Почетна / Наша тема / ПАРИСКИ СИНДРОМ

ПАРИСКИ СИНДРОМ

ЛЕКЦИЈЕ СА ЈЕЛИСЕЈСКИХ ПОЉА

Нису истините тезе које се појављују у „независним“ медијима, на друштвеним мрежама и у неким опозиционим партијама и покретима да је скандалозним понашањем домаћина на обележавању стогодишњице примирја у Првом светском рату у Паризу понижен председник Александар Вучић и да се тај чин односио на његову личност. Није. Тамо је дошло до покушаја понижавања Србије, и оне живе, и оне мртве

Проклета победа и одушевљење, да живи мржња, смрт и презрење – завршни су стихови песме „Наша елегија“ Милоша Црњанског из 1919. Тешко да је песма која почиње са „Не боли нас. Грачанице више нема, шта би нам таковска гробља?“, иако стара стотину година, икада била актуелнија и веродостојнија него данас, када, с једне стране, бројни међу нама тврде да треба заборавити гробове хероја и да Грачаница више није наша, док нам, с друге стране, остаци „међународне заједнице“ желе смрт презриво нас гурајући у заборав као Александра Вучића у други ред споредне трибине. Неком волшебном логиком на главну трибину угурани су не само представници држава које 1918. нису постојале, на шта указују многи критичари француског протокола, него и представници данашњих „држава“ чији су се народи активно супротставили савезничким напорима у Првом светском рату. Нису овде толико проблем „званице из првог реда“ у виду председнице Хрватске Колинде Грабар Китаровић и председавајућег Председништва БиХ Бакира Изетбеговића, чији су се сународници (иако страствено и с еланом) силом прилика борили на погрешној страни у рату и чинили ужасне злочине над српским живљем, колико је апсурдна количина части указана представнику народа који је Аустроугаре и Бугаре дочекао као ослободиоце, успут крајње нељудски, попут хијена, кидишући на рањену српску војску у повлачењу, а чија „држава“ нема пун међународно-правни субјективитет. Да се радило о скупу о климатским променама (чему је Макрон у говору посветио више пажње него Првом светском рату), распоред седења и части указане појединим гостима, односно државама могао би без проблема бити овакав какав је био на централној церемонији обележавања 100. годишњице примирја у Првом светском рату 11. новембра у Паризу у присуству више од 80 светских државника. Али ако се ради о обележавању краја Првог светског рата, што је некима примирје (с обзиром на то да су у тренутку престанка сукоба непријатељске трупе још биле дубоко на њиховој територији), а некима победа (будући да су десет дана пре примирја ослободили и своју престоницу), онда логика и протокол налажу да распоред седења одговара улози коју је ко играо у том рату и победи, односно примирју.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Prvi svetski rat poveden je sa ciljem unistenja Srbske drzave i Srba.Nista se za ovih 100 godina nije promenilo.Cilj je ostao isti samo se spisak nasih neprijatelja dopunio.I tada i sada mi smo za te nazopvi prijatelje sredstvo za ostvarenje njihovih ciljeva.Za mene je ta spoznaja kljuc naseg opstanka u buducnosti.Moramo prestati da od onih koji to ne moigu ,nesmeju,ili nece da budu,pravimo nekakve lazne prijatelje..Mi se ponosimo cinjenicom da nasu pesadiju nije mogao niko da stigne.Slava herojima.Ali nisu njioh nazovi saveznici pratili ili jurili zbog bojazni za front,vec zbog bojazni da ce Srbi uzet sve ono sto su uzeli a sto nam oni da su nas kojim slucajem mogli stici nebi dozvolili.TO nase junastvo i pobedu platili sno i u drugom i u ratu 1991 i 1999.Za mene je sve jasno kao dan.Ne znam da li to vecina gradjana srbije moze i hoce da razume.Samo istina moze dovesti do izlecenja i perspektive.Sve drugo je agonija.




    12



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *