ЕВРОПСКА КОМИСИЈА ТРЕНИРА СТРОГОЋУ

Одлучено је да се Италија сурово казни и то за наук свим осталима. Да неком случајно опет не падне на памет да извољева и буни се против бриселског лајтмотива све више рада за све мање новца, а све мање права и све више пореза за већину од 500 милиона Европљана. О каквој је казни реч појашњава наш кратки осврт на италијански сукоб са ЕУ комисијом

Како ствари стоје данас би вероватно и Пазолини био проглашен за фашисту, расисту, глупака и незналицу јер се сигурно не би сврстао на страну елите која у име некакве борбе против имагинарних фашиста само себично брани своје привилегије и при томе не бира средства за обрачун са неистомишљеницима.
Наиме, нова италијанска влада у свом је програму наговестила драстичне промене: више друштвене перспективе и социјалне правде, крај мондијалистичке бајке о друштву без граница кроз неконтролисани прихват миграната на које држава сваког дана троши 24.500.000 евра, укидање злогласног пензионог закона Форнеро који више никоме не гарантује када ће и да ли ће отићи у заслужену пензију… Прва европска популистичка влада обећала је грађанима да ће за своје потезе искључиво њима полагати рачуне, а не мистериозним бирократама из међународних тела пред којима су у протеклих 25 година италијански политичари углавном савијали кичму и покорно извршавали сва наређења. Резултат овакве поданичке политике је да је некада пета економија света претворена у минорну провинцијалну колонију, а њени грађани у обесправљене бриселске поданике којима не преостаје ништа друго него да ћуте и трпе, и да ради одржавања привида демократије излазе на изборе иако добро знају да се ништа неће променити набоље, већ евентуално само нагоре.
И највећим оптимистима одмах је било јасно да ће пут до реализације обећања из овог револуционарног програма бити трновит и да тзв. естаблишмент, против којег се први пут неко у ЕУ побунио, неће тек тако лако и демократски одступити с власти. Нико није сумњао ни да моћници из сенке, милијардери из великих пословних банака, корпорација и инвестиционих фондова, такође неће бирати средства да се затре овај италијански популистички вирус који, судећи по истраживањима јавног мњења, озбиљно прети да већ у мају 2019. на изборима за ЕУ парламент доведе у питање опстанак послушне политичке касте што је годинама водила политику која би се најбоље могла дефинисати цитатом из познатог стрипа Алан Форд: крадем од сиромашних да бих дао богатима.
Одлучено је да се Италија сурово казни и то за наук свим осталима. Да неком случајно опет не падне на памет да извољева и буни се против бриселског лајтмотива све више рада за све мање новца, а све мање права и све више пореза за већину од 500 милиона Европљана. А о каквој се казни ради најбоље показује кратки осврт на италијански сукоб са ЕУ комисијом.

[restrict]

ДИСЦИПЛИНА И ПОСЛУШНОСТ Наиме, у нацрту за нови државни прорачун који је италијанска влада понудила Бриселу предвиђено је прекорачење од 2,4 процента државног дефицита. Предлог је глатко одбијен, а Пјер Московиси упутио је званични писмени одговор Риму у ком захтева од владе Ђузепеа Контеа да у року од три недеље, дакле до 13. новембра, предложи нови документ који ће бити у складу с економским параметрима које налаже Брисел. Први пут ЕУ је одбацила државни прорачун једне земље чланице, а Московисијево образложење да је италијански буџет одбијен због „флагрантних кршења европских правила“ прилично је апсурдан с обзиром на то да је Брисел без проблема досад допуштао много већа прекорачења: конкретно, у италијанском случају, опростио је 2,9 одсто техничкој влади Марија Монтија и чак 3 посто бриселском миљенику Матеу Ренцију.
И ту је и највећој наивчини постало јасно да је дефицит галантно одобраван када је владајућа гарнитура гарантовала да ће у праксу спровести социјалну клаоницу (кресање социјалних давања, радничких права и сурову реформу пензионог система) и заузврат добијати новац за који нико није питао за шта ће се конкретно трошити. Овога пута направљен је преседан који представља претњу за одржавање статус кво ситуације јер нови владин програм предвиђа низ мера за смањење галопирајућег сиромаштва, а самим тим и за покретање посустале италијанске економија која је на издисају управо због слабе куповне моћи становништва и превеликих државних пореза. Наиме, како математика није мишљење већ егзактна наука, рачуница је врло једноставна и бројке су најбољи доказ да је досадашња бриселска политика потпуно погрешна. Јер ако италијански јавни дуг износи 2.350, а БДП 1.800 милијарди, однос дуга и БДП-а је 130,5 одсто. Уколико се у име мера штедње јавна потрошња скреше за 100 милијарди без обзира што је јавни дуг смањен на 2.250 милијарди, БДП аутоматски пада на 1.700 милијарди, а однос поменутих категорија расте и износи 132,5 посто. Овај доказ из елементарне математике очигледно не интересује Европску комисију и господина Московисија.

ФАШИЗАМ ИТАЛИЈАНСКЕ ЦИПЕЛЕ Иначе, када је Московиси на заседању ЕУ парламента изложио разлоге за одбијање предлога италијанског прорачуна, запретио је да ће у случају да Италија не достави нови нацрт у складу са задатим европским критеријума бити неминовно примењена први пут у историји ЕУ парламента предвиђена процедура за кршење правила Европске уније, односно одговарајуће казнене мере које ће италијанске пореске обвезнике коштати неколико милијарди евра. Тада му је посланик Салвинијеве Лиге Анђело Киоча отео папире из руке, изуо ципелу и њом почео бесно да лупа поручивши: „Када ви газите наша права, онда и ми бришемо ципеле о ваша документа.“ Пјер Московиси је већ у више наврата Италијане назвао ксенофобима и расистима који су на протеклим изборима гласали за „мале Мусолиније“, а на овај смешни и пре свега глупи испад ексцентричног италијанског посланика реаговао је патетичном филозофском жалопојком: „У почетку се само насмејемо и тако банализујемо зло за које нам се чини да је само смешно; затим се навикавамо на то потмуло симболично насиље све док се једног дана не пробудимо у правом фашизму. Будимо опрезни. Демократија је врло осетљива биљка.“
По Алесандру ди Батисти, једном од лидера Покрета пет звездица, у питању је озбиљан проблем кршења демократије. Он је на свом блогу поставио три конкретна питања: Кога представљају Московиси и остале технократе које без образложења одбијају италијански предлог за излазак из кризе и при томе још прете и уцењују не само легитимно изабрану владу већ и 60 одсто Италијана који ту исту владу подржавају? Уколико већина грађана гласа за одређени програм, а онда се испостави да се он не може реализовати јер Брисел из чистог ината ставља вето, има ли смисла уопште више организовати изборе и излазити на њих када се ништа не може променити? Ко заиста влада овом земљом – Италијани или европске технократе?

СВИ ГРЕСИ МАТЕА САЛВИНИЈА Главна бриселска ноћна мора свакако је Матео Салвини, а списак његових грехова које бриселска бирократија не заборавља и не опрашта је непрегледан.
Усудио се да са Стивом Беноном, бившим шефом иначе врло успешне Трампове председничке изборне кампање, недавно у Риму оснује покрет The Movement који ће повезати све европске патриотске снаге које имају сличне програме кроз које се залажу за повратак националног достојанства и суверенитета јер не желе да нестану у бриселском мелтинг поту који прети да уништи све специфичности европских народа и претвори их у безличне индивидуе конзумената без традиције и културе с којима ће потом врло лако манипулисати. У питању је својеврсна десничарска алтернатива Отвореном друштву Џорџа Сороша; она ће се залагати за све супротно од онога што пропагира контроверзни милијардер који је досад на пројекте за развој мултиетничког и мултикултурног друштва потрошио импозантне 32 милијарде долара.
Можда је још већи Салвинијев грех што је приликом учешћа на састанку групе италијанских привредника с руским колегама поновио да се залаже за хитно укидање неправедних економских санкција Русији и новинару „Републике“ пркосно рекао да се у Москви осећа као да је код куће, односно много пријатније него у многим европским престоницама. Или пак званична посета његовог премијера Контеа Русији, где је с Путином уговорено доста уносних послова за италијанске привреднике? А шта тек рећи на Салвинијеву изјаву да га баш брига шта прича пијандура Јункер. Још је на свом ФБ профилу објавио видео-снимак на којем се види да је председник Европске комисије опет претерао с пићем – док се он смеје и разговара сам са собом, придржавају га два асистента јер једва стоји на ногама. Салвини се пак насмејао на Московисијеве претње и поручио му да слободно може да напише још 10 претећих писама, али да има у виду да италијанска влада ни за педаљ неће одступити од свог програма.

ПАНИЧНИ МЕДИЈСКИ ЛИНЧ Поред већине италијанских водећих медија, који од почетка рада нове владе измишљају афере, навијају за њен што скорији пад и еуфорично прижељкују да spread (разлика између италијанских и немачких државних обвезница) што је могуће више расте, те плаше грађане да ће са оваквом неозбиљном владом неспособних дилетаната остати без плата, пензија и уштеђевина, и овога пута свој допринос свеопштој антииталијанској хистерији дао је немачки недељник „Шпигл“ по којем је Италија предлогом новог државног буџета уценила Европу, тако да озбиљно прети да сруши евро и уништи европски монетарни систем. На насловној страни видимо италијанску заставу у облику пресе на чијој десној страни је у првом плану алармантни наслов УЦЕНА, на левој коментар – Италија напада! Нова дужничка криза прети Европи, док се у средини заставе налази згњечена кованица од једног евра. Иначе, ово није први пут да поменути недељник провоцира Италијане. Наиме, поруком Ћао аморе „Шпигл“ поздравља нову италијанску владу, уз коментар: Немачко предсказање – Италија се самоуништава, али са собом повлачи и ЕУ. Занимљиво је и графичко решење поменуте насловне стране: на зеленој позадини је жута омча од шпагета, а то би требала да буде алузија за нову зелено-жуту коалицију владе популиста и суверениста.
Имајући у виду да су водећи италијански медији под строгом контролом милијардера Де Бенедетија, иначе члана Ротшилд банке и Сорошевог пријатеља, разумљиво је зашто са италијанске стране још увек нема одговарајућих духовитих одговора. Али су се зато на бројним слободним и врло критичким веб-сајтовима, преко којих се већина грађана и информише, појавиле две духовите карикатуре: прва – тањир с купусом и виршлама и са свастиком у облику виљушке као одговор Немцима, а друга – цртеж девојке у римској тоги, иначе симболу италијанске републике, док клеше скулптуру на којој се у првом плану види подигнути средњи прст, уз коментар: Италија припрема нови нацрт државног буџета. Јасна порука Бриселу шта Италијани мисле о њиховим претњама и опасним играма.

[/restrict]