Почетна / Интервју / Бранко Антић – Под крилима орла

Бранко Антић – Под крилима орла

За наше људе на Југу знак орла значи и више и другачије него за било ког другог Србина на било ком другом месту. Орао је смрт, прогон, туга, Приштина 1999. и Пећ 2004. Они не желе живот под његовим крилима

Наш народ на Косову и Метохији, посебно јужно од Ибра, у великој мери је одлучан да остане да живи тамо. У томе га треба подржати. На нама је да свако на свој начин и колико може помогне њиховом опстанку, али не лајковима на друштвеним мрежама и качењем слика, згодних статуса и слично, већ конкретно и на делу. За почетак, посетимо их. Они су најбољи домаћини које сам у животу срео – каже у разговору за „Печат“ Бранко Антић, оснивач хуманитарне организације „Српска солидарност храном“, човек чији живот тече на два колосека – један је овде у Београду, други је на Косову. И тако годинама уназад.
Затекли сте се на Јарињу у тренутку када је Приштина кренула са реализацијом својих преких мера. Шта се тог дана дешавало и чему сте све били сведок?
Тог дана смо кренули на још једно у низу хуманитарно-поклоничких путовања на Косово и Метохију у оквиру кога је било планиран одлазак на славу манастира Високи Дечани и присуствовање бдењу. На административном прелазу Јариње речено нам је да не можемо да пређемо на територију АП КиМ због протеста Срба из Лепосавића и околине који су се окупили да искажу неслагање са срамном одлуком из Приштине о повећању такса за робу из централне Србије. Међутим, када се једночасовни мирни протест Срба завршио, уследило је ново објашњење КПС да не можемо да наставимо путовање без полицијске пратње наводно због угрожене безбедности. Услов за добијање полицијске пратње био је да Канцеларија за КиМ пошаље захтев у Приштину са списком путника, маршрутом и сатницом. Иако је захтев послат у року од пет минута, полицијску пратњу смо добили после шест сати и педесет минута, а једна путница из нашег аутобуса којој је позлило одмах је пребачена колима хитне помоћи у Лепосавић а затим после указане прве помоћи у Клинички центар Косовска Митровица. Знајући за новоуспостављене мере овог пута нисмо носили хуманитарну помоћ у виду робе већ у новцу сакупљеном пре пута и у току путовања.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *