Порочна јутра која не мењају ништа

ТВ серија „Јутро ће променити све“

Промискуитет, алкохол, дрога и, разуме се, трендовска политичка коректност у виду промовисања истополне љубави, свеобузимајућа присутност безнађа и бесмисла урбаног живот који се лечи и санира порочним животом, главни су декор и садржај нове серије из продукције РТС-а, „Јутро ће променити све“, одлучне наводно да не само забавља већ и да озбиљно критикује безнандно и окрутно друштво, а једино је сигурно да на тај начин она никада неће бити јутро које мења све

Ако ништа друго РТС-у се може одати признање да је понудио делу свог гледалишта нешто што није никада раније, а чега нема ни код конкурента. Наиме, са серијом „Јутро ће променити све“ њихов је програм добио ретку понуду која се бави одређеном генерацијом, да тако кажемо млађом-средњом. Инфлаторна и шаблонска обрада тинејџерског узраста свезаступљена најпре у америчкој продукцији, али и у многим другим, па онда одавно превише бројна обраћања дечјој популацији или оној која припада тзв. миленијумској генерацији добила је први пут са овом серијом ривала у програму који инсистира на томе да је намерно и превасходно генерацијски пошто су аутори одлучили да проговоре о животу овдашњем из сопствене перспективе, генерације „тридесет и нешто“. Друга је необичност и за наше обичаје реткост форма ове серије. Рађена по угледу на део онлајн-понуде из продукције стриминг „на захтев“ провајдера који се обраћају публици преко интернета и најчешће у краткој форми. „Јутро ће променити све“ се, наиме, састоји од бројних епизода (за почетак четрдесет), али ниједна не траје дуже од пола сата. Није чудно јер су аутори Горан Станковић и Владимир Тагић (током рада им се прикључивало још неколико писаца) у својим не баш дугим и квантитативно плодоносним каријерама често стварали баш у краткој формом.

[restrict]

Прихватљивост „личне приче“

Дакле у том нешто другачијем приступу у форми аутори серије су се обратили „својим“ тридесетогодишњацима. Та генерација је у најранијем узрасту прошла кроз трауме нестанка Југославије, а у тинејџерским годинама је била изложена ратним распадом те земље, страдањима, свим могућим несташицама и немањима, санкцијама и на крају бомбардовању. Сва та друштвена распадања и деструкција били су константни чинилац практично целокупног њиховог живота. А сада, у зрелим годинама, дочекала их је капиталитичка „утакмица“ у којој је наметнута беспоштедна нужда свакодневне борбе за опстанак. Кроз судбину четири лика аутори су испричали своју причу покушавши да буду универзално прихватљиви без обзира на узраст и географску позицију. Свакако су, макар и нехотице, испровоцирали аудиторијум описом актуелне нам друштвене стварности на мало другачији начин, иако делује да је у питању лажан „други начин“. Млади људи који углавном безуспешно трагају за својим местом под сунцем су у таквој форми и с таквим проблемима, које ликови серије требају да симболично представе као парадигме своје генерације (али и не само њихове), постали најпре нека врста жртве у причи ове серије. Соучени са основним егзистенцијалним проблемима они једино могу да их некако трпе или да барем покушавају да их јалово решавају. Не делује да је од почетка тако замишљено, али ко жели ликове серије може да „прочита“ и тако да они заправо представљају отелотворење свих разлога због којих је неопходно критиковати модерни неолиберални капитализам који је све те безизлазе, сва немања и лутања у животу овдашње средње генерације, а која је већ требало да буде барем донекле ситуирана, наметнуо као подразумевајуће присутан и углавном несавладив проблем.
Међутим, како рекосмо, не делује да је намера аутора била да се баве социјалном критиком и „синема верите“ техником. Узевши као полазну тачку недаће, поразе, промашаје и разочарања сва четири главна лика серије, они су причу „надградили“ сасвим другачијим, приземнијим и комерцијалнијим састојцима. Иако су и аутори и глумачка екипа пре почетка приказивања, као и у свим промотивним иступањима, тврдили да је серија реалистична и да се бави проблемима живота овдашњег, како су и они као и генерацијском припадношћу везани део екипе осетили на сопственој кожи све оно о чему говори серија, није им било значајно да се упусте у праву критику друштвених околности нити објашњавању односа који су производ тих околности. Напротив, писање се огрнуло помагалима која служе за забаву и подилижање публици. Главни јунаци су изгубљени у свету који их одбацује и зато се теше задовољавањем базичних нагона. Што значи да их гледамо огрезле у свим пороцима. Промискуитет, алкохол, дрога и, разуме се, трендовска политичка коректност у виду промовисања истополне љубави. Забрањено љубавно воће није тиме задовољено па је главна јунакиња, асистент на факултету, у вези са студенткињом, ту су и затурена деца из разних бракова која се међусобно откривају упркос намери у међувремену мржњом раздвојених родитеља, безосећајност у љубави које заправо нема, свеобузимајућа присутност безнађа и бесмисла урбаног живот који, разуме се, лече и санирају поменутим порочним животом, инертност и обамрлост, песимизам, хедонизам и, наравно, непрестана бујица псовки и простота које су зачињене бројним сценама експлицитног секса у свим могућим и немогућим комбинацијама на којима би им позавидела и ХБО фабрика разврата и помодне сексуалне слободе и „разноликости“. Дакле, све што треба, а није потребно, још мање позитивно, ту је. У складу с напредним светским тенденцијама и диктатима.

Примитивни „излази“ из безизлаза живота

Представници старије генерације глумачке екипе, који су током најављивања серије исказивали разумевање према колегама тридесетогодишњацима који су били реалистични у причању „своје приче“ и том су приликом потенцирали да је један од главних разлога друштвеног колапса тај што већ деценијама у нашем друштву млади нараштаји немају позитивне узоре, пропустили су да примете да су се баш сви они заједно радећи на овој серији нашли у позицији да буду позитивни узори. Да, живот њихов је тежак, можда и толико суморан да су се осетили одбаченима и промашенима, а своје младе наследнике нису успели да сачекају с прихватљивијим условима за опстанак. Али то није разлог да се на овај начин истичу негативности друштва, без неопходне катарзе јунака приче, уместо које се новим нараштајима нуде примитивни и порочни „излази“ из безизлаза живота. Још је гори у овој причи лицемерни став „кројача“ програмске шеме на РТС-у који продукцијски у значајном обиму стоји иза ове серије. Невероватно је, наиме, да је серија маркирана као подобна за узраст изнад дванаест година. Дванаест! Замислите дете које само или још боље с родитељима ужива у призорима секса утроје од којих су два крака те „љубави“ поменута професорка и њена студенткиња! Или како гледају „позитивне“ узоре дрогирања и опијања као јединог лека за преживљавање болесне и неперспективне животне средине. Да и не помињемо агресивно прљави и примитивни речник, што у свему испада најмањи недостатак. Лицемерје и бесмисао оцењивања прикладности одређеног програма за малолетне гледаоце никада није био израженији него у случају ове серије, чије су бројне позитивне особине и квалитети озбиљно оштећени одлуком да се на овај начин посвете суровом реализму живота на који смо по њима сви ми принуђени. Као да не желе да примете да се осудом лоших ствари у друштву на начин који више личи на њихову глорификацију постиже управо супротни ефекат.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *