Језик дипломатског рата

Како је насилно увођење украјинског језика на читавој територији ове бивше совјетске републике довело до дипломатског сукоба Будимпеште и Кијева

Дипломатски сукоб Будимпеште и Кијева траје више од годину дана и кулминирао је 6. октобра међусобним протеривањем конзула, мађарског из Берегова и украјинског из Будимпеште. А све је почело 5. септембра 2017. када је Врховна рада усвојила нови Закон о образовању у Украјини. Тим законом (који је 28. септембра исте године потписао и председник државе Петро Порошенко) потпуно се укида предавање наставних предмета на свим језицима, осим на украјинском, до 2020. године. Дотад деца припадници националних мањина предмете на свом матерњем језику учиће само у прва четири разреда основне школе…

[restrict]

ПОРУКА САВЕТА ЕВРОПЕ Због политике званичног Кијева, Москва, Будимпешта и Букурешт поднели су тужбу Савету Европе против Украјине. Сви заједно видно су били забринути због потпуне украјинизације образовања и повреда права националних мањина, пре свега језичких права, што је супротно обавезама које је Украјина преузела у оквиру одговарајућих конвенција. Две недеље касније (12. октобра 2017. године) чланови Парламентарне скупштине Савета Европе већином гласова усвојили су резолуцију којом се осуђује нови украјински закон о образовању. Према мишљењу ПССЕ, тај документ крњи право националних мањина да се образују на свом родном језику. Од 110 парламентараца који су учествовали у гласању за усвајање Резолуције, за је било 82 особе, 11 је било против, док се 17 уздржало. ПССЕ је подсетио да „државе имају право да подстичу учење званичног језика“, али је при томе нагласио: „Када држава примењује мере за пропаганду званичног језика, оне треба да иду руку подруку са мерама заштите које ће помагати језике националних мањина.“ Готово идентичне препоруке имала је и Венецијанска комисија…

МАЂАРСКА БЛОКАДА Али Кијев се није обазирао ни на Резолуцију СЕ, нити на препоруке ВК. И Будимпешта је, да би заштитила 150 хиљада Мађара у украјинском Закарпатју – који су још 1991. године, гласајући за излазак Украјине из састава СССР-а, подржали и давање специјалног статуса том региону који потом нису добили – одлучила да дипломатски не подржи ни једну једину украјинску иницијативу у међународним организацијама (УН, ОЕБС, ЕУ), као ни друге одлуке важне за Украјину.
Уз то, Будимпешта је потез Кијева назвала „ударом у леђа“ и запретила да ће блокирати и могућности приступања Украјине Европској унији. У јануару ове године покренула је ревизију Споразума о придруживању и зони слободне трговине (потписан у јуну 2014. године, а од 1. јануара лане ступиле су на снагу готово све одредбе које се односе на зону слободне трговине). Будимпешта је, потом, затражила и ревизију одредби које се односе на сарадњу у области одбране, превенције сукоба, опорезивања, државних финансија, борбе против тероризма, миграције и контроле граница (које су почеле да функционишу од 1. септембра 2017). Због изостанка (између осталих) и мађарске подршке, отказан је и самит Украјина–НАТО, а министар иностраних послова и спољне трговине Мађарске Петер Сијарто недавно је на седници УН у Њујорку званично затражио и – посматраче ОЕБС-а за западну Украјину!

ЗАКОН О УКРАЈИНСКОМ ЈЕЗИКУ То, међутим, није спречило Кијев да настави како је наумио. Да би осигурали функционисање украјинског језика на комплетној територији земље, парламент Украјине је на поднесак 77 посланика већ у првом читању и без расправе изгласао Закон о државном језику. За занемаривање украјинског језика у јавној употреби (који у образовању мора у целости да се користи) предвиђена је казна до три године затвора. Сви филмови у биоскопима морају бити на украјинском језику (титловани или синхронизовани), најмање 50 одсто књига сваке године мора бити објављено на државном језику, кориснички „интерфејс“ за све рачунарске програме мора бити написан на украјинском језику (или на једном од службених језика у ЕУ), публикације на различитим језицима (мањинским) морају бити потпуно идентичне (у наслову, садржају и обиму) онима објављеним на украјинском државном језику, аудио и визуелни сигнали (рекламе, упутства, поруке и друго) – такође…
Дан касније, 5. октобра, Влада Мађарске поново се огласила оштрим протестом против украјинског Закона о језику. „Након одлуке о монојезичком образовању у својој мултиетничкој држави, Кијев је новим Законом о језику свим не-Украјинцима ускратио право да објективну информацију читају на свом матерњем језику, чиме су фактички легализовали комплетну забрану коришћења језика (тиме и култура) свих националних мањина. Спровођење тоталне дерусификације, демађаризације и дерумунизације Украјине, уз насилну украјинизацију, јесте стид и срамота те земље. О њиховом уласку у ЕУ – нема ни говора“, поручио је министар Петер Сијарто.
С друге стране, Кијев је оптужио Будимпешту да подржава сепаратистичке покрете у Украјини („Самоопредељење Мађара за Закарпатје“). Уз то, с пуном одговорношћу тврди да две трећине Мађара који живе у Украјини не знају (и не желе да уче) језик државе у којој живе, а ако га не науче, немају перспективу у својој домовини. Зато листом одлазе у Мађарску да студирају јер знају само матерњи језик. То ће, тврди Кијев, променити нови Закон о образовању и Закон о језику.

ИЗДАЈА ДВОЈНИМ ДРЖАВЉАНСТВОМ Уз то, 5. октобра, Служба државне безбедности Украјине јавно је објавила снимак о (илегалном) полагању заклетве о држављанству Мађарске у мађарском конзулату у Берегову (Украјина) групе украјинских Мађара, што је по Основном закону чин државне издаје – јер Устав Украјине забрањује двојна држављанства. Када се саопштењем огласио мађарски конзул у Берегову – да је од доношења закона о поједностављеном стицању држављанства Мађарске у Украјини 100 хиљада украјинских Мађара и Русина добило мађарски пасош – Кијев га је прогласио „персоном нон грата“ и наложио да у року од 72 часа напусти Украјину.
Дан касније реципрочну меру спровела је и Будимпешта.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *