Почетна / Интервју / Пјотр Гарјајев – ПРВИ ТАЛАСНИ ГЕНЕТИЧАР ЈЕ БОГ

Пјотр Гарјајев – ПРВИ ТАЛАСНИ ГЕНЕТИЧАР ЈЕ БОГ

Наш саговорник – најпознатији светски истраживач подручја таласне генетике др Пјотр Гарјајев, молекуларни биололог и академик – тврди да главни програм развоја организама није смештен у ДНК, а молекул ДНК је материјални пријемник и одашиљач који омогућава размену информација с околином. Човек је, како он каже, потпуно отворен систем који не може да опстане ван електромагнетног поља, односно космичког утицаја

Разговарао Дијана Ивановић

Све што наслеђујемо од родитеља налази се у 1–2 одсто свих наших гена, становиште је званичне генетике. Преостали део генетског материјала наука је прогласила генетским отпадом, нуспроизводом милиона година еволуције. Класична генетика је још увек на становишту да су молекули ДНК само материјални, супстанцијални. Ипак, са становишта таласне генетике ДНК се не понаша само као супстанца већ и као електромагнетно и звучно поље. Наши гени поред слова, односно текстуалног записа, садрже и сликовни запис. Та информација као да је записана на видео-траци на којој цртеж по цртеж у форми холограма гради наше тело. То није оних 1–2 одсто гена преко којих смо наследили плаве очи и татин или мамин нос већ они који кодирају информацију о нама као људском бићу, а не цвету или жаби. У ексклузивном разговору за Печат академик Пјотр Гарјајев коментарише и открива део важних и мало познатих чињеница које говоре о поменутим феноменима, односно разликама између класичне и лингвистичко-таласне генетике.

Шта је лингвистичко-таласна генетика?
Тешко је објаснити у неколико реченица концепт лингвистичко-таласне, односно квантне генетике јер је ова наука врло млада и врло сложена за објашњење. Базира се на квантној физици, спинтронику, квантној биофизици на квантној генетици. Пођимо од тога да је први таласни генетичар Бог … у почетку беше реч… а шта је то реч? То је скуп звучних слика ДНК. Она се бави таласним структурама које настају у молекулу ДНК, односно чинјеницом да ДНК емитује светло у облику холограма и звук у форми језика. По руској школи, молекуле ДНК можемо упоредити с нотама, које реално записујемо у нотну свеску. Ноте се реализују у нечему што није стварно, а то је звук, јер звук је талас, поље… То се може упоредити с грамофонском плочом, ставимо је на грамофон и слушамо музику. Музика утиче на нас, а не материјал од кога је направљен грамофон. Класични генетичари сматрају да су генетски молекули ДНК материјалне природе, док их квантни генетичари виде као информацију и енергију.

Иако је класична генетика много учинила и открила двоструку спиралу ДНК, кажете да је она од почетка на кривом путу јер је у својој суштини погрешна. О чему заправо говорите?
Наш генетски апарат садржи, по њима, око 35 хиљада гена. А то је само 1–2 одсто укупне количине гена човека, осталих 98–99 посто ДНК они су назвали, без трунке савести, ђубретом, отпадом. То је највећа, готово, трагична грешка класичне генетике; зато што су тих 99 процената други кодови који сваком живом систему дају индивидуалност, то су холографски кодови. Пошао сам у том правцу јер се баш тамо налази стратешка информација о томе како раде наши хромозоми, а онај 1–2 одсто заједнички је за све организме, имају их и човек и бактерије и биљке.

На Западу имате програм генома човека, за који је за 10 година потрошено 30 милијарди долара. То је кочница у развоју генетике и биологије уопше. У складу с тим, то је и кочница у развоју медицине, пољопривреде и рачунарства. Геном је квантни нано биокомпјутер. Тако га треба схватати и проучавати.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *