Почетна / Свет / ПОНУДА ДЕЛХИЈУ КОЈА СЕ (НЕ) ОДБИЈА

ПОНУДА ДЕЛХИЈУ КОЈА СЕ (НЕ) ОДБИЈА

АМЕРИКА НЕ ОДУСТАЈE ОД ЈУЖНЕ АЗИЈЕ

Шта је Помпеова индопацифичка економска визија, осим опонирања успостављању економског појаса дуж путева свиле? Изостанак сваке позитивне визије је најактуелнији проблем Вашингтона чак и с Трампом у Белој кући

Америчка агенција за међународни финансијски развој увелико преговара с Индијом. Циљ је да се једна од најзначајнијих азијских држава одговарајућим споразумом веже за САД, Аустралију и Јапан. Сврха овог повезивања је парирање, ако не и супротстављање, кинеској иницијативи за успостављање економског појаса дуж путева свиле.
Америка је већ потписала такве споразуме са Аустралијом и Јапаном под окриљем такозване Приватне прекоморске корпорације за улагања („Overseas Private Investment Corporation“). Ако се партнерству са Америком придружи и Индија, она ће, заједно с поменутим земљама, поједноставити процес заједничких улагања у поља која су до сада, барем у копненом делу Азије, била „резервисана“ за аранжмане са Кином: инфраструктура, енергетика, транспорт, туризам и развој нових технологија.
Приватна прекоморска корпорација за улагања одсад ће моћи да улаже у развојне пројекте. Досад је имала само кредитну функцију. То је суштина промене америчког наступа у Азији и у подручју Тихог океана и југа континента. Ова агенција ће, како ствари стоје, односно ако Доналд Трамп потпише измену закона (Представнички дом је одговарајући акт усвојио у јулу), бити трансформисана у Америчку корпорацију за међународни финансијски развој и имаће за почетак на располагању фонд од 60 милијарди долара. То је део стратегије коју је јавности, не тако давно, предочио амерички државни секретар Мајк Помпео, назвавши је индопацифичком економском визијом. Улагање огромног капитала у Азију подразумева и привлачење приватног новца за заједничке пројекте.
Конгресмен са Флориде, републиканац Тед Јохо рекао је да су измене законских прописа потребне како би се његова земља супротставила „предаторској“ Кини. Стога се чини да је изостанак сваке позитивне визије, када су међународни односи у питању, најактуелнији недостатак вашингтонске политике који се протегао и на Трампову еру.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *