Почетна / Друштво / Додиков Крим

Додиков Крим

Интереси између великог и малог партнера су усклађени, пошто оба желе мир у БиХ и опстанак Републике Српске. Русија хоће мирну Босну, али и аутономну и равноправну Републику Српску у њој, при чему јој је изузетно важно да ова држава сачува садашњи статус и не уђе у НАТО

Пише Коља Бесаровић

Милорад Додик је непосредно после изборне победе лансирао нову спољнополитичку бомбу. У интервјуу датом московском листу „Известија“, будући српски члан Председништва БиХ најавио је да ће тражити да Босна и Херцеговина призна Крим (и Севастопољ) као део Русије.

ПРИЗНАЊЕ КРИМА „Заложићу се у Председништву да признамо Крим као саставни део Руске Федерације. Референдум о припајању је био демократски и легалан чин, спроведен у складу са међународним правом и Повељом Уједињених нација о праву народа на самоопредељење. Намеравам, кад за то будем имао прилику, и да посетим Крим“, поручио је први човек Републике Српске.
Нагласио је да не страхује да ће због ове „јереси“ бити изложен притисцима Украјине.
„На кога Украјина може да врши притисак? Она треба да решава своје унутрашње проблеме и побољша односе са Русијом“, упутио је Додик савете званичном Кијеву.
Јасно, није требало дуго чекати реакцију „увређене стране“, које нам је кроз своје саопштење презентовала Амбасада Украјине у Сарајеву.
„Изјава Милорада Додика је непријатељска према Украјини и она може штетити односима две пријатељске државе, као и ауторитету Босне и Херцеговине у међународној заједници. Овакве изјаве су противне оценама које су дали САД и међународна заједница“, наводе представници Порошенковог режима у Босни и Херцеговини.
Ако оставимо по страни питања какав стварни ауторитет има држава која је деценијама под практичним страним протекторатом, као и зашто је Америка у овом саопштењу стављена испред (али и изван) међународне заједнице, намеће се утисак да су представници званичне Украјине – уместо изношења суштинских аргумената у прилог одбрани интегритета њихове државе – само поновили већ толико пута отрцану флоскулу о „подршци коју уживају у Вашингтону“, те, као по инерцији, осудили „новог грешника“ који доводи у питање њихову „кримску истину“.
Наравно, свима је јасно да, због односа снага у Председништву БиХ у коме на бранику НАТО интеграција чврсто стоје Шефик Џаферовић и Жељко Комшић, не постоји опасност да Босна и Херцеговина призна Крим као део Русије. Тога је, без сумње, приликом давања ове изјаве био свестан и Додик, али је његова порука имала другу поенту. Најавом да ће се залагати за признања Крима као дела Русије, послао је сигнал да у спољној политици БиХ више неће бити присутни само монотони НАТО-европски тонови (који су, због страха или уверења досадашњих српских представника, свету представљани као јединствени став свих у овој држави), већ да ће се чути и аутентични глас Републике Српске, која, такође, има своје пријатеље и интересе.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *