Златна шкољка Шпанцима

Специјално за Печат — 66. Сан Себастијан фестивал

После дужег времена победило дело домаће производње – „Између две воде“ Исакија Лакуесте. Три награде за аргентински филм „Црвено“, најбољи сценариста Пол Лаверти за причу из филма „Јули“. За свечано затварање потенцијални амерички хит „Тешка времена у Ел Ројалу“ који стиже и у српске биоскопе

Пише Дубравка Лакић

Највеће признање 66. Сан Себастијан филмског фестивала, одлуком жирија којим је председавао редитељ Александар Пејн, свечано је уручено шпанском редитељу Исакију Лакуести за драматичан и визуелно раскошан филм „Између две воде“. Тако се после дужег времена догодило да престижна „Златна шкољка“ остане на домаћем терену, у Шпанији.
Лакуестино остварење је заправо наставак приче коју је пре 12 година почео да прича у филму „Легенда времена“ (2006), када су његови јунаци – ромска браћа Исра и Ћејто били деца која су трпела неправду и доживела бруталну смрт свога оца. У „Између две воде“ браћа су поново заједно, старија и снажнија него што су пре била иако се један од њих управо вратио из затвора. Редитељ и сценариста Лакуеста води их заједно с публиком кроз изазове откупљења и потребе да разреше свој живот, да пронађу пут помирења и своје место под сунцем у Шпанији, земљи с највећом стопом незапослености у овом тренутку.
Иако је Лакуестин филм вредан пажње и поштовања, ипак је највећи морални победник 66. Сан Себастијан филмског фестивала млади аргентински сценариста и редитељ Бенхамин Најштат, аутор провокативног филма „Црвено“ у којем се враћа у мрачни период у својој земљи (и Латинској Америци) средином седамдесетих година прошлог века. Осим „Сребрне шкољке“ за најбољу режију, филму „Црвено“ заслужено су припале још две награде. За најбоље одиграну главну мушку ролу, улогу адвоката Карлоса – човека који је ћутао те тако никако не може да буде невин (о овом је било речи у прошлом броју „Печата“), награђен је Дарио Грандинети, док је за маестралну фотографију која по колориту подсећа на ону из Фридкинове „Француске везе“ награђен аргентински сниматељ Педро Сотеро.
Награда за најбољи сценарио додељена је равноправно: славном британском филмском писцу Полу Лавертију за изузетну причу из филма „Јули“ о кубанском балетану Карлосу Акости, и француском тандему у саставу Жан-Клод Каријер и Луј Гарел за причу у филму „Прави човек“, који је глумац Луј Гарел и режирао. Награду за најбољу женску улогу освојила је норвешка глумица, а сада и редитељ дебитант – Тува Новотни, и то за ролу одиграну у сопственом филму „Слепа мрља“ (за изврсно одиграну улогу мајке која се бори да разуме кризу своје ћерке тинејџерке после породичне трагедије).
Међу најнаграђенијим филмовима у паралелним такмичарским програмима свакако је шпански дебитантски филм „Пут до собе моје мајке“ младе сценаристкиње и редитељке Селије Рико Клавелино. Осим Специјалне награде жирија програма „Нови редитељи“ у којем је њен филм и био приказан, Клавелинова је освојила и награду жирија младе публике, али и награду критичарског жирија Федеоре – Федерације филмских критичара Европе и Медитерана у чијем је раду учествовала и потписница ових редова. Млада ауторка је у овом остварењу дала сензибилан портрет односа између мајке и ћерке (и у Шпанији деца дуго живе с родитељима) и показала веома свеж приступ и филмској режији и писању сценарија.
Победнички филм програма „Нови редитељи“, који публици и филмским професионалцима открива нове наде међународне филмске сцене, јесте „Исус“ јапанског редитељског дебитанта Хирошија Окујаме, дирљива прича о дечаку који живи с баком далеко од својих родитеља који су кренули у Токијо трбухом за крухом.
Овогодишње фестивалско издање остаће забележено по рекордном броју филмова, по проширењу свог индустријског дела (шири се простор копродуцентске сарадње између земаља Латинске Америке и Европе) и по боравку звезда: Денија Девита, Џуди Денч, Жилијет Бинош, Рајана Гослинга, Бредлија Купера, Алфонса Куарона, Карлоса Рејгадаса и Криса Хемсфорта.
Хемсфорт је у Сан Себастијан стигао последње вечери како би својим присуством зачинио церемонију затварања фестивала и то филмом „Тешка времена у Ел Ројалу“ Друа Годара, у којем игра уз Дакоту Џонсон и Џефа Бриџиса. Овај потенцијални биоскопски хит који уз обрисе политичког трилера са собом доноси и мноштво лешева „а ла Тарантино“, наћи ће се и пред српском публиком већ од 11. октобра.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *