Излог књиге

Горан В. Ђорђевић
КРИВИЧНА ОДГОВОРНОСТ ДРЖАВЕ
„Укронија“, Београд, 2018

Питање кривичне одговорности правних лица присутно је од најранијих дана, једновремено са разматрањем кривичне одговорности физичких лица, али за разлику од физичких, правна лица као субјект кривичне одговорности и данас представљају предмет различитих разматрања. Кривична одговорност правних лица добила је своје обрисе у више научних дисциплина које су покушале да одговоре на отворена питања, од социологије, преко филозофије до међународног кривичног права и међународног јавног права. Посебан однос заслужује генеалогија одговорности правно организованих ентитета. Проблемски комплекс теме захтева неизоставно разматрање основних карактеристика кривичне одговорности као што су проблем воље, приписивост радње дела држави. У вези с приписивањем радње дела држави и јуриспруденција је оставила значајан траг који се мењао заједно са преовлађујућим околностима времена у ком је настајала. Посебан проблем по креирању кривичне одговорности државе представља значај суверенитета као једне од елементарних карактеристика државе. Још једно проблемско поље које се разматра представља проблем санкција које би се у случају утврђивања кривичне одговорности држава примениле према држави. Али питање санкција ту не стаје већ отвара нова питања на које идеја кривичне одговорности држава не нуди одговор. Квантификација ове појаве представља значајан правно теоријски изазов.

Драган Стојановић
ЋЕРКА ШПАНСКОГ БОРЦА
Дом културе Студентски град, Београд, 2018

„Дан пошто је аустријска војска већ била прешла Дрину, Патрикије је, у праскозорје, убијен, с леђа, како већ следује у таквим случајевима. Дезертер и, према томе, без упозорења и – с леђа. Средина августа – дан је почео да краћа, али још увек рано свањује: било је очигледно да Патрикије хоће да дезертира и његов фелдвебел, Лотар Миховић, нанишанио је добро, повукао ороз и убио га. Упркос заклетви коју је морао да положи цару, упркос униформи коју је носио, хтео је Патрикије да пређе Србима, само зато што је Србин, и ту онда нема много двоумљења. Опалио је фелдвебел Миховић само један метак, то је било довољно. (…) Тако се догодило да Патрикије није учествовао у Церској бици.“Ово је почетак приче „Патро“, једне од три новеле које чине недавно објављену књигу „Ћерка шпанског борца“. Познати српски писац и преводилац у овим новелама тематизује историјске догађаје 20. века и с њима повезану драму личних судбина које читаоцу нашег поднебља бивају блиске и препознатљиве.

Ђорђе Д. Сибиновић
НИЗВОДНО
„Агора“, Београд 2018

Блиска прошлост на подручју некадашње Југославије обележена ломовима, артикулисањем друштвено-идеолошких противставова, као и наглим резовима у међуљудским односима и положају појединца у борби за сопствени опстанак, на један сасвим савремен и провокативан начин поново је оживљена у овој романескној породичној хроници која у вртлогу времена, кроз више генерација, прати судбине три породице – Церовића, Грујића и Мандића.
Мото „Успели смо, / живели смо. / Успећемо, / умрећемо“ који на крају романа изговара Стеван Церовић, главни протагонист и симболични носилац свих оних недаћа и патњи са којима се сусреће појединац у превиру историје у доба Југославенског самоуправног социјализма, метафорично осликава трагични сусрет човека са теретом прошлости и теретом будућности.
Роман „Низводно“ још једно је аутентично преиспитивање чињеница историје, али истовремено и фундаменталних онтолошких, егзистенцијалних и најинтимнијих људских драма које су у великој мери условљене управо суровом „руком“ прошлости. У овој књизи наративни пасажи усмеравају се на 20. век у целости – од Првог и Другог светског рата, ка утемељењу комунизма, самоуправног социјализма, до студентских демонстрација 1968. и свих предстојећих догађаја, па све до 1993. године, до смрти једне јунакиње романа којом се и ова комплексна прича завршава.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *