Почетна / Интервју / ЈОВИЦА ТРКУЉА – Технологија моћи у Србији почива на послушности и владавини медиокритета (први део)

ЈОВИЦА ТРКУЉА – Технологија моћи у Србији почива на послушности и владавини медиокритета (први део)

Фотографије Иво Анђелић

Захваљујући интелектуалцима и недораслим политичарима, после 5. октобра 2000. године ове српске квазиелите попримиле су карактер компрадорске елите. Оне су дозволиле да им се наметне јарам неолибералног ропства. Након тога је колонијална поробљеност српске државе и народа постајала све већа, очигледнија и погубнија

Књига проф. др Јовице Тркуље „Немоћ права – правно-политиколошке расправе“, својеврсна анализа структуралних промена у правном и политичком систему Србије у периоду од 1989. до 2016. године, побудила је пажњу српске интелектуалне јавности. Књига представља правно-политиколошку призму друштвених гибања и противречних процеса који су се одвијали у Србији од времена посткомунистичке транзиције до успостављања тзв. модерне демократске правне државе.
Са професором Тркуљом говоримо о његовог књизи и нашој друштвено-политичкој стварности.
„Текстови у књизи ’Немоћ права’ представљају хронику непосредних сведочења о људској и национално-државној трагедији која нас је задесила у последњим деценијама XX и првим деценијама XXI векa. Већина ових расправа настала је као осврт на актуелна друштвена питања и њихово одговарајуће разјашњење. Нисам се устручавао да се изјашњавам о догађајима и њиховим актерима. Oдлучио сам се да своје текстове објавим на једном месту као сведочанство о свом ангажману, ставовима и погледима, као прилог одговорности за јавну реч и полагању рачуна за јавно деловање. Пишући их, дошао сам до негативног закључка на који је својевремено указао Иво Андрић, ’да наша лична мисао у свом напору не значи много и да не може ништа’. Јер моје идеје су, по правилу, наилазиле на оштре критике, а предлози нису прихватани. Ипак, надам се да ће ова књига представљати камичак у компликованом мозаику српско-југословенске трагедије, који треба склопити како би се објаснило наше тек минуло време; како бисмо схватили да је наша будућност на прагу XXI века запоседнута негативно“, каже др Тркуља на почетку разговора.
Велике и подстицајне узоре имали сте у Слободану Јовановићу, Живојину Перићу, Ђорђу Тасићу, Михаилу Илићу и Михаилу Ђурићу. Зашто баш они?
Зато што су се ови професори одважили да пишу на актуелне правне и друштвено-политичке теме, да храбро изричу судове о друштвеним процесима, о детерминантама тих процеса, о актерима и могућим исходима. За предмет својих изучавања узимали су конкретна историјска збивања српског друштва у којем су живели и које су најбоље познавали. Притом су настојали да током рада на њему испитају, примењују и усавршавају снагу достигнутог научног сазнања, а све то писано на јасан начин, свакоме разумљивим језиком и дотераним стилом. Захваљујући томе, оставили су вредне и значајне расправе и студије. Оне су и данас драгоцено и незаобилазно сведочанство о времену у којем су живели, али и о њиховој одговорности према народу и држави којима припадају и струци којом су се бавили. Реч је, пре свега, о књигама које и сада светле као путоказ: „Политичке и правне расправе“ Слободана Јовановића, „Политичке студије“ Живојина Перића, „Расправе из јавног права“ Ђорђа Тасића, „Политички чланци“ Михаила Илића и „Искуство разлике“ Михаила Ђурића.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *