Почетна / Друштво / ИНСТИТУЦИОНАЛНО (САМО)ПОТИРАЊЕ

ИНСТИТУЦИОНАЛНО (САМО)ПОТИРАЊЕ

Системско сузбијање девијација или перфидно продубљивање духовне окупације?

Нема сумње да је насиље у школама проблем. Додуше, чини ми се да се он предимензионира, али то нам сада неће бити тема. Без свестраног улажења у питање како се то ради и у складу с тим оцењивања овог феномена, начелно је похвално што се током последње деценије Министарство просвете озбиљније посветило сузбијању вршњачког насиља. Приметно је да се ради на повећању спрeмнoсти учeникa дa сe у случajу да су му изложени oбрaтe нaстaвницима, те на повећању њихових капацитета да реагују, али такође и на озбиљнијем санкционисању тежих видова насиља. Но кроз све то се злокобно провлачи нешто битно чему ту није место а, плашим се, није се случајно у томе нашло.

АНАЦИОНАЛНЕ ЛАЖИ Иако вршњачким насиљем почињем текст, нећу се њим више бавити! Фокусираћу се на нешто што сматрам озбиљном злоупотребом системске борбе против насиља у циљу анационалног па и антинационалног препарирања свести наше деце. Српска држава у томе не би смела даље да саучествује, осим ако властима није намера да се национална држава српског народа трансформише у машину за негирање његовог идентитета налик ономе што је СР Србија умногоме била у доба титоистичког тоталитаризма. Верујем да није тако, али онда је, између осталог, потребна муњевита „рехабилитација“ у нашим школама опањканог национализма. Кренимо редом.
Из материјала који је родитељима подељен у школи у коју иде мој син – а свакако је тако и у другим школама – јасно се види да је међу облике насиља официјелно сврстан и национализам. Добро сте прочитали: национализам! А он то свакако није, осим у главама оних који желе да затру све национално и традиционално у циљу наметања анационалног, мондијалистичког концепта макро друштвеног организовања, где се држава своди на пуки сервис грађана (заправо владајућих елита и наднационалног капитала) и то као елемент некакве шире заједнице.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *