Препоруке за духовну пустоловину

Како би читање и требало да буде својеврсна духовна пустоловина, упустили смо се у подухват препоручивања мање познатих а упечатљивих писаца или смелих издања појединих (мањих) издавача

Лепе речи књижевника Матије Бећковића на отварању 63. Међународног сајма књига у Београду о томе да само Србија има крсну славу а да је Сајам књига слава и оних који славе и оних који не славе, али славе светост књиге, поред тога што потпирују свечарску атмосферу саме манифестације, сугеришу потпуно оптимистичну визију стања у области књижевности и читалаштва. Иако основаности за оптимизам, када је у питању наша култура, нема много, можемо се ипак сложити с великим песником да Београђани воле свој сајам, да се том сајму, чешће организовао а некад и по сопственој потреби, хита у сусрет из разних делова Србије, и да је он упркос свему и даље некако велики. Сигурно је да његова величина и важност нису ни изблиза такве каве су биле у првим деценијама од његовог оснивања, али разлог за то не лежи у самом Сајму већ у тужним друштвено-историјским процесима у којима су култура, образовање и читање постали хоби малобројних залуђеника. Тих малобројних, судећи према Бећковићевом погледу, наоко има још увек много.
Много или мало, али барем недељу дана, о новим књигама, писцима и издавачима, причаће се у јавности, а можда ће се наћи покоја белешка и у оним медијама у којима култура не постоји као рубрика. Све те белешке, неће, међутим, битно помоћи читаоцима да се оријентишу и определе у оквиру неуравнотежене понуде која их призива са издавачких штандова. У ситуацији када два издавача имају продукцију од по преко 400 наслова годишње (знатно више него што година има дана), а сви остали издавачи између 10 и 50 нових књига у једној години, питање одабира дела постаје баланс између линије мањег отпора и пустоловног изазова.
Како би читање и требало да буде својеврсна духовна пустоловина, ми смо се упустили у подухват препоручивања мање познатих а упечатљивих писаца или смелих издања појединих (мањих) издавача.
Саветујемо, дакле: на првом месту обратити пажњу на превод романа Носталгија румунског писца Мирча Картарескуа (1956) у издању „Контраста“. Интересантно је да је овај цењени и награђивани румунски писац у европској књижевној критици окарактерисан као аутор који спада у ред великана писане речи попут Кафке, Борхеса, Бруна Шулца, Коратасара и Милорада Павића. Његов књижевни свет заиста и има елемената магичног реализма и павићевске фантазмагоричне верзије постмодерне. Кроз обрисе главне приче смештене у Букурешту средином 20. века и неуротичне и халуцинантне визије својих јунака, овај роман доноси критику велике затворености румунског друштва тих деценија, која је довела до опасног самоотуђења и неприлагођености многих младих људи.
У издавачкој кући „Штрик“ међу многим интересантним списатељицама представљеним у последње време, издваја се духовитошћу и позитивним приступом животу савремена финска књижевница Сеља Ахава (1974). Њен роман Ствари које падају с неба компонован је из три дела где се у сваком обрађује животна ситуација различитих јунака која се не може контролисати, било да доноси нешто добро или лоше. Ова књижевница фокусирана је на феномен игре судбине у савремено доба. И када су сагледане из перспективе детета и из перспективе одраслих људи, неке животне ситуације увек изазивају шок, али Ахава покушава у овом роману да одгонетне како са хумором и добром вером превазићи и највеће ударе.
Франкофони марокански писац Тахар Бен Желун (1944) биће на овогодишњем Сајму гост издавачке куће „Клио“. Овај добитник „Гонкура“, најпрестижније француске књижевне награде, познат је нашој публици по роману Света ноћ, а сада се представаља новим делом Брак из задовољства, у којем преиспитује никад превазиђена питања расизма из перспективе једне интимистичке животне приче. Бен Желун причу свог романа грана око феномена привременог брака на путовању или брака из задовољства, дозвољеног у исламским обичајима и законима. Интимни и друштвени сукоб настао спојем две расе, браком између белца Арапина и црнкиње, очитава се симболички двема различитим судбинама близанаца рођених у том браку, од којих сваки носи боју коже оног другог родитеља.
Као значајан издавачки подухват на овогодишњем Сајму књига може се издвојити објављивање Близаначке трилогије Аготе Кристоф у „Дерети“ и „Контрасту“. Ова, такође, франкофона књижевница мађарског порекла (1935–2011) доживела је светску славу када је 1956. емигрирала из Мађарске у Швајцарску. Нашој публици познат је први део њене трилогије, роман Велика свеска, чија је драматизација својевремено играна у Атељеу 212. Кроз животну причу двојице близанаца, Кристофова даје уметнички упечатљиво сведочанство о ратом уништеној Европи, разореним породицама, бруталности и безосећајности као модусу вивенди ратног и поратног света.
Још једно значајно и захтевно издање јесте Антологија америчке приче XX века издавачке куће „Танеси“, приређивача Дине Хрецак. Антологија се састоји од 27 прича, аутора који су данас класици – Стајнбек, Фицџералд, Хемингвеј, Лавкрафт, Фокнер, али и мање познатих мајстора попут Едит Вортон, Стивена Ликока, Сузан Гласпел…

Завештања Милоша Црњанског

На овогодишњем Сајму књига, у издању „Православне речи“ из Новог Сада, појавила се обимна књига Мила Ломпара Црњански – биографија једног осећања. Мило Ломпар – иначе председник Задужбине Милоша Црњанског – већ је написао три монографије о књижевним делима „највећег модерног српског писца“, да би у овој књизи највећу пажњу посветио културном положају Милоша Црњанског: у могућим паралелама са светском књижевношћу. Написана је на основу увида у пишчеву преписку и различиту документарну и књижевну грађу, као и анализу битних сведочанстава о контроверзним видовима пишчевог живота. У њој су дате разуђене паралеле са пишчевим савременицима, приказане су међуратне књижевне полемике, новински и дипломатски извештаји из нацистичке Немачке и фашистичке Италије, послератни лондонски дописи за аргентински лист El economista, као и његов живот у тегобним приликама: лондонским и београдским. Наглашени су њихови разнородни дотицаји са пишчевим књижевним искуством кроз анализу књижевних и политичких кореспонденција унутар основног егзистенцијалног става. Ова оригинална и необична интерпретација основног егзистенцијалног и духовног осећања Црњанског, које је дало неупоредиво и универзално својство његове уметности, као и вишеструко полемична интерпретација основних токова српског културног и друштвеног кретања, богато је опремљена многим фотографијама и карикатурама из пишчевог живота, укључив и његове личне фотографије различитих предела и градова у којима је боравио на својим бројним путовањима. как получить займ на яндекс кошелеквзять займ в тюменизайм денег барнаул

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *