Почетна / Култура / Клавири узвраћају ударац

Клавири узвраћају ударац

Коларчева задужбина набавила је нов Стенвеј клавир крајем прошле сезоне, а средства за куповину прикупљана су од 2014. године кроз донаторске концерте у земљи и свету, као и средствима са конкурса Министарства правде. Задужбина је организовала мини Стенвеј концертну сезону, у част новог клавира, а посвећену пијанистима са елитне листе, од Луке Дебарга, Аркадија Володоса, Јевгенија Судбина до доајена Елизабет Леонскаје

Београд и Коларац ових месеци освајају пијанисти, што из Рефлексија БЕМУС-а (Пјотр Андершевски, Симон Трпчевски), што из Стенвеј концертне сезоне, често са занемареним програмима класичног гвозденог пијанистичког репертоара. Коларчева задужбина набавила је нов Стенвеј клавир крајем прошле сезоне, а средства за куповину прикупљана су од 2014. године кроз донаторске концерте у земљи и свету, као и средствима са конкурса Министарства правде. Компанија Стенвеј & Санс деценијама подржава врхунске пијанисте различитих музичких жанрова – од Ланга Ланга до Дајане Крал, од Марте Аргерич и Данила Трифонова до Билија Џоела, а ту су и Кол Портер, Сергеј Рахмањинов и Артур Рубинштајн. Статистика говори да 19 од 20 светских пијаниста увек бира Стенвеј за свој наступ, док 96 одсто најбољих сала поседује Стенвеј Д 274, што тај инструмент чини владаром концертних дворана. Коларчева задужбина организовала је мини Стенвеј концертну сезону, у част новог клавира, а посвећену пијанистима са те листе, од Луке Дебарга, Аркадија Володоса, Јевгенија Судбина до доајена Елизабет Леонскаје.
Млади француски пијаниста Лука Дебарг наступио је први пут у Београду 31. октобра. Као потпуно изненађење у музичком свету, освојио је награду на Чајковски такмичењу у Москви, што му је отворило врата светских сцена. Он је атипичан пијаниста, па тако добро свира све жанрове, инспиришући се литературом (коју је дипломирао на Универзитету у Паризу), сликарством, филмовима, џезом.
Његов класично осмишљен програм Бах–Бетовен–Шопен заварао би неупућене, јер Дебарг није класичан пијаниста. Представљање познатих композиција у његовом случају значи бацање рукавице етаблираном систему у коме се зна шта како треба да се изводи. Како је млади Дебарг прескочио етапе утискивања интерпретације музике у главу и прсте током деценијског школовања, у њему је музика остала свежа и неискварена туђим упливом. И ако смо мислили да смо од Шопена све чули и да ту нема тајне, Лука Дебарг нас је изненадио. Природни, префињени туше, лакоћа одличне технике, у служби поетике, или како се то данас каже, наратива, од познатих дела створила је нове. Херојска Полонеза у Ас-дуру одзвањала је пољским ритмом који многим пијанистима звучи усиљено и неприродно. Баркарола у Фис-дуру отворила је прозор у венецијанске гондоле. Много свирани Скерцо у бе-молу звучао је скоро филмски, са тајанственим уводом и слаповима брзих пасажа. Повезани Ноктурно це-мол и Скерцо ха-мол, јер Дебарг није желео аплаузе између комада, завршили су први део програма ефектно, бриљантним пасажима.
У другом делу, Токата у це-молу Ј. С. Баха, као увод круни програмa, Бетовену, свирана је слободније, con discrezione, у складу са стандардима тог времена. И на крају, без прекида, attacca, последња клавирска Соната Лудвига ван Бетовена оп. 111, ретко свирана због неефектног краја. Као његова последња клавирска соната, и она осликава Бетовенову музичку борбу добра и зла, у коме добро увек побеђује. Дијаболички почетак првог става звучао је као отварање завесе у позоришном комаду, у коме смо чули драматичне смене светла и таме, да би се у другом ставу страсти смириле и музика нас полако одвела у светло Бетовеновог интимног света. Смирење и помирење и одлазак у тишину краја ове потпуно самосвојне композиције, довели су до овација пијанисти који нам је омогућио ово бајковито музичко путовање. Наградио је публику разиграном џез нумером у којој није штедео клавир, а ни посетиоци дланове.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *