Мала ремек-дела великог Набокова

Приче о животу у емиграцији, сукобу остављеног и новог живота у човеку, љубавима, болу, паду и уздизању биће примамљиве за све искусне књижевне сладокусце, а ово издање у целини попуниће празно место на српској издавачкој сцени резервисано за савремене класике

Једно од запаженијих и вероватно важнијих издавачких подухвата у овој години представља објављивање Сабраних прича Владимира Набокова у „Дерети“. Околност да на нашем језику досада нисмо имали слично издање не указује, овог пута, на пословичну неаужурност или заостајање књижевне, односно издавачке концепције у нашој земљи у односу на неке друге културе и језике, зато што оваква књига доскора (до пре петнаестак година) није постојала ни на енглеском ни на руском говорном подручју, а сходно томе ни на другим језицима. Реч је о томе да је пишчев син Дмитриј Набоков дуго радио са својим оцем на приређивању његовог приповедачког опуса за енглеско издање. Тај процес, који је трајао годинама, поред превођења с руског на енглески језик прича које је Набоков писао на руском, подразумевао је и уважавање и уклапање измена и редиговања које је аутор током тог посла правио. За ово издање на српском језику додатни уреднички и приређивачки посао, према речима уредника Александра Шурбатовића, представљало је разабирање Набоковљевих интервенција на енглеским преводима које се тичу прилагођавања и објашњавања руског културолошког контекста англосаксонском читаоцу, од оних које се тичу поправке или измене текста приче. У првој ситуацији уреднички тим српског издања се одлучио за превођење руског оригинала, а у другој ситуацији преводила се новија, ауторски редигована верзија приче са енглеског језика. Ово репрезентативно и изгледом врло лепо издање у тврдом повезу, поред библиографије Владимира Набокова снабдевено је и предговором Дмитрија Набокова, као и његовим и напоменама самог аутора о писању, издањима и превођењу сваке приче. едно од запаженијих и вероватно важнијих издавачких подухвата у овој години представља објављивање Сабраних прича Владимира Набокова у „Дерети“. Околност да на нашем језику досада нисмо имали слично издање не указује, овог пута, на пословичну неаужурност или заостајање књижевне, односно издавачке концепције у нашој земљи у односу на неке друге културе и језике, зато што оваква књига доскора (до пре петнаестак година) није постојала ни на енглеском ни на руском говорном подручју, а сходно томе ни на другим језицима. Реч је о томе да је пишчев син Дмитриј Набоков дуго радио са својим оцем на приређивању његовог приповедачког опуса за енглеско издање. Тај процес, који је трајао годинама, поред превођења с руског на енглески језик прича које је Набоков писао на руском, подразумевао је и уважавање и уклапање измена и редиговања које је аутор током тог посла правио. За ово издање на српском језику додатни уреднички и приређивачки посао, према речима уредника Александра Шурбатовића, представљало је разабирање Набоковљевих интервенција на енглеским преводима које се тичу прилагођавања и објашњавања руског културолошког контекста англосаксонском читаоцу, од оних које се тичу поправке или измене текста приче. У првој ситуацији уреднички тим српског издања се одлучио за превођење руског оригинала, а у другој ситуацији преводила се новија, ауторски редигована верзија приче са енглеског језика. Ово репрезентативно и изгледом врло лепо издање у тврдом повезу, поред библиографије Владимира Набокова снабдевено је и предговором Дмитрија Набокова, као и његовим и напоменама самог аутора о писању, издањима и превођењу сваке приче. С обзиром на то да је планирано да Сабране приче буду објављене у два тома, читаоци ће сада имати прилику да читају 36 прича, насталих од 1923. до почетка тридесетих година, највећим делом током пишчевог емигрантског живота у Берлину. Емигрантска тематика тако има повлашћено место у овим причама, али она је, како то већ бива код овог великог писца, увек издигнута на универзалнији ниво одакле се сагледава целокупна психолошка и емоционална раван његових јунака и судбински ломови и игра случаја који прате њихове животе. Иако су све приче мала ремек-дела, можда се у овом кратком приказу може усмерити пажња не неке од њих, попут Звонца у којој се описује поновни и непланирани сусрет сина и мајке у емиграцији, у Берлину, након година раздвојености, током којих су се њихови животи развили у другачијим правцима, туђим и недоступним оном другом. Симболика звонца, које звони на улазним вратима мајчиног стана у који је син изненада дошао и које крије неког с друге стране врата ко припада мајчином новом животу а ко треба да остане невидљив за сина, представља једно од лепших приповедачких слика узбуне и узнемирености душе међу блиским људима који су се неповратно раздвојили. Једнако дирљива и потресна је и прича Питање части у којој се тематизује емотивни и морални слом малог човека, превареног мужа, недостојног да се избори с понижењем које га је снашло, с истовременим проблематизовањем па и пародирањем феномена руског двобоја као одумрлог културног обрасца. Жељено разрачунавање с класним непријатељем, комунистичким Стаљиновим агентима и другим представницима или изасланицима социјалистичке, совјетске Русије из које су јунаци прича били приморани да емигрирају, обрађује се у многим причама, а можда је најупечатљивије у Бритви, у којој јунак у својој берберници бива у ситуацији да пререже гркљан свом архинепријатељу, или у причи Говоримо руски у којој јунак проналази срећу и смисао живота када отме и држи у приватном заробљеништву совјетског функционера због којег је био принуђен на егзил. Много тужнији и дирљивији тонови о сусрету емигрантског света и представника комунистичке Русије препознају се у причи Поновни сусрет, када се у Берлину срећу два рођена брата, међу којима разговор никако да потече. Познаваоци Набоковљевог романескног опуса моћи ће кроз ове приче да упознају и сагледају писца чувене Лолите у сасвим другачијем светлу. Приче о животу у емиграцији, сукобу остављеног и новог живота у човеку, љубавима, болу, паду и уздизању биће примамљиве за све искусне књижевне сладокусце, а ово издање у целини попуниће празно место на српској издавачкој сцени резервисано за савремене класике. росмикрокредит займэкспресс займ на карту без провероксмс финанс первый займ