Почетна / Дух времена / Сукоб керозинске елите и дизел-популизма

Сукоб керозинске елите и дизел-популизма

Устанак „периферијске Француске“

Фотографије запаљених барикада, полиције за разбијање демонстрација и сузавца на Јелисејским пољима у Паризу скренуле су светску пажњу на покрет „жутих прслука“. Шта се заправо крије иза свега овога? Да ли се ради само о бунту због повећања цена горива, изразу свеопштег незадовољства народних маса председником Макроном или нечем много већем од тога?

Француски географ Кристоф Гили објавио је 2014. године есеј „Периферијска Француска: Како смо жртвовали народне класе“ у ком проучава пукотине у француском друштву настале током неколико претходних деценија које су, по његовом мишљењу, у први план избиле током кампање за председничке изборе 2012. и од тада се само продубљују. Географском методом, Гили констатује да су се „оригинални Французи“ (Français de souche, како се често у овој земљи називају), односно „домороци“ махом преселили из урбаних средина у дубоку периферију како би се дистанцирали, с једне стране, од предграђа насељених углавном новијим имигрантима и, с друге стране, модерних „глобализованих и џентрификованих“ метропола у којима живе представници владајућих елита и буржоазије. Реагујући на свој присилни изгон, „периферијска Француска“ све више се сукобљава с политичким пројектима владајућих класа које, како пише Гили, „још нису схватиле размере идеолошког и културног јаза који их одваја од најсиромашнијих слојева“ друштва, и као један од примера наводи политику изградње јефтиних станова све неопходнијих у градским срединама. „Већина Француза је уверена у неопходност изградње социјалних станова, али ова врста смештаја је све чешће намењена прихвату искључиво имигрантског становништва“, наводи он указујући да „обични Французи“ ту више не виде места за себе. По његовом мишљењу, Француска која се опире имиграцији и политици глобалистичких елита организује се у својеврсно „антидруштво“ практикујући пресељење, културно и друштвено „преукорењивање“ и везујући се за неку врсту аутохтоности и традиционалних вредности, што је све супротно либералним пројектима владајућих странака којима су покретљивост људи и такозвана „разноликост“ највеће вредности.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *