Позив из Камника

Не сумњам да је наш позив словеначком руководству представљао изненађење за многе у Србији, али изненадити може само оне који мисле да између политике коју Словенија води и става народа – стоји знак једнакости, каже Тадеј Трчек, председник СПС-а

Позив за повлачење признања Републике Косово од стране Републике Словеније – то је наслов дописа који су 26. октобра примили словеначки председник Борут Пахор, премијер Марјан Шарец, надлежна министарства а пре свега нови министар спољних послова Словеније Миро Церар, као и сви словеначки медији. Потписник и иницијатор је досад релативно мало позната Социјалистичка партија Словеније (СПС), ванпарламентарна странка са седиштем у Камнику, варошици надомак Љубљане.

МЕШЕТАРЕЊЕ ЗАПАДА Председник СПС Тадеј Трчек (33) у разговору за „Печат“ објашњава разлоге који су понукали ову странку да, после више од 10 година од отцепљења Косова, затражи од словеначких власти да „опозову то ступидно признање и заузму се за територијалну целовитост Републике Србије“.
„Социјалистичка партија Словеније је млада странка, конституисана 25. маја 2016. године, зато раније нисмо ни имали могућност да на овакав начин изразимо наше мњење о тим проблемима“, објашњава Трчек. И додаје: „Нашој иницијативи је допринело и погоршање безбедносне ситуације у регији, јер Запад још увек мешетари на тлу некадашње СФРЈ. Став против независног Косова је и иначе став многих Словенаца, зато не можемо рећи да су се Словенци ’тек сад освестили’. Режим који влада од 1991. наовамо и који је подржавао косовски иредентизам и отцепљење, на челу са тадашњим словеначким председником Миланом Кучаном, није одражавао став народа. Све више људи, захваљујући критичкој дистанци, све више увиђа колико су били изманипулисани током ових 30 година, и схвата да је унутрашња и спољна политика Словеније погрешна, и против народа. Наша странка је део политичког живота Словеније тек нешто више од две године, зато смо се одмах латили решавања горућих политичких питања. Осим тога, ја сам дипломирани правник, дипломирао сам на теми распада СФРЈ, а у склопу тога сам анализирао и отцепљење Косова, као и утицај тог преседана на међународно право и праксу.“

[restrict]

ВАШИНГТОНСКИ СПИСАК Да подсетимо, Словенија је, уочи преузимања председавања ЕУ 24. децембра 2007, у Вашингтону добила детаљан списак како да на челу ЕУ спроведе признање Косова почетком 2008. године. План је укључивао разне смицалице у циљу изврдавања међународног права; између осталог предвиђао је и да Приштина прогласи независност у недељу, тако да Русија не би могла одмах да сазове седницу Савета безбедности Уједињених нација. А док би јој то пошло за руком, у међувремену би многобројне државе, на челу са Словенијом – већ признале Косово као независну државу. Тај диктат Вашингтона званичној Љубљани је, истина, био јавно разоткривен пре него што је реализован, што је донекле помутило планове тадашње владе Јанеза Јанше да прва призна Косово. Зато је то учинила као пета држава на свету, без иједног гласа против током расправе у словеначком парламенту.

СЛОВЕНАЧКИ ИНТЕРЕСИ Да ситуација у словеначком политичком естаблишменту, упркос тврдњама „о пријатељству са Србијом“, није нимало другачија ни деценију касније показао је унук Едварда Кардеља Игор Шолтес, словеначки посланик у Европском парламенту, који је, као нови известилац за Косово, приликом преузимања функције пре годину дана изјавио да му је највећи изазов да убеди пет чланица ЕУ које нису признале Косово да то што пре учине.
Једнак елан је неколико месеци касније (одмах после званичне посете српске премијерке Ане Брнабић Љубљани), 12. фебруара ове године, демонстрирао и актуелни словеначки председник Борут Пахор. Он се у Приштини, поводом обележавања „десетогодишњице косовске независности“, у име Словеније обавезао: „Ми смо као пријатељи Косова спремни да убедимо пет чланица ЕУ да признају независност Косова.“
Тада су љубљански медији известили да је „Хашим Тачи, косовски председник, подвукао вечиту захвалност на признању које сте дали Косову, јер је Словенија једна од првих земаља“ које су признале једнострано проглашену независност Косова. Чињеница је да је Словенија током протекле деценије богато наплатила ту захвалност, тако што је (као одличан познавалац тамошњих прилика још из доба СФРЈ) будзашто куповала и добила у власништво бројна предузећа и кључну инфраструктуру Косова и Метохије. Штавише, у смутно прегнуће заштите „словеначких привредних интереса“ на КиМ били су упрегнути и контингенти словеначких војника у оквиру снага КФОР, што је потврдио и њихов тадашњи командант Добран Божич, који се по повратку у домовину 2012. винуо на место начелника Генералштаба Словеначке војске.

РАЗБИЈАЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ У светлу описаних ставова врха словеначке власти, али и чињенице да су прогону и јавном линчу били изложени чак и новинари који су се усудили да 2008. упозоре да признање отцепљења јужне српске покрајине представља кршење међународног права, нема сумње да чин СПС-а и њеног младог председника захтева одређену грађанску одважност како би „код куће“ покренули с мртве тачке тако врућу политичку тему као што је опозив признања Косова.
Тадеј Трчек, председник СПС, не пориче да је за такав потез требало храбрости, али додаје да то и јесте посланство странке на чијем је челу: „Ми смо антирежимска странка. Сва политика вођена на овим просторима од 1991. до данас јесте продужена рука Запада. Зато све партије, које се декларишу на политичкој сцени као ’леве’ или ’десне’, јесу део режима, оне чине режим. Социјалистичка партија Словеније је њихов антипод – антирежимска партија. И као таква, изјашњава се аутентично, истинито. Не сумњам да је наш позив словеначком руководству представљао изненађење за многе у Србији, али изненадити може само оне који мисле да између политике коју Словенија води и става народа – стоји знак једнакости. Чињеница је, међутим, да није тако. Да објасним – људи попут Кучана радили су против Југославије, изманипулисали су народ, о чему је сведочио и Роберт Баер, агент ЦИА. Он је казао да је разбијање СФРЈ била превара и да би то требало да знају грађани у републикама на територији СФРЈ, јер су били изманипулисани да међусобно ратују за стране интересе. Зато смо у СПС одлучни да ширимо истину коју словеначка етаблирана политика никада неће признати, као што то неће учинити ни власти других новонасталих држава на тлу некадашње Југославије, које су настале отцепљењем од СФРЈ. У супротном, морале би да признају да су учествовале у разбијању СФРЈ, јер је тадашња политика радила за добро властитих интереса, а не за добро народа. То је данас евидентно у Хрватској, Словенији, БиХ, Македонији, Црној Гори, а у Србији од 5. октобра 2000. Анализирајући распад СФРЈ, утврдио сам да је званично српско објашњење у вези с тим питањем било најискреније, док је у другим републикама била на делу снажна пропаганда којом су демонизовали Србе ради стратешких циљева Запада, међу којима је било и Косово.“

МЕДИЈСКИ МРАК На питање – рачуна ли на подршку неке словеначке парламентарне странке како би заједно „погурали“ иницијативу за повлачење признање Косова код надлежних државних органа – Тадеј Трчек признаје да такву подршку нема. И објашњава зашто: „Све странке у Словенији јесу режимске јер су под снажним утицајем Запада, зато сумњамо да ће се нека од њих усудити да ишта учини у том правцу, али ми ћемо чинити све што је у нашој моћи да наш захтев не буде игнорисан, и да их натерамо да приступе реализацији нашег позива. И повуку признање Косова. Наше право и дужност је да кажемо истину. Без обзира што смо ванпарламентарна странка, која је због своје политике (између осталог, заузимамо се за излазак Словеније из ЕУ и НАТО) предмет тоталне медијске блокаде у Словенији, ми сталним упозорењима на (не)реаговање власти и упирањем прста на њихов прави одраз у огледалу – будимо свест грађана који су протеклих 30 година изманипулисани и не знају ништа о закулисним радњама страних сила, због чега је и самосталност Словеније, од самог почетка издаја. Онако како су политичари издали СФРЈ, тако су и словеначки народ.“
Тадеј Трчек је посвећен програмским циљевима, упркос тоталном медијском мраку у који је потиснута странка коју води. Наиме, ниједан словеначки медиј, ни електронски ни штампани, иако су сви одреда још прошле седмице добили „позив за повлачење признања Косова“, није известио о тој интригантној теми. Зато се у Словенији не зна за иницијативу СПС, док су, парадоксално, вест о њој (што на свом фејсбук профилу истиче и СПС) муњевито пренели српски медији и „Спутњик“. Баш због такве „медијске помрчине“, али и чињенице да су се сви прозвани, од словеначког председника Пахора преко премијера Шарца и министра спољних послова Церара до активиста из невладиних организација – завили у мук, СПС намерава да крене у још жешћу акцију.

ПРАВО И ОТЦЕПЉЕЊЕ „Планирамо да још више појачамо притисак“, одлучан је Тадеј Трчек, посебно откако су у седишту странке добили потврду да су сви политички актери, исто као и медији – упознати са иницијативом за повлачење признања Косова. Зато СПС неће дозволити да захтев за опозив признања Косова буде „пометен под тепих“, а Трчек објашњава мотиве за „отклон“ од владајућег курса у држави: „Оваква блокада иницијативе Социјалистичке партије потврђује да овде имамо режим. Јер, ако је до Србије стигао глас о нашем позиву, а у Словенији то не објави баш ниједан медиј, онда вам не треба већи доказ да немамо демократију нити слободне медије. Уверен сам да је то због природе прозападног режима који влада и који не дозвољава да ико изнесе истину или опречан став који би пробудио савест људи, или који би људи подржали, јер став о питању Косова у нашем народу већ постоји. Све је почело отцепљењем Словеније, јер је то отцепљење било супротно Уставу из 1974. године у коме је било дефинисано да република може да се отцепи само уколико постоји консензус. Тај консензус није постојао у време отцепљења Словеније од СФРЈ. Зато је српски правни став о том питању сасвим тачан када каже да се радило о отцепљењу, док словеначка политика и међународноправни стручњаци у служби режима тврде да се радило о ’распаду’ СФРЈ. Никако не могу да се сложим са тиме, као што се нису сложили ни угледни међународни правници који подржавају становиште Србије. Словенија све време тврди да је према Уставу из 1974. имала право на отцепљење, што није истина, јер Словенија се отцепила на основу права на самоопредељења из међународног права, а не на праву које би произлазило из Устава донетог 1974. године. Плебисцит у Словенији је био противуставан, о чему се изјаснио и Уставни суд СФРЈ. Већ само отцепљење Словеније је проузроковало дестабилизацију међународног права. А то се потом, кроз отцепљење Косова од Србије, извргло не само у ’нову’ већ баналну праксу. Косово је опасан преседан који би, ако не буде неутралисан, могао постати окидач за нова отцепљења широм света. Заправо, већ словеначки преседан сам по себи представља опасност; де јуре пример отцепљења Словеније јесте идентичан отцепљењу Каталоније. Намеће се питање – зашто свет поштује одлуку уставног суда Шпаније, а није поштовао одлуку уставног суда Југославије? Произлази да Запад брине о међународном праву и позива се на то право само када му треба, а кад му не треба – згази га. То се потврдило приликом отцепљења Косова. У том контексту је важно да се што пре поништи признање Косова, чиме би се анулирала опасна дерегулација међународног права. О природи злоупотребе међународног права на Балкану говорио је недавно и председник Руске Федерације Владимир Владимирович Путин, у вези с Кримом. Путин је рекао да Русија не би могла да одбрани Крим да претходно није добро проучила ’југословенски сценарио’. У том контексту је врхунац хипокризије да Запад подржава независно Косово, а противи се отцепљењу Крима, поготово јер је на Криму све урађено по слову међународног права. Уосталом, и судија Кенет Кит је у свом мњењу, изреченом у саветодавном мишљењу Међународног суда правде у Хагу поводом једностране декларације о независности Косова, написао да је случај Косова преседан и врх кризе међународног права.“

ШТА ПИШЕ У ЗАХТЕВУ ЗА ОПОЗИВ ПРИЗНАЊА КОСОВА?

Словенија је 2008. године начинила огромну грешку и признала сувереност и независност дела територије Републике Србије, наше братске земље.
Косово и Метохија је саставни и неодвојив део Србије, као што такође пише у Резолуцији 1244 УН. Та јужна покрајина наше братске државе, према међународном праву, није имала никакво право да сама себе прогласи за „државу“. После 10 година од признања сада је још очигледније да је Косово од почетка југословенске кризе 1980-их било инструмент Запада.
На Косову је база САД Бондстил преко које се изазивају немири на јужној граници Србије и на самом Косову, а таква пракса је усмерена против братске Србије, братске Русије, Словеније и Европе. Европа је буре барута а Балкан детонатор, па таква политика уз садашњу ескалацију ситуације постаје изузетно опасна и за грађане Републике Словеније. Зато Западу треба дати јасан сигнал да се нећемо потчинити његовој политици.
Речи о „независности и суверености Републике Словеније те избалансираној спољној политици“ остаће, уколико не дође до повлачења признања, само пука пропаганда без правих аргумената.
Зато вас позивамо да се заузмете да Словенија следи пример све већег броја држава и поништи то ступидно признање, те се заузме за територијалну целовитост Републике Србије.

[/restrict] hairy woman моментальный займ на карту онлайнзайм пенсионерам на картузайм экспресс самара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *