Почетна / Култура / На фронту против заборава

На фронту против заборава

Слободан Владушић Велики јуриш „Лагуна“, 2018

Колико су савременим Србима блиски солунци? Где су данас њихови идеали и може ли се уопште поверовати у њих?

Без обзира на широку распрострањеност садржаја везаних за Први светски рат у колективној свести Срба, несразмерно је мало књижевних остварења која на пресудан начин кристалишу представу о њему. Паралела која се може (мада и не мора) повући с књижевним текстовима о Другом светском рату показује на првом месту да је у питању рат чија важност у колективном сећању стоји у обрнутој сразмери с налозима културне политике, и то од краја рата па све до ове, јубиларне, 2018. године када (би требало да) славимо стогодишњицу пробоја Солунског фронта. Наиме, НОБ је био конститутивни мит социјалистичке Југославије, али Први светски рат није био конститутивни мит Краљевине, напротив, увек је остајао српска, чак и србијанска „прича“. Ова трагична епопеја српске војске и народа никада није имала културну политику која би о њој бринула, чак ни онда када је то привидно било тако између два светска рата. Отуда, роман Слободана Владушића о пробоју Солунског фронта Велики јуриш: роман о људима који су се вратили из заборава нема само уметничку већ и културнополитичку важност јер, за разлику од младобосанаца, који су пре четири године били предмет оспоравања унутар ширег кретања, солунци су и даље предмет заборава. Изостале су велике државне прославе стогодишњице пробоја, касне велики филмски пројекти, као да се све то десило неком другом.
Но можда и јесте тако. Колико су савременим Србима блиски солунци? Где су данас њихови идеали и може ли се уопште поверовати у њих? Наше колективно сећање истиснуло је са блиставе слике солунске епопеје све негативне или благо осенчене тонове, као да наши преци, због надљудских напора, нису заправо ни били људи. Свега тога у Владушићевом роману нема, или макар постоји као негативна могућност против које (или због које) наратор конфигурише своју причу. Владушићеви солунци нису „витезови без мане и страха“ већ само јунаци, што их не чини мање узвишенима него животнијима и сложенијима. У великој палети ликова има места и за политичке интриганте, сумњичаве и сумњиве обавештајце, двоструке шпијуне, шаљивџије, крволочне осветнике, али и за све оне друге типове људи и егзистенција које се могу очекивати у рату који је био први тотални рат у људској историји.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *