Почетна / Србија / На добрим таласима гасне политике

На добрим таласима гасне политике

Србија и „Турски ток“

Премда је и Европска унија потпуно зависна од руског гаса, она упорно цинично опструира напоре Србије да себи осигура какву-такву енергетску безбедност, то јест да се прикључи на неки од система који би јој омогућио директно снабдевање овим стратешким енергентом

Још у току еуфорије око церемоније поводом завршетка радова на градњи деонице „Турског тока“ испод мора код Истанбула (19. новембар), увеличане учешћем председника Турске и Русије Реџепа Тајипа Ердогана и Владимира Путина, из Кремља је поручено да ће гас кренути даље, да би неколико дана касније руски лист „Комерсант“ објавио да је руска компанија „Газпром“ донела одлуку да гасовод „Турски ток“ настави своју трасу кроз Бугарску, Србију, Мађарску и Словачку. Све је то на фону из децембра прошле године када је Путин изјавио да Русија и Србија истражују могућност повезивања Србије на гасовод „Турски ток“. Тако би Србија коначно могла да добије алтернативни правац снабдевања руским гасом.
„Газпром“ је у мају 2017. започео изградњу подводног дела „Турског тока“. Цевовод дужине 930 км протеже се дуж дна Црног мора до обале Турске, а даљи копнени део ће ићи у дужини од 180 км преко турске територије до границе са суседним земљама.
Први крак гасовода намењен је турском тржишту, а други за снабдевање гасом земаља јужне и југоисточне Европе. Капацитет сваке линије достиже 15,75 милијарди кубних метара гаса годишње.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *