„Пријатељско“ убеђивање

Загледана у амбис, постављен пред њу од стране њених спољних „пријатеља и саветника“, Македонија и даље покушава, сада у парламенту, да озакони наметнуто решење иако га народ на референдуму није прихватио

И када је готово, на Балкану није готово. Упркос неуспелом референдуму у Македонији, све и ако га је Запад крстио као победу, следи друго полувреме у македонском парламенту, где македонски премијер Зоран Заев покушава да убеди народне представнике да дају зелено светло за договор постигнут са грчким премијером Алексисом Ципрасом о имену државе. Ако и то пропадне, следе продужеци – ванредни парламентарни избори.

РЕФЕРЕНДУМСКИ БУМЕРАНГА све то треба обавити уз коментаре и анализе тек обављеног референдума, али тако да он буде протумачен „у духу“ већ наметнутог искушења „историјске одлуке“. Отуда, ваљда, чак и неки скопски аналитичари сматрају да неуспех референдума представља јасан показатељ недовољне укључености Европске уније и политичких представника држава чланица ЕУ у актуелне политичке, безбедносне и регионалне токове на Западном Балкану, што ће рећи да ни енормно повећање дипломатске фреквенције у Скопљу није дало жељене резултате. Ни тренутно најеминентнија имена европског политичког естаблишмента нису успела да убеде македонске грађане да је споразум са Грчком добитна карта за улазак у евроатлантске структуре. Десетогодишња изолација од европских интеграција вратила се као бумеранг онима који су је Македонији и наметнули.
Међутим, ни то није довољно за отрежњење представника Европе који, игноришући чињеницу да је формално-правно референдум неуспешан (закони у свакој држави, претпоставља се, ваљда, важе за све исто, а владавина закона је идеал ком стреме цивилизоване државе и друштва), врше вербални притисак и подстичу локалне елите на игнорисање става македонских грађана како би пошто-пото спровели закључке садржане у споразуму између Грчке и Македонији у Преспи, који Северној Македонији треба да отвори пут, пре свега, у НАТО.

[restrict]

ПОРУКА АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ Канцеларка Немачке Ангела Меркел међу првима је оценила, како преноси „Дојче веле“, да су грађани Македоније подржали споразум влада Македоније и Грчке о решавању спора око назива, и истакла да је сада задатак македонског парламента, Собрања, да га спроведе до краја.
У писму македонском премијеру Зорану Заеву, обелодањеном 5. октобра, Меркелова је обећала даљу подршку Немачке спровођењу Преспанског споразума о решавању македонско-грчког спора око имена Македоније. Канцеларка је оценила да се на референдуму у Македонији 30. септембра већина, од преко 90 одсто оних који су гласали, изјаснила за подршку споразуму с Грчком, и да је сада задатак Собрања да то и спроведе. Собрање треба да одобри измену Устава Македоније у складу с тим споразумом.
„Споразум отвара шансе за историјски договор и јачање добросуседских односа. Притом се с пута уклања једна важна препрека за приближавање ваше земље ЕУ и НАТО. Сада је важно да се предузму следећи кључни кораци за спровођење споразума о називу, тиме да парламент одлучи о неопходним изменама Устава“, написала је канцеларка Меркел у писму Заеву. И – ником ништа јер ово је Балкан, где се не само мешање већ и директни притисци и претње подразумевају. Тешко је и замислити да би, рецимо, Меркелова или Макрон смели да спроведу неки закон, ако би се пре тога грађани тих земаља недвосмислено (референдумом) изјаснили против. А иста та Меркелова је пре око три и по године, приликом посете Јапану, рекла: „Није на мени као немачкој канцеларки да вам дајем савете о томе како да поступате према својим суседима. То мора да произађе из процеса у вашем друштву.“Ко би овим речима ишта замерио, осим што их немачка канцеларка не користи свуда подједнако, нарочито на Балкану. Србија је 1999. године бомбардована баш зато што није била вољна да послуша „савете“ својих европских суседа и њихових америчких партнера у НАТО-у. Македонија је, с друге стране, све „савете“ слушала па је ипак стигла до тачке амбиса који је и даље гледа кроз очи тих саветника. Ако је за неку малу утеху, и Немачка и Јапан, некадашњи савезници из Другог светског рата, данас су најближи пријатељи и савезници САД, свог некадашњег непријатеља. Додуше, то зависи од воље овог данас највећег хегемона у свету, који воли да каже: „Јапан и Немачка ће бити вечни пријатељи Америке, хтели то они или не.“

ВЛАДИН ПРЕДЛОГ У таквим околностима је прво македонска влада на ванредној седници усвојила предлог о покретању измена Устава Македоније и упутила га парламенту на разматрање пре доношења одлуке о отпочињању процедуре уставних измена. Влада предлаже да се придев „северна“ уврсти у назив Република Македонија у тексту Устава, тако да ново име земље буде „Република Северна Македонија“. Предложене су измене у уводном делу Устава, у складу с Преспанским споразумом постигнутим између Атине и Скопља, уз измене два члана Устава…Упркос позиву премијера Зорана Заева на национално помирење како би се обезбедила двотрећинска већина за изгласавање споразума, а тиме тобоже и боља будућност Македоније и свих њених грађана, нема изгледа да ће две стране, власт и опозиција, приближити ставове. Показало се то и на дводневној расправи у матичној скупштинској комисији за уставна питања, где су закључци усвојени, али је однос снага очито остао непромењен.

СПОРАЗУМ ИЛИ ИЗБОРИ У понедељак је почела и пленарна расправа у Собрању, уз протесте Удружења грађана „Препород“ испред зграде парламента. Властима у Скопљу предвођеним Заевим у парламенту је неопходна двотрећинска већина од 80 посланика (сада располаже 71 мандатом) за усвајање уставних промена којима би се потврдио преспански документ са Атином и тиме визирао стратешки прокламовани пут евроатлантских интеграција. Уколико парламент у року од 10 дана не изгласа Преспански споразум, уследиће расписивање ванредних парламентарних избора. Већ уочи заседања појавиле су се спекулације у македонским медијима да је 11 посланика опозиционог ВМРО-ДПМНЕ пристало да подржи измене Устава. Ову вест је објавила македонска телевизија Алсат, мада челници ВМРО-ДПМНЕ тврде да су спекулације да су посланици те странке подржали уставне промене нетачне, наводећи да је „мало вероватно да ће неко од посланика гласати супротно вољи грађана Македоније исказаној на референдуму 30. септембра“. И сама расправа на пленарном заседању једнодомог парламента са укупно 120 посланика осликаће продужене разлике између владајуће македонско-албанске већине и опозиционе ВМРО-ДПМНЕ која истрајава на ставу да је договор са Атином потписан у Преспи о промени имена државе у Република Северна Македонија – мртав, а да су уставне промене – неприхватљиве.

НЕПРИСТОЈНА ПОНУДА С друге стране, ни македонски премијер Зоран Заев није остао без „адута“ које је показао тако што је поручио опозиционој ВМРО-ДПМНЕ да ће, ако гласа за уставне промене у складу са Преспанским споразумом, њиховим члановима којима се суди за нереде у Собрању 27. априла прошле године све бити опроштено.
„Сада је тренутак да опростимо. Хајде да опростимо сада када је то најпотребније. Сви знамо да је врхунац подела и мржње био 27. априла (прошле године). Крваве слике посланика обишле су свет. Ево шансе за праштање. Почнимо од 27. априла… Знам да све има цену. Спреман сам да платим. Нема будућности без праштања овде у парламенту“, рекао је Заев обраћајући се посланицима.Иако је премијер пазио да не употреби реч „амнестија“, претпоставља се да би неке уши у редовима ВМРО могле да се начуље ако им се у изглед стави брисање одговорности за инциденте, мада је Заев раније више пута категорично тврдио да неће бити амнестије за кривична дела. Отуда и конфузија код дела посланика и у јавности, док поједини аналитичари сматрају да је премијер понуду о амнестирању оптужених за нереде у парламенту крајем априла прошле године изнео када је, после расправе, постало јасно да ће му бити тешко да обезбеди двотрећинску већину за прихватање Преспанског споразума. „Педесет људи је месецима подвргнуто политичком прогону, тако да Зоран Заев може трговати својом слободом… Месецима се људи држе у притвору, народни посланици, уметници, обични грађани су означени као терористи и постали су жртве прогона Заева. Ово јасно показује да ова влада, не само због 27. априла већ и због других случајева, против ВМРО-ДПМНЕ води политички прогон, што је неморално и неетично. Ово је такође порука правосуђу да суди невиним људима. Они нису терористи“, стоји у одговору генералног секретара ВМРО-ДПМНЕ Игора Јанушева. А опет, премијер Заев је пред Одбором за уставна питања Собрања јавно рекао да је спреман да са сваким послаником разговара о изнетим конструктивним предлозима. А у мраку, у четири ока, свака храброст може да има своју цену. Хоће ли тако и бити, видећемо на крају расправе…

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *