Почетна / Друштво / КООПЕРАЦИЈА УМЕСТО РЕПАРАЦИЈА

КООПЕРАЦИЈА УМЕСТО РЕПАРАЦИЈА

Пише Миодраг Крецуљ

Да ли је упутније да Србија као земља с толиким бројем жртава и материјалним разарањима у време Другог светског рата постави Немачкој питање сарадње уместо ратне одштете?

Председник Немачке Франк Валтер Штајнмајер започео је своју октобарску посету Грчкој молбом за опроштај злочина почињених у време немачке окупације у Чаидари, бившем концентрационом логору близу Атине. У разговору с премијером Ципрасом Штајнмајер је рекао да су у логору почињени незамисливи злочини, те да се клања невиним жртвама и да се извињава због свега што се овде у Грчкој догодило, а да се морална и политичка кривица не сме заборавити. У контексту историјске одговорности, хуманости и морала и његов претходник Јоахим Гаук, приликом званичне посете Грчкој рекао је: „Ми нисмо само они који смо данас, него и потомци оних који су у Другом светском рату оставили траг пустошења у Европи, између осталог и у Грчкој о чему се дуго срамно мало знало. Исправно је да једна земља, као наша свесна своје историје тражи начине да поправи причињену штету.“ При томе није се дистанцирао о питању репарација од званичног става владе у Берлину да је све давно решено конференцијама 1946. у Паризу о репарацијама ратне штете, и Лондону 1953. о поравнању дугова на којој су мораторијумом практично блокиране све репарације у време Хладног рата јер Западу је било важно да очува економски јаку Немачку. Такође, у Паризу 1990. КСЗЕ Уговором 2+4 (БРД, ДДР – Совјетски Савез, Америка, Енглеска, Француска) и споразумом држава потписница о замрзавању свих потраживања до мировне конференције која никада није одржана вештим маневрима пре свега Колове владе.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању Аутор је члан Српског форума Немачке из Минхена

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *