Пјотр Гарјајев – ПРВИ ТАЛАСНИ ГЕНЕТИЧАР ЈЕ БОГ

Наш саговорник – најпознатији светски истраживач подручја таласне генетике др Пјотр Гарјајев, молекуларни биололог и академик – тврди да главни програм развоја организама није смештен у ДНК, а молекул ДНК је материјални пријемник и одашиљач који омогућава размену информација с околином. Човек је, како он каже, потпуно отворен систем који не може да опстане ван електромагнетног поља, односно космичког утицаја

Разговарао Дијана Ивановић

Све што наслеђујемо од родитеља налази се у 1–2 одсто свих наших гена, становиште је званичне генетике. Преостали део генетског материјала наука је прогласила генетским отпадом, нуспроизводом милиона година еволуције. Класична генетика је још увек на становишту да су молекули ДНК само материјални, супстанцијални. Ипак, са становишта таласне генетике ДНК се не понаша само као супстанца већ и као електромагнетно и звучно поље. Наши гени поред слова, односно текстуалног записа, садрже и сликовни запис. Та информација као да је записана на видео-траци на којој цртеж по цртеж у форми холограма гради наше тело. То није оних 1–2 одсто гена преко којих смо наследили плаве очи и татин или мамин нос већ они који кодирају информацију о нама као људском бићу, а не цвету или жаби. У ексклузивном разговору за Печат академик Пјотр Гарјајев коментарише и открива део важних и мало познатих чињеница које говоре о поменутим феноменима, односно разликама између класичне и лингвистичко-таласне генетике.

Шта је лингвистичко-таласна генетика?
Тешко је објаснити у неколико реченица концепт лингвистичко-таласне, односно квантне генетике јер је ова наука врло млада и врло сложена за објашњење. Базира се на квантној физици, спинтронику, квантној биофизици на квантној генетици. Пођимо од тога да је први таласни генетичар Бог … у почетку беше реч… а шта је то реч? То је скуп звучних слика ДНК. Она се бави таласним структурама које настају у молекулу ДНК, односно чинјеницом да ДНК емитује светло у облику холограма и звук у форми језика. По руској школи, молекуле ДНК можемо упоредити с нотама, које реално записујемо у нотну свеску. Ноте се реализују у нечему што није стварно, а то је звук, јер звук је талас, поље… То се може упоредити с грамофонском плочом, ставимо је на грамофон и слушамо музику. Музика утиче на нас, а не материјал од кога је направљен грамофон. Класични генетичари сматрају да су генетски молекули ДНК материјалне природе, док их квантни генетичари виде као информацију и енергију.

Иако је класична генетика много учинила и открила двоструку спиралу ДНК, кажете да је она од почетка на кривом путу јер је у својој суштини погрешна. О чему заправо говорите?
Наш генетски апарат садржи, по њима, око 35 хиљада гена. А то је само 1–2 одсто укупне количине гена човека, осталих 98–99 посто ДНК они су назвали, без трунке савести, ђубретом, отпадом. То је највећа, готово, трагична грешка класичне генетике; зато што су тих 99 процената други кодови који сваком живом систему дају индивидуалност, то су холографски кодови. Пошао сам у том правцу јер се баш тамо налази стратешка информација о томе како раде наши хромозоми, а онај 1–2 одсто заједнички је за све организме, имају их и човек и бактерије и биљке.

На Западу имате програм генома човека, за који је за 10 година потрошено 30 милијарди долара. То је кочница у развоју генетике и биологије уопше. У складу с тим, то је и кочница у развоју медицине, пољопривреде и рачунарства. Геном је квантни нано биокомпјутер. Тако га треба схватати и проучавати.

[restrict]

Још не знамо како се гради људски организам, како настају око, уво, прст? Зашто нос није на леђима, а уста наврх главе? На који начин се ствара наше просторно-временско тело, има ли лингвистичко-таласна генетика одговор на ово питање?
Управо на та питања одговара лингвистичко-таласна генетика, примјењујући принципе квантне физике за разумевање функција гена на квантном нивоу. Да би се схватило како ембрион сам себе изграђује у процесу развоја, свој облик и простор, потребан је холограм који даје четвородимензионалну слику, три димензије се односе на простор а једна на време.
ДНК и РНК су главни молекули, генерални штаб, центар мозга и истовремено огромна аудио-видео библиотека, са хиљадама књига, у чијим текстовима, као и у холографским видео-записима – хромозомима је забележен део информација, по којима се ми развијамо по ПЛАНУ од ембриона до одраслог човека. Молекули ДНК раде као антене и примају информације из космоса. А космос је ХОЛОГРАМ, који садржи све информације о свему што постоји, укључујући све људе од рођења до смрти. ДНК генерише радио-таласе и ласерске зраке који граде информационе холограме. На тај начин ћелије ембриона, примивши таласну информацију, стварају једну врсту скице ПЛАНА који показује где и како треба да расту ноге, очи, нос и друго. Сваки организам је отворен за утицај космоса, универзума, ми се ширимо у космос сопственим телом.

Наше тело је сачињено од 200 милијарди ћелија. Да бисмо били функционални као што јесмо, свака о свакој у сваком тренутку мора све да зна и да узима шта јој је потребно. Шта нам то говори о правој природи нашег постојања?
Наш организам је могуће представити као велико ћелијско друштво које се састоји од стотине и стотине милијарди ћелија. Свака од њих размењује са суседном податке о свом стању. Како се управља таквим друштвом? Највероватније нервним системом. Али нервни процеси се простиру веома малом брзином, 8–10 м/с. То није довољно да ћелијско друштво нормално ради. Чак и брзина светлости није довољна да би обишла стотине милијарди ћелија, и пренела им све информације. У том случају, наш развој би остао на нивоу бактерије. У нашем организму информације између свих ћелија се размењују тренутно. То значи да наше ћелије разговарају једна с другом бесконачном брзином. Концепт времена тамо не постоји, информација је тренутно позната, зато што ову информацију преносе фотони. А фотони су повезани међу собом, налазе се у стању спреге. Овај појам спреге, спрегнутости, кључ је да се објасни таква тренутна веза у нашем организму. И то доводи до потпуно другачијег разумевања основе биологије, разумевања генетског апарата, рада живих система.

Тврдите да је за класичну генетику текстуални запис у генима само добра метафора, да није разумела да гени заиста имају језичку структуру. Како се она одражава и зашто је важно разумети је?
Људи не схватају повезаност речи које изговарају и онога шта им се догађа у животу. Главна структура човека је реч, која има директан утицај на наш генетски апарат. Духовно тело нас покреће, без њега смо нестална и хетерогена смеса мишића, кости итд. Генетски апарат поседује способност мишљења, ДНК осећа реч и њен смисао, зато је генетском апарату неважно да ли говоримо, или мислимо, већ шта мислимо, шта изговарамо. Све се утискује у таласни ген, то јест таласно генетски програм, који мења наслеђе сваке ћелије у једном или другом смеру. Ако је реч пуна негативних значења – структура ДНК почиње да мутира и потомцима се већ предаје деформисана. Акумулација таквих негативних особина може се назвати „програмом самоуништења“. Тако, према нашим мерењима, клетва узрокује мутогено дејство слично радиоактивном зрачењу од 1000 рендгена. Човек као вајар ваја свој генетски апарат и одговарајућу информацију преноси следећем поколењу. Ако је она негативна, онда из генерације у генерацију, као што од грудве снега постаје лавина, расте и саморазајућа информација. Језик је колективни ум, он формира како посебну личност, тако и менталитет нације у целини. Зато је важно знати утицај језика не само на ДНК човека већ и утицај на ДНК народа – чувати свој језик као зеницу ока, није случајна изрека.

Створили сте ласерске технологије које копирају и емитују процесе који се дешавају у хромозомима наших ћелија. Ви заправо очитавате човекове личне генетске информације, шта даље радите с њима?
Открили смо две непознате, необичне, врсте меморије молекула ДНК. Оне се користе у процесима регенерације органа и ткива, када је потребно да се орган „сети“ и „поврати“ информацију из времена када је био здрав. Исцељујемо човека на основу дијагнозе пацијента, и фотографије до 7. године старости. Фотографија је „нежива материја“, али информација која је била уграђена у њу у тренутку снимања и даље постоји. Генетска информација са фотографије се скида ласерским технологијама, преводи се у звук и поставља на индивидуалну матрицу уз још много потребних података. Матрица представља квантни звучни одраз његовог здравог стања. Она „тера“ ћелије да се сете да су некада биле здраве, а ћелије памте, као и вода. Матрицом се регенеришу органи, подмлађују и доводе у стање исцељености. Звуци са матрице подсећају на радио-таласе, као када тражите неку радио-станицу, али су то лековити звуци, које пацијенти слушају по упутству. Најбоље стање за пријем информација је док пацијент спава. Пацијент слуша сопствену информацију, па фотографија и јесте обраћање самом себи. Ми знамо из физике да звук (инфразвук) може убити, а звук посебних „здравих“ фреквенција може излечити.

Шта се дешава ако је човек заборавио да је био од нечег болестан кад је слика направљена и баш њу вам пошаље?
Такве се фотографије не смеју користити. Ми увек упозоравамо на то.

На добровољцима, болесним људима тестирали сте утицај туђих генетских информација. У комбинацији коју сте направили био је и генестки материјал Николе Тесле. Како је деловао тај генетски еликсир?
Користили смо ову методу на два волонтера, упозоравајући их на могуће негативне последице. Резултати су врло охрабрујући. Но будући да не постоји правна основа за коришћење ове методе, радови у том смеру још нису спроведени.

Наведите нам најважније примере излечења људи вашом терапијом?
То су регенерација зуба, ретина, оштећења кичмене мождине, подмлађивање, повратак менструалног циклуса и много другог.

Јесте ли у било ком домену ово знање тестирали на себи или својим пријатељима?
Да, користећи спектар наших дечјих фотографија. Учинак је позитиван.

Значи ли то да неизлечиве болести не постоје?
Да, не постоје.
Можемо ли се подмлађивати сопственим звуком; да ли ће особа имати промена и у физичком изгледу или само на нивоу здравља?
Реализује се и једно и друго, али у различитој мери зависи од конкретних информација које примамо.

Како на ваш рад гледају представници званичне медицине и молекуларне биологије?
Лоше, покушавају на различите начине да нас спрече у раду. Али ја се не бојим, радим и даље. Има једна мудрост: „Док не знам – не верујем.“ За незнање нећемо кривити представнике класичне медицине и молекуларне биологије, они треба да уче, а не да одбацују и негирају непознато.

Колико је знање које имате стратешки важно? Постоје ли ствари о којима не можете да говорите или истраживања која су забрањена?
Стратешки је изузетно важно. Али као и свако велико научно откриће, оно се може користити на два начина – за добробит и штету људи. Ми радимо само за добробит.

Превод с руског Милка Кресоја

[/restrict]

Један коментар

  1. SVE NAJSRDACNIJE CESTITKE GRAJEVU ZA OVO REMEK DELO NAUKE!!!!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *