Трамп против дубоке државе

Међуизбори у САД

Од Врховног суда, преко гласачких кутија на Флориди до саме Беле куће, хаотична америчка политичка и медијска сцена постаје све хаотичнија

Први пут у историји међуизбори у САД постали су планетарни феномен и фокус истраживача и политичких аналитичара широм света, пре свега због оштрог јавног супротстављања председника САД Доналда Трампа дубокој држави и свести да од победе над глобалистима зависи будућност човечанства контролисаног моћним полугама глобалистичког орвелијанско-хакслијевског система.

ОТВОРЕНИ РАТ Међуизбори су избори за Представнички дом Конгреса и делимични избори за Сенат и 36 гувернера савезних држава: амерички грађани гласају за кандидате за 435 места у Представничком дому и 35 од 100 места у Сенату. Чланови Представничког дома добијају двогодишњи мандат, док се чланови Сената бирају за четворогодишњи мандат.
Међуизбори су се овога пута одвијали у знаку отвореног рата који америчка дубока држава води против саме Америке. Медијски рат мејнстрим медија против Трампа, цензура интернета којом се с водећих сајтова прогресивно уклањају антиглобалистички медији, демографски рат, рат за контролу Врховног суда и постизборне крађе у режији демократа претворили су Америку у простор у коме се веома добро могу сагледати методе глобалистичког лудила у фази чије су смернице потврђене на овогодишњем састанку групе „Билдерберг“.

[restrict]

СТРАТЕШКО ПРОВЕТРАВАЊЕ Излазност на изборима увелико је надмашила претходна гласања на половини председничког мандата. Доналд Трамп је на твитеру резултате међуизбора прогласио „фантастичним успехом“. Разлози за такво представљање резултата избора су реални. Трамп је надмашио просек у последњих 105 година који подразумева уобичајени губитак од око 30 места за председничку партију у доњем дому и губитак четири места у Сенату. Републиканска партија не само да није изгубила изборну трку у Сенату већ је добила три сенаторска места, и то управо у државама у којима је Доналд Трамп директно ушао у изборну трку. Одлука да се стави акценат на Сенат, а не на Представнички дом била је стратешки, по мишљењу многобројних аналитичара, усмерена на „проветравање“ сопствених редова, како би се одговорност за извршење зацртаних циљева, чије су испуњење у претходном сазиву ометали нелојални конгресмени из редова републиканаца, сада пребацила на демократе, што ће додатно ојачати Трампову позицију на председничким изборима 2020. године.
Сенат и Представнички дом су део Конгреса, али с различитим овлашћењима. Сенат именује извршну и судску власт и ратификује уговоре пре њиховог ступања на снагу. С друге стране, Представнички дом управља државном потрошњом, и има моћ опозива. Контрола финансијских питања, која потпада под домен Представничког дома у коме су сада већину освојиле демократе, омогућиће им да још јаче саботирају Трампа и не дозволе трошкове изградње зида или додатног наоружавања, на пример. Под контролом демократа наћи ће се и крупни социјални програми који изискују значајне финансијске издатке.
Демократска већина у Конгресу након осам година представља и основ за ометање Трампове унутрашње политике, увођење даље цензуре интернета и спречавање истражних поступака против криминалних делатности челника Демократске партије. Премда је питање импичмента председника овим изборним резултатима практично онемогућено због републиканске већине у Сенату, Представнички дом ће без икакве сумње бесомучно користити друге механизме против Трампа: формирање одређених комисија, вођење истраге, испитивање Трампових финансија, постојања евентуалног сукоба интереса, утаје пореза и слично.

АФЕРА КАВАНО Амерички медији главног тока, као и читава борбена глобалистичко-либерална инфраструктура финансирана позамашним свотама Сорошевог новца и средствима водећих глобалиста, упркос цензури „Инфоворса“ и других водећих алтернативних медија на интернету, изгубила је читав низ опскурних кампања, режираних у предизборном периоду са циљем да битно ослабе позицију Доналда Трампа и републиканаца.
Једномесечна бизарна сага која је требало да спречи постављање Трамповог кандидата Брета Каваноа на место судије Врховног суда, у процесу у коме су га три жене јавно оптужиле за сексуалне нападе или присуство на тинејџерским забавама где су се 1980-их одвијала групна силовања, кулминирала је довођењем добро организованих, разуларених и хистеричних „протестаната“ на Капитол хил у тренутку постављања Каваноа на место судије Врховног суда, како би у атмосфери линча демонстрирали методско лудило које је постало доминантно у овој фази глобалистичко-либералног деловања на успостављању новог поретка.
Како се испоставило, изношењем моћне колекције доказа на сајту „Натурал њуза“, главна тужитељка у овом процесу, проф. Кристин Блејзи Форд укључена је у програме контроле ума на Стенфорду за које се тврди да их води ЦИА. Кристин Блејзи Форд је била коауторка научног рада који укључује спровођење масовних „хипнотичких индукција“ психијатријских субјеката као део програма контроле ума који наводи методе за „стварање вештачких ситуација“, као и студије у којој је спроведена масовна хипноза и контрола ума на психијатријским субјектима. Из ових објављених радова јасно се види да је Кристин Блејзи Форд интимно упозната са масовном хипнозом, процесима аутохипнозе и промене ума, који су сви распоређени у овом фалсификованом нападу под лажном заставом на Брета Каваноа.
Именовање Каваноа за судију Врховног суда представљало је веома важну победу за Доналда Трампа и републиканце, пошто је оголило до краја методе које се реализују након овогодишњег састанка групе „Билдерберг“ у склопу њене званичне агенде о успостављњу постистинитог света. Мафијашка тактика, примењена у овом случају, деловала је апсолутно застрашујуће у свим сегментима. Изјаве да је судија Кавено као тинејџер дрогирао и силовао девојке срамно су изношене након четврт века од када су се наводно ови догађаји одиграли, и то без иједног доказа који би их подржао, и потом су недељама бесомучно понављане у медијима.

БАХАТИ СИ-ЕН-ЕН Каква је улога медија у овој фази успостављања света постистине, јасно се видело прошле недеље када су главни медији организовано покренули огромну превару са циљем обмане милиона људи. Медији су створили лажну причу о „режираном“ видео-снимку који је зумирао и пренео Пол Џозеф Вотсон како би показао непримерено и бахато понашање новинара Си-Ен-Ена Џима Акосте према стажисткињи у Белој кући током конференције за медије. Он ју је руком спречио да му узме микрофон након што је Трамп рекао да треба прећи са Акостиних на питања других новинара. Медији су у свом гебелсовском представљању овог догађаја успоставили наратив о режираном снимку, по којем Акоста није ни додирнуо стажисткињу, иако се све одиграло пред очима учесника на конференцији и било приказано на снимку Пола Џозефа Вотсона.
Медијска кућа Си-Ен-Ен поднела је 13. новембра тужбу против администрације америчког председника Доналда Трампа због укидања новинарске акредитације за извештача из Беле куће Џима Акосту, која му је одузета управо због односа према стажисткињи.
У саопштењу објављеном на твитеру, портпаролка Беле куће Сара Сандерс је навела да је Акости укинута акредитација због тога што „Бела кућа неће толерисати да извештач додирује младу девојку која само покушава да ради свој посао“. У саопштењу које је овим поводом издао Си-Ен-Ен каже се да је „портпаролка Сара Сандерс у објашњењу лагала. Изнела је лажне оптужбе и навела инцидент који се никада није догодио“. Орвелијански медији настављају да раде свој посао који је Србима добро познат.

Изборне крађе

Замолили смо др Вишеслава Симића, професора геополитике, политичке историје и међународних преговора на универзитету Текнолохико де Монтереј у Мексико Ситију и Квернаваки, будући да је две деценије радио у Вашингтону као независни саветник за питања Балкана и Источне Европе, да за „Печат“ прокоментарише постизборну ситуацију у Флориди, у којој се гласови у време писања овог текста поново пребројавају. Либерали су видљиво узнемирени због тога што Трамп и други републиканци указују на очигледну превару, у чијем је епицентру опет надзорник гласања Бренда Снајпс.
„Изразити пример распада америчке демократије (ако још има оних који верују да је икада и постојала у правом смислу те речи) јесте и вишедеценијско јавно, али никада обуздано и кажњено манипулисање гласовима и изборним процесом од стране надзорника гласања Бренде Снајпс у флоридском срезу Броувард. Иако држава Илиноис, и град Чикаго нарочито, и даље у свести Американаца држе примат као симболи изборне крађе и манипулација, чланица Демократске странке гђа Снајпс и држава Флорида су засигурно на путу да постану нови симболи савременог америчког тоталитаризма и готово потпуног губитка вере у демократију и поверења у непристрасност државних званичника.
„Бренду Снајпс је на положај поставио гувернер Џеб Буш (један од браће Буш) како би се исправиле последице изазване неправилностима током гласања 2000. године. Џеб је, дакле, поставио чланицу Демократске странке иако је он републиканац. Од самог почетка Бренда Снајпс је била умешана не само у скандале већ и у недвосмислене криминалне радње, али је досад остала некажњена и несмењива – многи верују – због верног и поузданог рада у корист Хилари Клинтон и врхушке Демократске партије.
„Већ 2004. ’нестало’ је око 60 хиљада гласачких листића који је требало да буду послати поштом грађанима који из разних разлога нису могли да изађу на гласање званично прописаног дана. Пошта САД тврди да никада није примила те пакете, а Бренда је све оптужбе једноставно одбацила речима да ’неће да се игра тужибаба’. Због ранијих неправилности у њеном изборном округу, међународна организација ’Фер избори’ тражила је да надзире изборни процес, али је њене захтеве Бренда Снајпс игнорисала.
„Године 2012. око 1.000 гласачких листића је откривено после избора – прича се да су то били гласови за републиканце. Бренда није одговарала за то, као ни за манипулације гласовима у корист председнице Комитета Демократске партије САД Деби Васерман Шулц – која је због саботаже кампање Барнија Сандерса у корист Хилари Клинтон морала да поднесе оставку на ту функцију, али је ипак победила на изборима и остала члан Представничког дома САД. Бренда је, противно закону, Шулцову званично прогласила победником пре затварања изборних места а државни тужилац је, противно обавези, одбио да против ње подигне оптужницу. Касније се сазнало да је Бренда наредила уништење око 700 изборних кутија пуних гласачких листића, али ни за то није одговарала.
„Много заштићенија од многих заштићених врста животиња којима прети изумирање, Бренда Снајпс је остала на свом положају и сада је поново дошла у центар пажње због манипулација дизајном гласачких листића, као и премештањем гласачких места на територије приватних поседа где многи гласачи нису пуштани од стране приватног обезбеђења. Кандидате за Сенат САД поставила је на дно гласачког листића и тиме утицала да многи гласачи пропусте да дају глас за ту важну функцију, јер је пажња већине усмерена само на врх листића а дно многи игноришу као неважно, и не потруде се да испуне и тај део гласачке дужности. Уз све то, гђа Снајпс није чак шест дана објавила укупан број гласова на изборима иако је законска обавеза да се то уради пола сата након затварања гласачких места! Такође, нису објављиване промене у резултатима на сваких 45 минута од затварања гласачких места иако је и то била законска обавеза. После избора је пронађена и гласачка кутија на једном изборном месту, чији могући гласови нису ни бројани јер је Бренда прогласила да је у кутији била изборна опрема, а не попуњени гласачки листићи. То је довело до питања да ли је, и колико још, изборних кутија ’изгубљено’?
„С обзиром на то да је резултат избора за Сенат САД био у питању, дошло је до великих проблема јер се испоставило да је то један од најтешњих резултата – радило се о мање од пола процента разлике у гласовима! Надзорна комисија је наредила да се листићи преброје машинским путем, али се испоставило да је Бренда дозволила пребројавање још преко 200 листића који нису били озваничени као исправни. Да ли их је било још, који нису откривени? И у чију корист? Сумње и неповерење расту сваким даном, а појавиле су се и шале да је Стаљинов систем био бољи јер се барем на време знало ко ће победити! Још нема званичног победника у борби за Сенат САД, иако је Бренда опет победила, како се чини, јер је судија који би требало да покрене истражни поступак поводом сумње да је почињено кривично дело изјавио да нема разлога да се сумња да је било неправилности!“

[/restrict]