Почетна / Колумне / СВЕКРВИНО ОКО

СВЕКРВИНО ОКО

Србију морамо сачувати! Не само због лепоте већ зато што је наша. Нико нам неће бити крив ако Богом дано благо не сачувамо

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије умире од рака, за који је НАТО одговоран. Нико не одговара.
Провео сам неколико дана у селима у околини Књажевца. Повод, ако је мени уопште потребан било какав повод да табанам лепом Србијом, био је догађај у селу Витковцу близу Минићева. Организовали су сељани окупљање под називом Свекрвино око. Лепо замишљена манифестација, уз уобичајене грешке које увек иду уз све почетке, окупила је петнаестак домаћина и домаћица који су изнели пред посетиоце својеручно спремљена јела и посластице. Како је ово крај у коме има много ораха, ретка је била посластица, било слана, било слатка која у себи није садржала језгро ораха. Слатко од дуња које је послужила Нада из села Горње Зуниче имало је језгро ораха у себи. Џем од дуња, дуње су ове године добро понеле, правила је Љиља Дробац из Минићева такође с мало ораха. Не зна се шта је било лепше. Да ли слатко или џем.
Неправедно би било не поменути Драгану Здравковић и Зорана Јанковића из Витковца који су се свесрдно трудили око гостију пазећи да нико од њих не остане не послужен. Све су лепотом украсиле ученице у народним ношњама из осмогодишње школе у Минићеву које су одиграле неколико кола из Србије. За њима нису заостајали ни пензионери и Бога ми, држеће пензионерке, које су с умећем из којег су извирали дугогодишње искуство и мукотрпан фолклорни рад играле влашка и српска кола.

РЕЦЕПТ НИЈЕ ТАЈНА Награду за најбољи колач добила је Весна Тасић која је уз помоћ већ поменуте Љиље Дробац направила свекрвино око. Пробао сам, морам признати више пута, и жири је био у праву. Колач је заслужено однео прву награду. Верујем да сте заинтересовани за рецепт. Да не бисте лутали интернетом, ево оригиналног рецепта који су ми љубазно подариле победнице. Свекрвино око се прави на следећи начин.
У омању шерпу сипа се 16 супених кашика воде, дода 300 грама шећера и све уз лагано мешање ушпинује. Потом се шерпа склони с ватре и у њу дода 200 грама бутера, 100 грама чоколаде за кување. Уз мешање бутер и чоколада ће се истопити. У то се дода 300 грама млевеног плазма кекса и 200 грама млевених ораха. Све сјединити и сачекати да се охлади. На ову количину иде 30 сувих смокава, које се ставе у млаку воду да одстоје једно пола сата и омекшају. Сад настаје веома деликатан део. У омекшалу смокву ваља убацити цело језгро ораха. Не ваља да се језгро окрњи или да се стави само половина. Кад је језгро ораха у смокви, замота се у раније припремљену масу и направи кугла. Кугла се уваља у мешавину млевених ораха и кекса.
Изгледа компликовано, али Весна и Љиља су то правиле пред нама. Све је деловало лако. Додуше, кад гледате како Меси игра фудбал, многима се од нас учини да би могли тако играти. Не морате играти фудбал, али пробајте да направите колач. Вреди.

БОГОМ ДАНО БЛАГО Био је леп дан и са Биљаном Богдановић, домаћицом из Минићева, и кумом Душаном Давидовићем напустио сам забаву и кренуо пут села Ново Корито. Успут смо прошли кроз села Петруша, Ошљен, скретање за Старо Село и стигли до циља.
Ново Корито је тимочко село испод чувеног превоја на Балканском полуострву, Кадибогаза, преко кога је давно водио стари пут између Тимока и Доње Мезије. Село је добило име по месту на коме се налази, између Китке и Расовастог камена, изнад Врела, као да је у кориту. У центру села налази се споменик Живојину Мишићу са именима страдалих војника у Првом светском рату.
Обишли смо ми и цркву у Доњој Каменици, из 14. века. Ту сретосмо и брачни пар Живаљевић из Београда, који је чуо за цркву и дошао да је види. О цркви посвећеној Пресветој Богородици написао је књигу Живојин Андрејић а графике урадио племенити српски уметник Вељко Михајловић. Један отисак графике показао нам је љубазни домаћин Војкан.
Обишли смо и друга села, као и град Књажевац и могу слободно рећи: Ово што има Србија ретко која земља има! Зато Србију морамо сачувати! Не само због лепоте већ зато што је наша. Нико нам неће бити крив ако Богом дано благо не сачувамо. То су знали наши преци. То морамо знати и ми.
Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића, капетана Драгана. Молимо се за здравље Асанжа. Помозимо нашој браћи и сестрама који живе на Косову и Метохији. Њима је данас најтеже. Хвала Србима који на изборима дадоше глас за опстанак Републике Српске.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *