Почетна / Друштво / Министарка на пркосима

Министарка на пркосима

Устав и амандмани

Министарство правде упорно истрајава у настојању да амандманима на Устав Србије сачува политички утицај на правосуђе, не презајући притом да се послужи разним „помагачима“, па и натегнутим подршкама европских саветодавних тела

Када неко прави силне омашке и грешке или недовољно зна, или нешто покушава да сакрије. Или и једно и друго. Министарку правде Србије Нелу Кубуровић ова сумња прати од почетка рада њеног министарства на амандманима на Устав Србије. Ако су у почетку грешке (или намере), оличене у нетранспарентном раду и игнорисању струке, „покриване“ фингираним јавним расправама и декларативним заклињањем у европске стандарде и Венецијанску комисију као контролно тело ЕУ, у последње време министарка Кубуровић као да губи компас. Јер како се која верзија амандмана појави, а у овој години их је било четири, код министарке су све израженије грешке, омашке и неистине.

СТОПАМА СНЕЖАНЕ МАЛОВИЋ Тако је већ после друге верзије (од 13. априла ове године) актуелна министарка правде Нела Кубуровић почела да гази стопама некадашње министарке Снежане Маловић, коју је скандалозна реформа правосуђа под њеном палицом на крају коштала даљег професионалног бављења и правом и правосуђем. Као што се својевремено министарка Маловић похвалила јавности позитивним извештајем Европске комисије о реформи правосуђа иако је њен извештај био сасвим супротан, и министарка Кубуровић је (у јуну) изразила задовољство оценом Венецијанске комисије (ВК) Нацрта амандмана на Устав Србије, иако је ово eвропско саветодавно тело навело шест важних и кључних замерки на решења Министарствa правде. При томе се те замерке поклапају с ранијим критикама струке која је Министарство правде игнорисало.
Иако је мишљење ВК уљудно и акрибијски умивено, то не значи да наведене примедбе имају мању тежину и евентуалне последице уколико не би биле отклоњене. ВК је јавно објавила своје мишљење у којем је упутила 44 критике и препоруке за суштинску измену 29 уставних амандмана. Замерке су се односиле на оно на шта је, као најспорније, указивала и стручна јавност – на састав Високог савета судства и Високог савета тужилаца и улогу Народне скупштине у њиховом састављању, на могућност распуштања ВСС, на предложене услове за разрешење због нестручности, улогу судске праксе, положај јавних тужилаца и њихових заменика…
Венецијанска комисија је, у ствари, само скренула пажњу на оно што већ стоји у акционом плану за ЕУ преговарачко поглавље 23, у којем се јасно предвиђа „измештање политичког утицаја из судства и тужилаштва“. То се управо чини избацивањем министра и посланика из ВСС и ДВТ, што представља минимум како би се показала воља да политика изађе из правосуђа.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *