ПОНУДА ДЕЛХИЈУ КОЈА СЕ (НЕ) ОДБИЈА

АМЕРИКА НЕ ОДУСТАЈE ОД ЈУЖНЕ АЗИЈЕ

Шта је Помпеова индопацифичка економска визија, осим опонирања успостављању економског појаса дуж путева свиле? Изостанак сваке позитивне визије је најактуелнији проблем Вашингтона чак и с Трампом у Белој кући

Америчка агенција за међународни финансијски развој увелико преговара с Индијом. Циљ је да се једна од најзначајнијих азијских држава одговарајућим споразумом веже за САД, Аустралију и Јапан. Сврха овог повезивања је парирање, ако не и супротстављање, кинеској иницијативи за успостављање економског појаса дуж путева свиле.
Америка је већ потписала такве споразуме са Аустралијом и Јапаном под окриљем такозване Приватне прекоморске корпорације за улагања („Overseas Private Investment Corporation“). Ако се партнерству са Америком придружи и Индија, она ће, заједно с поменутим земљама, поједноставити процес заједничких улагања у поља која су до сада, барем у копненом делу Азије, била „резервисана“ за аранжмане са Кином: инфраструктура, енергетика, транспорт, туризам и развој нових технологија.
Приватна прекоморска корпорација за улагања одсад ће моћи да улаже у развојне пројекте. Досад је имала само кредитну функцију. То је суштина промене америчког наступа у Азији и у подручју Тихог океана и југа континента. Ова агенција ће, како ствари стоје, односно ако Доналд Трамп потпише измену закона (Представнички дом је одговарајући акт усвојио у јулу), бити трансформисана у Америчку корпорацију за међународни финансијски развој и имаће за почетак на располагању фонд од 60 милијарди долара. То је део стратегије коју је јавности, не тако давно, предочио амерички државни секретар Мајк Помпео, назвавши је индопацифичком економском визијом. Улагање огромног капитала у Азију подразумева и привлачење приватног новца за заједничке пројекте.
Конгресмен са Флориде, републиканац Тед Јохо рекао је да су измене законских прописа потребне како би се његова земља супротставила „предаторској“ Кини. Стога се чини да је изостанак сваке позитивне визије, када су међународни односи у питању, најактуелнији недостатак вашингтонске политике који се протегао и на Трампову еру.

[restrict]

MЈАНМАР, КИНА, САД И МАЛДИВИ Кина и САД већ воде инвестиционе битке у Азији, а једно од највећих „жаришта“ је Мјанмар. Тамо је кинеска „Ситик“ групација уложила 1,3 милијарде долара у изградњу луке дубоког газа „Кјаук Пју“ у коју ће моћи да пристају и највећи танкери с нафтом. У исто време, Американци тамо улажу у телекомуникационе објекте и торњеве. Приватна прекоморска корпорација за улагања планира да тамо уложи 250 милиона долара у изградњу још две хиљаде телекомуникационих торњева.
Оснивањем својеврсног фонда, у вредности од 60 милијарди долара, САД демонстрирају да су и оне способне да уложе у нешто што је, колоквијално речено, њихов оснивачки улог за озбиљнији развојни наступ у Азији, баш као што је Кина, својевремено, у развој економског појаса дуж путева свиле била уложила 40 милијарди долара.
Кина и Индија, осим познатих и врло сложених пограничних спорова, чији познаваоци баратају изразима као што су прошлост Сикимског краљевства и референдума који је тамо одржан маја 1975, Мекмахонова линија, затим линија Мекдоналд–Мекартни и, на пример, Џонсонова линија, уз географске појмове као што су Каракорум и река Каракаш, две земље се однедавно „сударају“ и на Малдивима.
На изборима који су крајем прошлог месеца одржани на овом архипелагу, који обухвата скоро 1.200 острва на приближно деведесет хиљада квадратних километара, на опште изненађење победио је Ибрахим Мохамед Солих, човек који се залаже за, како лист „Саут Чајна морнинг пост“ преноси, уравнотежен однос са два азијска џина. Његов претходник Абдула Јамин залагао се за што тешње односе с Пекингом.
Ова чињеница актуелизовала је страховање Делхија да ће Кина временом успоставити бисерни ђердан дуж поморског пута свиле, сачињен од економских али и војних веза, како би се Индија потпуно опколила.
За време мандата председника Абдула Јамина, Кина је на архипелагу уложила 830 милиона долара у доградњу тамошњег аеродрома и изградњу око два километра дугог моста који повезује острво на ком је аеродром са главним градом Малеом. Уз то Кина је улагала и у стамбене комплексе, а лане је ова острва посетило 306.000 Кинеза, што је 21 одсто укупног броја туриста.
Када је августа ове године у луку у Малеу упловио кинески ратни брод, био је то повод за додатне спекулације на тему односа две земље и сложених преплитања сила на југу Азије.
Ови односи додатно су били погоршани пре три године, када је индијски премијер Наренда Мод отказао посету Малдивима због утамничења Мохамеда Нашида, такође бившег, али проиндијског председника ове необичне државе. Јаминова администрација правила је доста проблема индијским држављанима, одбијајући да им, без икаквог образложења, продужи боравак на острвима.
Експерти за Азију сматрају да Малдиви већ сада Кини дугују око 1,3 милијарде долара, више од четвртине БДП-а, а бивши председник Нашид тврдио је у јануару ове године из егзила да Кина у ствари поседује око 80 одсто малдивског спољног дуга. Тврдило се и да Кина закупљује мала острва и коралне гребене за градњу инфраструктуре, што је додатно продубило јаз Пекинга и Делхија.

НАДМЕТАЊЕ, А НЕ САРАДЊА У ком правцу ће се кретати вашингтонска политика на југу Азије видело се и на дипломатском пријему у Вашингтону. Док је кинески амбасадор Цуеј Тијенкај искористио окупљање да нагласи важност сарадње за своју земљу, директор америчког Савета за националну безбедност задужен за азијске послове Мет Потингер рекао је да надметање за Американце „није реч од четири слова“ („In the US, competition is not a four-letter word“).
Потингер је додао да је Трампова администрација ажурирала своју политику према Кини, стављајући надметање у први план. Било је то, за дипломатске прилике, неуобичајено директно обраћање домаћину који је обележавао велики национални празник, и најава нечега што се увелико у Азији дешава.
Очигледно је да протекционистички настројена Трампова администрација, након иступања из Транспацифичког партнерства, жели донекле да преузме кинески модел и улаже у инфраструктурне пројекте у Азији, уз знатно ангажовање приватног капитала. За тај подухват одабрала је Јапан, земљу чијом спољном политиком скоро потпуно управља, али и Аустралију, која је све више наслоњена на Пекинг.
Азијом се сада шири страх од кинеске кредитне замке, као да ће, за сличне послове, САД одобравати хуманитарну помоћ. Истиче се пример Шри Ланке, која је са Кином потписала споразум о закупу на 99 година који се тиче луке Хамбантота, након што влада ове земље није могла да плати кредите за развој луке.
Званични Пекинг је на ове изазове одговорио тврдњом да никада није оштетио суверенитет ниједне земље, па ни Малдива, а гласноговорник кинеског Министарства спољних послова све Нашидове оптужбе назвао је бесмислицом.
Намере САД да у Азији промене тактику биле су јасне још летос, када је у Вашингтону, уочи Помпеове посете земљама југоисточне Азије, саопштено да ће САД у ствари уложити свега 113 милиона долара, док остатак намеравају да намире из приватних фондова, очекујући да ће таква улагања извесно бити ефикаснија.
Стога се чини да САД касне за Кином најмање пет година, што се глобалних иницијатива тиче. Без обзира на симпатије које је Трамп побрао, због очигледне промене спољнополитичког курса и предстојећег изборног обрачуна с дубоком државом, његова администрација у Азији, осим политике окупљања савезника ради супротстављања Кини, није у суштини донела ништа ново.
Још мање је ново режање његових чиновника који сваку идеју о сарадњи препотентно сада транспонују на терен надметања, надајући се да ће Кину једном засвагда утерати у замку средњег нивоа развијености, након чега би уследило јачање америчког утицаја у самој Кини.
Индија је у тој иницијативи виђена као лака мета, због невоља с којима се земља још суочава и нерешеним питањима разграничења с Кином, без обзира на њено учешће у форматима сарадње с Кином и Русијом, као што је БРИКС.
Структура индијског одговора на ову понуду САД биће кључно важна за даљи развој пројекта окупљања „истинских“ америчких савезника на југу Азије и на Тихом океану. Чињеница да се ова група окупља на позицијама против кинеске иницијативе за успостављање економског појаса дуж путева свиле говори много.

[/restrict]