СЕВЕРНОМАКЕДОНСКИ БУЛДОЖЕР МОДЕРНИЗАЦИЈЕ

Уколико се демократска воља народа не слаже с нашим интересима, утолико горе по вољу народа. Ова парафраза наводног Хегеловог одговора студенту дефинитивно постаје девиза носилаца власти у светским „светионицима демократије“. Иако смо за ово досад имали прегршт доказа, последња дешавања у Македонији то потврђују

Један од оснивача, бивших директора и сувласника београдског дневника „Данас“ Радивој Цветићанин с великом је радошћу у, рекли бисмо безумном, коментару за овај лист поводом одлуке македонске скупштине да отвори пут за уставне промене у овој земљи оценио да је „пропали референдум заборављен као да га није ни било и македонски булдожер модернизације незаустављиво иде даље“, те додао да је то „лекција за Србију“. Ово реаговање на прошлонедељна дешавања у (Северној) Македонији свакако се не може сврстати у групу најзначајнијих, али је најсликовитије јер на најједноставнији могући начин огољава суштину демократије како је замишљају они у Бриселу и Вашингтону који је и најватреније намећу остатку планете. Похвале овом чину које су упутили лидери „најдемократскијих“ институција на свету, попут председника Европског савета Доналда Туска, генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга, америчког Стејт департмента, углавном су сведене и протоколарне, без беспотребног лицемерја. Из овог оквира једино искаче европски комесар за проширење и суседску политику Јоханес Хан, који је оценио да се ради о „великом дану за демократију у Скопљу“ и изразио очекивање да ће „слободни избор народних посланика у потпуности бити поштован“. Они су, за разлику од Цветићанина, били довољно паметни да не подсећају на пропали референдум који желе да забораве, баш као што желе да забораве и друге пропале референдуме чији им исход није ишао наруку, па су „морали“ да пренебрегну изражену вољу грађана и упркос њој ураде све по својој жељи. Такви су, на пример, у „њиховом дворишту“ били референдуми о такозваном европском уставу одржани 2005. у Француској (54,7 одсто против уз излазност од 69,4 процената) и Холандији (61,5 одсто против уз излазност од 63,3 процената). Подсетићемо да се с овим референдумима после тога престало, а да је Европски устав после тога прогуран на мала врата и по преименовању у „Лисабонски споразум“ усвојен без икаквих консултација с народом. Без лицемерја и неумесних позивања на демократију, македонском премијеру Зорану Заеву честитао је и његов грчки колега и супотписник Преспанског споразума Алексис Ципрас. Баш као Заев, и Ципрас је организовао референдум о чије се резултате и јасно исказану народну вољу касније брутално оглушио. То је било 2015. када му је 61,3 одсто гласача уз излазност од 62,5 процената поручило да одбија услове економског пакета помоћи Грчкој које је он све касније прихватио. Дакле, да парафразирамо Цветићанина, свеевропски булдожери модернизације незаустављиво иду даље упркос јасно и демократски израженој вољи грађана, јер њима управља мала елита која жели да по сваку цену оствари своје интересе. Из овога закључујемо да је стварање привида демократичности у ствари суштина модернизације, како је виде Цветићанин и његова сабраћа.

[restrict]

ЦИЈЕНА, СИТНИЦА Министар одбране Грчке Панос Каменос је на вест о одлуци македонског парламента реаговао другачије од свог коалиционог партнера и председника владе Алексиса Ципраса. „Ко би могао да помисли да у европском систему вредности и демократији они који не гласају по наређењима бивају хапшени, а послушни за гласање добијају бонус у износу од два милиона евра ’прљавог новца’. Стидим се“, написао је он на твитеру. Из његових речи није најјасније на какав он то тачно „прљави новац“ мисли, али ми видимо две могућности. Прва је да овај грчки министар говори о тајним фондовима за које се сумња да постоје у грчком Министарству спољних послова (њима од оставке Никоса Коцијаса управља Ципрас) због којих је његова странка Независни Грци затражила истрагу. О овим фондовима спекулисало се у последњих десет година и у Македонији уз тврдње да се користе за поткупљивање македонских политичара. Друга могућност је да Каменос говори о „унутармакедонском“ подмићивању, на шта указују и лидери водеће опозиционе странке ВМРО-ДПМНЕ. Генерални секретар ове странке Игор Јанушев изјавио је на конференцији за новинаре пре гласања у Собрању да се посланицима ВМРО-ДПМНЕ нуди између 250.000 и два милиона евра за глас.
Док о евентуалном поткупљивању посланика опозиционе ВМРО-ДПМНЕ, која се оштро и безусловно противи уставним променама и Преспанском споразуму, (засад) нема конкретних доказа, врло је јасно шта их је могло мотивисати – петоро од укупно осам опозиционих посланика који су гласали за уставне промене је оптужено за учешће у насиљу у парламенту 27. априла прошле године када је Албанац Таљат Џафери изабран за председника Собрања. Македонско тужилаштво подигло је у марту ове године оптужницу за терористичко угрожавање уставног поретка против 30 људи који су учествовали у том насиљу. Интересантна је коинциденција да се међу тих тридесет људи налази и пет посланика и да су сви они гласали за уставне промене. Још интересантнији је податак да је један од четири услова ове групе посланика ВМРО-ДПМНЕ да гласају у корист власти Зорана Заева била управо амнестија за оптужене у овом случају. Најинтересантнији детаљ је да су четворица од петорице оптужених који су гласали тог дана пуштени из притвора.
На ово је за „Спутњик“ указао и Цветин Чилиманов, некадашњи саветник председника Македоније Ђорђа Иванова: „Јуче је био веома тежак дан за македонску државу. Седница је требало да почне у подне, а почела је тек у десет увече. Током тих десет сати посланици ВМРО су били изложени страшним притисцима, а социјалдемократе су направиле каријеру од испровоцираног упада у скупштину прошле године, због чега су покренути кривични поступци против одређеног броја посланика из ВМРО. Део њих је на крају и гласао за овај процес промене Устава који је власт иницирала, што указује на то да ће те оптужбе против њих бити или повучене или умањене, како би им се власт одужила“, рекао је он.
Да су на посланике ВМРО–ДПМНЕ вршени снажни притисци указује и чињеница да је у време пре и после гласања у Собрању био и амерички амбасадор у овој земљи Џес Бејли, што доказује и СМС преписка посланика владајуће већине до које је дошао скопски недељник „Република“, али и писмо које је раније лидеру ВМРО-ДПМНЕ Христијану Мицкоском упутио помоћник америчког државног секретара Вес Мичел. У том писму он уз увијену претњу од Мицкоског захтева да својим посланицима „јавно и приватно“ омогући да „одлуче о томе како ће гласати о уставним променама без претњи насиљем, одмаздом или другим средствима принуде“.

НАСТАВАК БОРБЕ Усвајањем предлога уставних промена, међутим, игра око имена ове земље, али и њене будућности и геополитичке позиције није завршена. Предстоји усвајање предлога уставних амандмана, за шта је потребна само проста већина и ту владајућа коалиција засад нема никаквих проблема, али ће јој за само усвајање ових амандмана поново бити потребна двотрећинска већина, која није извесна због могућности расписивања превремених парламентарних избора у Македонији. Ове изборе опозициона ВМРО-ДПМНЕ могла би да испослује успешним организовањем масовних демонстрација и општенародног отпора, што је реална могућност. Колико је ситуација у вези с овим напета најбоље говори чињеница да је свих 80 посланика који су гласали за уставне промене добило полицијско обезбеђење, јер постоји опасност за њихову безбедност. Још реалнија опасност по планове Зорана Заева и његових сарадника је велика вероватноћа да председник Македоније Ђорђе Иванов одбије да потпише уставне амандмане по њиховом усвајању у Собрању, што би изазвало кризу попут оне када је одбијао да потпише именовање Талата Џаферија за председника Скупштине, што је и био контекст у којем се десило прошлогодишње насиље у македонском парламенту.
Поред свега овога проблем је што Преспански споразум мора бити прихваћен и у Грчкој, где, такође, постоји озбиљан отпор. Архитекта овог споразума, шеф грчке дипломатије Никос Коцијас, који се, као што смо већ навели, повукао с функције, изјавио је поводом одлуке Собрања да се осећа као „најсрећнији министар у оставци“. С друге стране, Јоргос Кумуцакос из највеће опозиционе странке, Нове демократије, рекао је да ће Коцијас због овог споразума остати упамћен као човек који је омогућио споразум катастрофалан за грчку државу и нацију. „Коначни резултат Коцијасовог мандата ући ће у историју и умове Грка због доношења штетног по нацију Преспанског споразума и уступања македонске националности и језика Скопљу“, рекао је Кумуцакос. У грчком парламенту ситуација је слична као и у Собрању – Ципрасова Сириза располаже са 145 од 300 мандата и власт јој зависи од Независних Грка Паноса Каменоса који се противе овом споразуму, тако да је могуће да не буде у стању да обезбеди потребну већину. Али и у том случају могло би се наћи неко „креативно решење“ на булдожеру модернизације.

[/restrict]