СОЦИОЛОШКИ ПОРТРЕТ АМЕРИКЕ

Британска агенција „Југов“, уз финансијску подршку листа „Економист“, спровела је крајем октобра 2018. социолошко истраживање о проблемима с којим се суочавају становници САД, али и ставовима о важним питањима, а са циљем да се утврди с каквим „пртљагом“ америчко друштво улази у овогодишње изборе за Конгрес (одржани су 6. новембра 2018), као и следеће председничке (2020. године). Ово истраживање није једино, а њихова бројност сведочи о намери да се партије припреме за нову борбу

Немачки лист „Велт“ ово је назвао не науком и истраживањем јавног мњења него „борбом за душу Америке“, где није важно само ко ће бити председник већ и како да САД задрже светску доминацију, како у политици, тако и у животном стандарду. Ево, дакле, како истраживачи представљају социолошки портрет Америке. Међу најважније проблеме с којима се суочавају становници САД наводе немогућност коришћења здравствене заштите (70 посто), а чак 35 посто испитаника сматра да држава треба да омогући бесплатно лечење (одбацивање праведне медицинске заштите од стране Конгреса оцењује се као „геноцид над сиромашнима, младима, бескућницима и грађанима тамније боје коже“), јавност очекује да држава омогући различита социјална права (68 одсто), затим да брже решава економске проблеме (69 одсто) и проблеме настале у сфери образовања (63 одсто).
Што се тиче финансијске ситуације, становници САД су је оценили на следећи начин: за 23 посто је боља него годину раније, за 22 посто гора, а иста је за 45 посто испитаника. Није одговорило десет посто анкетираних.
Најважније питање је, према мишљењу америчких аналитичара, коме би грађани САД дали глас ако би се избори за председника одржавали сада. За Демократску партију гласало би 47 посто испитаника, а за Републиканску 41. Резултати избора потврдили су истраживања. Конгрес САД добиће демократску већину након осам година, док ће републиканци америчког председника Доналда Трампа задржати контролу над Сенатом, објавили су амерички медији. Да Русија није пријатељ верује 34 посто становника ове земље, 33 посто да је непријатељ, а само 12 мисли супротно. Више од Русије Американци не воле Северну Кореју (48 посто) и Иран (44 посто). Другим речима, јасно је да медијска пропаганда на челу са телевизијом „Си-Ен-Ен“ успешно обавља свој црни посао производње непријатеља.

[restrict]

ЧИТАЊЕ ТРАМПОВИХ МИСЛИ Следеће питање је изазивало недоумице код аналитичара. Наиме, наручиоце истраживања је интересовало како становници САД оцењују однос председника Доналда Трампа према горепоменутим државама. Истраживање је показало да је Доналд Трамп пријатељски настројен према Русији (32 посто одговора) и Северној Кореји (27 посто), док према Ирану само у седам посто случајева. Становништво сматра и да је међу Трамповим државама-миљеницима на првом месту Јужна Кореја (35 посто одговора).
Уколико се упореде ранија истраживања и ово последње, јасно се види инверзија америчког мишљења. У совјетска времена Американци су се пријатељски односили према становницима СССР-а, док то није био случај с руководством ове државе. Сада је обрнуто. Американци не воле Русе, док их њихов председник наводно воли.
Просечан Американац мисли да се Русија умешала у председничке изборе 2016. године (50 посто), док само 28 мисли да није. Овакво мишљење се одражава и на друге ставове Американаца, те 79 посто мисли да Трампу треба помоћи да на следећим изборима не буде мешања Руса. У Трампа као следећег председника верује 49 посто становника САД, при чему има и веома снажно неповерење (близу 50 посто).
Истраживање сугерише и да су последњи амерички председнички избори покрадени, јер се каже да је на прошлим изборима и за Трампа и за Клинтонову гласало по 29 посто испитаника, тако да ови подаци отварају простор за различите интерпретације и закључке.

СТАВ ПРЕМА БУДУЋНОСТИ Интересантна су виђења стања и будућности САД као државе. Главне примедбе становништва односе се на „насилне оружане нападе“, којима се не стаје на крај, јер су „политичари поткупљени од произвођача оружја“ и Националне стрељачке асоцијације.
Индустрија САД трује средину и убија пчеле глифосатом и фунгицидом, док је храна заражена генетски модификованим организмима.
Хроничне болести се брзо шире, а изазване су „сталним економским стресом“, недоступном медицинском заштитом и деградацијом система исхране. Истовремено, фармацеутска индустрија се богати на конто смрти више милиона људи, јер се лекови злоупотребљавају, док се економија преобратила у систем који масовно убија становништво уз помоћ смањивања пензија и социјалних давања.
Наркоманија и алкохолизам, као и све мањи приходи изазивају раст криминала, док се дужина живота у САД смањује, а већ је испод нивоа других развијених држава.
Становнике САД узрујавају милитаризам и спољна политика која се води у Вашингтону. Много се троши на окупацију других држава, док у земљи становништво убрзано сиромаши. САД имају оружје за масовно уништење, али армија непрекидно тражи нова, још смртоноснија оружја. Америчка војска живи на рачун ратова. Генерали изнова проналазе непријатеље да би оправдали повећање средстава које треба издвојити из државног буџета. Истовремено и врапцима је постало јасно да се „рат против тероризма“ претворио у средство оправдавања окупације страних држава.
Војници стварају ново тајно оружје за рат у космосу, при чему имају невероватан политички утицај и потпуно су ван контроле институција и цивила. Институције културе уместо да се баве развојем вредности и идентитета, претворене су, на челу са Холивудом, у пропагаторе рата. Америчка армија је финансирала компјутерске игрице са убиствима да би научила младе да је убијање забава!
Поред свега армија САД је међу првих десет загађивача средине и прва је у свету по израбљивању природних ресурса (у Латинској Америци, Африци, на Блиском истоку…). После рата, обојене револуције или на други начин заузете нове територије, ресурси допадају у руке и генералима који су командовали операцијама окупације. На територије који би америчка војска радо окупирала а не може спроводе се санкције без одобрења надлежних политичких институција (Конгреса, пре свега). Истовремено спољна политика се води ван институција и заснована је на пропаганди, а не реалним геополитичким циљевима државе. Зато је главни правац спољне политике САД заснован на лажи о 11. септембру. И ту се ништа не може променити. Никакви аргументи не помажу.
Унутар САД армија и полиција опозицију и противнике актуелних неправди и политике која се води не сматрају људима, него непријатељима државе.
У САД на власти су олигарси; економију, политику и медије контролишу најбогатији. Пореска политика штити богате, а напада сиромашне. Нема јаких радничких синдиката како се не би борили за веће плате и друга социјална питања. Управо због тога САД не могу да обезбеде радна места или минимални стандард већини становништва, посебно младима и расним мањинама.

ПРОБЛЕМ ДРЖАВНОГ ДУГА Али један од највећих проблема САД је федерални државни дуг. Џорџ Буш Млађи је ратовима удвостручио државни дуг, потом је Обама поново удвостручио дуг новим ратовима…
Незапосленост подстиче људе на криминал, трговину наркотицима, проституцију и друге незаконите радње, што користи правни систем (посебно судови) да пуни приватне затворе новим затвореницима.
Нове идеје и људи не могу да допру до јавности јер су медији под контролом олигархије, те стално шире неморал, лажи, клевете и мржњу. Утицај на медије има и дубока држава – шире се војна и корпоративна пропаганда (ради очувања својих позиција и моћи), уместо да се истинито информише, преносе нове идеје итд. Расизам и национализам су се укоренили у националну психу, а њима манипулише олигархија. Чак су и универзитети под контролом, као и цркве, те не покушавају да понуде алтернативу.
Зато се поставља питање могу ли САД доживети да као класична држава буду предате следећем поколењу? Закључак бројних аналитичара је да то није могуће без великих и важних реформи. Такође, све су бројнији мислиоци који сматрају да ће САД пре но што униште планету уништити себе, јер се може догодити развој бесконачних грађанских ратова.
Увод у нешто тако може бити и криза с навалом миграната из Мексика (ту су доспели из Јужне Америке, а покушавају да се домогну САД). Влада Трампа је дуж 2.000 миља дуге границе с Мексиком послала 15.000 војника да помогну федералним полицијским органима. Мера се правда заштитом од криминалаца, трговаца наркотицима и доласка нелегалних миграната у државу.
Проблем је у томе што када човек ступи на територију САД може да се депортује тек после судске одлуке, а до тада је на слободи, јер досељеник може да буде у затвору само 20 часова. Наравно, уколико уследи пресуда, они се крију да не буду депортовани из САД. Зато је Трампова администрација почела да гради зид на граници с Мексиком.
Управо се ових дана граници САД приближава огромна колона миграната, због које су САД послале војску на границу. Јер, ако дозволе улазак ове колоне, следе нове и нове колоне… Неки амерички аналитичари кажу „’Поклон Трампу’ од тзв. дубоке државе“. Према америчкој статистици, током 2018. граничари су задржали 107.212 миграната, док их је 2013. било мање од 15.000. За пет година раст нелегалне миграције је повећан за више од шест пута.

ГРУПНИ ПОРТРЕТ АМЕРИЧКИХ МУСЛИМАНА

Компанија „Галуп“ објавила је истраживање „Амерички муслимани: национални портрет“. Према мишљењу истраживача резултати оповргавају неке стереотипе повезане са следбеницима ислама.
Разјаснило се да је код муслимана висок степен економске равноправности полова и да су муслиманке које иду у џамије најобразованије групе жена. Од њих су у САД образованије само Јеврејке.
Муслимани су расно различити. Највише је црнаца – 35 посто, а најмање белаца.
Према истраживању муслимани су на последњем месту по нивоу политичког ангажовања и активности. Међу 18-годишњацима и 19-годишњацима тек 51 посто се уписало у бирачки списак, што је најмање од свих религиозних група. Истовремено 39 посто младих муслимана се придржава умерених погледа, 28 себе сматра либералима, а 20 посто конзервативцима.

ПОРТРЕТ ПРОСЕЧНОГ АМЕРИЧКОГ НОВИНАРА

Просечна старост америчког новинара је 37,9 година (на порталима 33,2). Удео жена у новинарству је велики, а социолози ово оцењују као „процес феминизације професије“. Новинарке ретко одлазе из редакције где започну посао, а када добију дете прелазе на „седелачке“ послове. Око 60 посто америчких новинара је у браку. Новинарство у САД од жена тражи потпуну посвећеност тако да су бројне самохране мајке. Новинари највише зарађују у информативним агенцијама (66.000 долара), док су плате знатно мање на радију, телевизији и у дневним новинама (између 20.000 и 25.000 долара).
Просечни амерички новинар је високообразовани бели мушкарац, протестант, ожењен и зарађује око 31.000 долара годишње.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *