Почетна / Култура / Све док читамо – надамо се!

Све док читамо – надамо се!

Фукујама је мислио да је историја дошла крају. Многи мисле да је и књига пред ишчезнућем. Ипак, Фукујама се преварио. А Сајам књига у Београду доказује да се и књига држи

Сајам књига одувек представља место сусрета људи који трагају за смислом иза речи. Као и на сваком сајму, има ту и вашарских наслова и вашарских призора, али све се уклапа у чињеницу да књига још дише и постоји, и да није потонула у виртуалност. Некад нам се учини да ће се Бредберијева утопија у Фаренхајту 451 остварити, и да треба ићи на Сајам док га има. И идемо, упорно, тражећи књиге и људе међу књигама. Избор који у овом осврту следи учинак је једног „прелиставања“ овогодишње сајамске понуде.

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК
Смисао велике издавачке куће иза које стоји држава је, између осталог, да објављује значајна дела која не морају бити комерцијална. „Службени гласник“ је ове године показао да је на правом трагу: поводом стогодишњице окончања Великог рата појавила се едиција „Први светски рат у српској књижевности“. Поред антологија поезије и прозе ове епохе, ту су и дела Црњанског, Кракова, Бранимира Ћосића, Нушића, Стевана Јаковљевића, Растка Петровића, Добрице Ћосића, Данка Поповића, Душана Ковачевића и Александра Гаталице. Што се вредне историографије тиче, не треба превидети књигу Милоша Тимотијевића Злато четника и партизана – деконструкција једног мита и мемоаре равногорског команданта Александра Милошевића, које је, под насловом Српска прича, приредио Немања Девић. За сладокусце је у понуди мудра књижица О укидању политичких партија – три есеја чудесне Јеврејке и хришћанке, учеснице Покрета отпора, ума и душе поражене и непобеђене Француске, Камијевог узора, Симоне Вејл. Ево само једне Симонине реченице: „Партије су организације јавно и званично конституисане на тај начин да у душама убијају смисао истине и правде.“

ПРОМЕТЕЈ
Новосадски „Прометеј“ је, с Радио-телевизијом Србије, од 2014. наовамо осоколио шездесетак наслова најбоље историографије о Првом светском рату и српском народу – то је оно о чему у доба титоизма и посттитоистичког мамурлука нисмо могли ни да сањамо. А сада, сјајна едиција „Српске војводе“ – Франше д’Епере, Путник, Мишић, Степа, Бојовић на једном месту, за трајно сећање. Али Драган Колунџија и његови сатрудници настављају даље: пред нама је и низ врсних монографија о Србима пречанима и њиховој борби за слободу и права свог народа. Ту су и Лаза Костић и Полит Десанчић и Светозар Милетић и Никанор Грујић и Јаша Томић и остали честити и храбри. Да се никад не заборави да су Срби преко Саве и Дунава били витезови борбе за ослобођење и уједињење са Карађорђевом и Милошевом Србијом.

КАТЕНА МУНДИ
Као и сваке године „Катена мунди“ доказује да је један од најозбиљнијих „млађих“ издавача на нашем националном простору. Зоран Чворовић је објавио књигу о српско-руским везама у области права Душанов законик у руском огледалу. Јован Душанић нас је обдарио књигом Срби из Босне и Херцеговине у 19. веку: Борба за слободу и уједињење. Пред нама је двотомник о српском искуству Југославије Историја једне утопије, студија Косте Николића Савезници, четници и партизани у Другом светском рату, најбоља досад написана студија о односу „великих савезника“ према покретима отпора у Југославији у Другом светском рату. Ту је и књига Александре Нинковић Ташић и Бранислава Станковића Звонари слободе, о улози владике Николаја Велимировића и Михајла Пупина у борби за српски народ у Првом светском рату и каније. Међу класицима у издању „Катене“ је и Слободан Јовановић (избор огледа о Србима и њиховом карактеру). Појавило се, после три деценије, друго издање култне књиге Жарка Видовића, Срби у Југославији и Европи. Милош Ковић и Драга Мастиловић су нам понудили књигу Право на историју, у којој су стручни извештаји и транскрипт сведочења пред Хашким судом о рату за југословенско наслеђе и улози генерала Ратка Младића у борби за право Срба да буду своји на своме. Филозоф Часлав Копривица је објавио књигу својих ангажованих текстова Српски пут, а Мило Ломпар још једну насушну књигу есеја, путописа, записа и разговора Слобода и истина. Незаобилазан је зборник који је приредио Миша Ђурковић, Између киборга и химере, који се бави биоетиком – од манипулације генима до еутаназије. Велико интересовање побудиће и студија Богдана Златића Црни талас у српском филму, која први пут са „српског становишта“ приступа овом значајном феномену наше кинематографије.

БЕРНАР
Издавачка кућа „Бернар“, која већ годинама нашем читалаштву дарује врхунска дела хришћанске мисли и књижевности, попут сабраних дела Буњина и Честертона, сада нам нуди и изврсну антологију сведочења о српском заштитнику Николају Другом и Царским мученицима дома Романових, Свети цар, коју је приредио Ранко Гојковић.

ИНСТИТУТ ЗА НОВИЈУ ИСТОРИЈУ СРБИЈЕ
Да не бисмо, као Срећко Шојић, падали у замку да Тита проглашавамо агентом „турско-татарског порекла“, треба да читамо озбиљне књиге о њему. Једну су управо приредили и објавили вредни Алексеј Тимофејев и Милана Живановић – Уџбеник за Тита – Коминтерна и припреме партизанског рата у Европи. Ова књига је вредна пажње управо зато што јесте уџбеник Коминтернине школе кроз коју је Тито прошао, учећи се будућој герилској борби за победу „светске револуције“. На нашим леђима, наравно.

ВУКОТИЋ МЕДИЈА
Нова књига Емира Кустурице Шта ми ово треба најбољи је доказ да је наш угледни режисер човек који уме да мисли и пише насупрот сили земљине теже, која га од младости убеђује да се треба покорити глобализацији и поретку у коме један одсто банкократског олоша држи највећи део светског богатства. Кустурица то неће и неће: он је нормалан човек – онај који стоји под правим углом у односу на тле, незгрбљен и непропузао. Зато га вреди читати.

ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ
После изврсне књиге Печат Милорада Екмечића, која нам нуди не само историографију него и историозофију „српског питања“, „Вечерње новости“ су објавиле студију Јована Јањића Српска црква у комунизму и посткомунизму (1945–2000). Ово дело је једна од најупутнијих књига о страдању СПЦ у другој половини 20. века. Опстати и сачувати образ у србофобно доба био је тешко остварив задатак. Како и колико је СПЦ успела у решавању тог задатка? Јован Јањић нуди праве одговоре.

ОБРАЗ СВЕТАЧКИ
За оне који читају духовну литературу издања „Образа светачког“ су незаобилазна. Пред нама је, први пут на нашем језику, тумачење Јеванђеља по Луки и Јовану Светог Теофилакта Охридског, тумачење Апокалипсе угледног руског проповедника, проте Олега Стењајева, књига Има ли наде и за мене, са изврсним поукама о спасењу у наше доба, као и зборник поводом хиљаду година првог помена српске славе, Ко славу слави, њему и помаже. Ту су и књиге духовних поука владике Николаја, старца Пајсија Светогорца и патријарха Павла.
Фукујама је мислио да је историја дошла крају. Многи мисле да је и књига пред ишчезнућем. Ипак, Фукујама се преварио. А Сајам књига у Београду доказује да се и књига држи.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *