су населили велике градове и добили добра запослења и тако формирали нову грађанску космополитску елиту одрођену од свог народа. Периферни делови Француске, мањи градови и села остају највећи губитници социјалног инжењеринга и све гласније дижу свој глас. Познати француски географ Кристоф Гилуи упозорава да се нове поделе у Француској стварају између периферије и центра, руралне и урбане средине.
Француска је држава број један по висини пореза. Скоро 50 процената зараде француских грађана одлази на порез, таксе, социјалне котизације и акцизе на разне производе. Томе треба додати и повећање цене електричне енергије и гаса за 15, односно 8 процената. Паралелно са повећавањем пореза и трошкова за живот, ниво државног сервиса и услуга опада.
Политичка криза је у великој мери и последица недовољне подршке коју ужива господин Макрон. Важно је имати на уму чињеницу да је за актуелног председника Француске гласало једва 25 процената изашлих бирача, на изборима где је излазност била мања од 50 процената. Он једноставно не поседује неопходан ауторитет да би се изборио са овако великим изазовима, људи су свесни тога и из тог разлога захтевају распуштање скупштине и нове изборе.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *