Почетна / Култура / Јекатеринбург, негде у Србији

Јекатеринбург, негде у Србији

Запис о једној успешној уметничкој турнеји:

Дневник позоришног критичара

Пише Драгана Бошковић

Како је српска позоришна трупа (УК „Вук Караџић“) побрала аплаузе на фестивалу „Кољада плејс“, манифестацији коју сваке године организује један од највећих драмских писаца данашњице, живи руски класик Николај Владимирович Кољада, у сопственом „Кољада театру“

Руска позоришна турнеја“ којој су посвећени ови дневнички записи почиње 4. новембра, када аутор ових редова с трупом Установе културе „Вук Караџић“ креће у Москву… И јесмо и нисмо на истом задатку – они иду у Јекатеринбург, на „Кољада плејс“, фестивал који сваке године организује један од највећих драмских писаца данашњице Николај Владимирович Кољада, у сопственом „Кољада театру“. Моја улога је деликатна – већ другу годину сам у жирију тог фестивала а жиријем председава славни аутор. Иако се, због релативно мало „позориштника“ у Србији, добро познајемо, као позоришна критичарка („Новости“) увек сам код глумачког света помало „сумњива“, па се они и на овом путовању труде да, као, не утичу на мене, иако знају (као и сви остали, 26 руских представа) да су најбољи!
Тања Мандић Ригонат, редитељка представе „Шупљи камен“, по Кољадином тексту, а која учествују на фестивалу, за улоге јунака „у најбољим годинама“ што се (три „девојке“ и један „момак“) састају на дачи једне од њих, због љубави и усамљености, одабрала је славне и неодољиве српске глумце – Бранку Петрић, Раду Ђуричин, Љиљану Стјепановић, Ланета Гутовића и младу Катарину Марковић, која ће им, као „снаха из пакла“, кварити „детињство“. Они су, јасно је, узбуђени због гостовања на сцени „Кољада театра“, где се целе године тражи карта више за сваку представу – њих углавном режира Кољада, по светским ауторима, по својим текстовима, или по драмама својих студената, истакнутих писаца веома квалитетне уралске драматургије. У Јекатеринбургу кажу да је овај театар најомиљеније место и туристима, јер је Кољадино позориште (127 запослених, које плаћа и купује им станове) изузетно атрактивно, како због простора, начичканог успоменама (па и из Србије), тако и због присуства живог руског класика, који, с незаобилазном „тупетејком“ на глави (источњачки фес), дочекује посетиоце, фотографише се с њима, продаје им сувенире са знаком театра и својим потписом, књиге у којима су штампане његове драме, води их кроз скривене просторе, упознаје их са својим театарским чудом…

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *